Где живи уснати медвед?
Горан
Смедерево
Уснати медвед (лат. Melursus ursinus) живи у шумама јужне Азије. За разлику од његових сродника из других крајева света, његова исхрана првенствено је заснована на термитима, мравима и осталим инсектима које проналази захваљујући чулу мириса. Зато је његова њушка издужена, а усне извијене и снажне, што их чини отпорнијим на ујед и отровну киселину инсеката. Усне су савитљиве, тако да може да их увуче у пукотине и језиком покупи плен. Већи део живота овај медвед проводи на дрвећу, управо трагајући за укусним залогајем. Немилосрдан је кад се обруши на пчелиње кошнице. У стању је да једним уздахом покупи све што се налази у пчелињаку, или да га једноставно здроби и одвали из крошње.
Обожавам пржене младе кромпириће! Мама ми каже да никако не купујем оне зеленкасте јер су отровни. Да ли је то тачно?
МИЛОВАН, Београд
Мама је у праву. Кромпир се чува на тамном и прохладном месту (које није фрижидер) како би задржао свежину и хранљива својства. Ако су кртоле на светлом и топлом месту, она „окца” сматрају да су у погодном окружењу за размножавање и почињу да клијају, стварајуће нове изданке. У складу с растом потомства повећава се и производња хлорофила који полако боји кору и део кртоле у зелено. Хлорофил је, наравно, безазлен али је и показатељ да у кромпирима расте и количина соланина који биљке из породица помоћница (Solanaceae) користе за одбрану од гладних штеточина попут кромпирове златице. Соланин је нервни отров и, ако (веома гладна) одрасла особа поједе око пола килограма зелених кромпира, може озбиљно да се разболи.
Кувањем, пржењем и печењем соланин се не уништава. Унет у мањој количини изазива пробавне и нервне поремећаје – главобољу, повраћање, грчеве, неуредан срчани ритам, вртоглавицу. У тежим случајевима изазива привиђења, парализу, хипотермију, а доза од 3 до 6 мг по килограму телесне тежине може да доведе до смртног исхода.
Ако су вам већ подвалили неки зелени кромпир боље је да га баците, а још боље да га ставите у саксију и заливате и после извесног времена добијете своје зреле кромпириће.
Да ли би бубашвабе преживеле нуклеарни рат?
Зорица
Костолац
Нашироко је распрострањено веровање да би, у случају разарања света нуклеарним оружјем, преживеле само бубашвабе. Међутим, то је нетачно, из два разлога.
Као прво, фама око отпорности бубашваба на зрачење несразмерно је преувеличана. Тачно је, бубашвабе јесу издржљивије од људи, али то важи за дословно све инсекте. Једноставна грађа њихових тела и веома кратак животни век чине их мање рањивим. Бубашваба може да преживи свега 6 до 15 пута јачу дозу зрачења од оне која би за људе била смртоносна. Изузетак је паразитска оса Habrobracon која може да издржи 180 пута јачу дозу зрачења.
Поред тога, врсте бубашваба које ми виђамо су оне које су се прилагодиле животу с људима. Ако би човечанство било збрисано с лица Земље, дошло би до краткотрајне најезде бубашваба јер би се оне несметано храниле неочекивано повећаним количинама хране. Не би изумрле, али поред њих има још много врста инсеката које се хране лешевима и трулежи, и сви би подједнако похрлили на гозбу.
Од чега се добијају етерична уља?
Гордана
Крагујевац
Производ су биљних ћелија етарског биља, или настају у међућелијском простору. Издвајају се процесом дестилације помоћу водене паре, сушењем, као и помоћу посебних растварача. Етерична уља су најчешће безбојна или жућкаста, имају јак мирис и брзо испаравају. Састоје се од разних једињења, од којих су најзаступљенији терпени, угљоводоници који им и дају пријатан мирис. Етарска уља присутна су у готово свим деловима: корену, листу, цвету, стабљици и плоду. Постоји више хиљада ароматичних биљака из којих се добијају, а неке од њих су: лаванда, оморика, анис, мирођија, жалфија, мајчина душица... Уља се користе као зачини, у медицини, прехрамбеној и козметичкој индустрији.
Ко је измислио брисаче за аутомобиле?
Драгомир
Ужице
Овај одличан проналазак приписује се једној америчкој домаћици. Мери Андерсон се 1903. године нашла усред снежне вејавице. Посматрала је како возачи аутомобила и трамваја морају сваки час да застајкују како би очистили ветробранско стакло. Тада јој је пало на памет да би овај посао био много лакши када би постојало помагало намењено управо чишћењу стакла током временских непогода. Направила је брисаче од неке врсте гуменог сечива које се поставља са спољне стране ветробрана, а руком покреће изнутра. Први електрични брисачи појавили су се тек 1923. године.
Зна ли се порекло воде на Земљи?
ДУШАН
Лесковац
О пореклу воде на нашој планети постоје противречна мишљења. Већина научника верује да вода потиче из леда заробљеног у парчићима прашине која је кружила око Сунца првих дана образовања Сунчевог система, пре 4,6 милијарди година.
Услед дејства гравитационих сила, ови парчићи спајали су се у такозване планетезимале, веће делове који су се сударали и стапали, стварајући Земљу и друге планете. Последична топлота довела је до тога да лед испари, образујући атмосферу пуну паре коју је Земљина гравитација задржала све док се пара није охладила и кондензовала у течну воду. Један део ове примордијалне воде можда је и данас заробљен унутар Земље.
У међувремену, посматрања комета открила су присуство воде, чији изотопски састав није исти као у земаљској води. Међутим, лако може да се деси да је течност коју пијемо сваког дана доспела на Земљу приликом удара астероида.
Када је снимљен први Дизнијев филм?
Марија
Београд
Први дугометражни цртани филм продукцијске куће „Волт Дизни” био је „Снежана и седам патуљака”, снимљен далеке 1937. године. То је и први дугометражни цртани филм настао на простору Сједињених Америчких Држава. Након екранизације истоимене бајке браће Грим, у овом студију настали су бројни дечији и породични филмови, намењени свим узрастима. Изузетак је остварење „Пирати с Кариба: Проклетство црног бисера” (2003), који је добио ознаку да се не препоручује млађима од 13 година. Неки од Дизнијевих најпознатијих цртаћа су: „Бамби” (1942), „Пепељуга” (1950), „Петар Пан” (1953), „Мала сирена” (1989), „Краљ лавова” (1994).
Која животиња је највиша на свету?
ДАРКО
Ниш
Највише животиње на свету су жирафе.
Мужјак жирафе може да порасте до висине од чак пет и по метара, а да би се крв потисла на тако велику висину, жирафа има и огромно срце, тешко 11 килограма.
И тек рођено младунче више је од човека просечне висине – има 1,8 метара и веома брзо расте, по центиметар-два дневно.
Јоца Јагодинац (фотографија десно)