Који је највиши врх у Србији?
СТЕФАН
Београд
Највиши врх у Републици Србији је Ђеравица која се налази на 2.656 метара надморске висине и смештена је у масиву Проклетија на граници са Албанијом. Ђеравица се узвисила изнад средњевековног манастира Дечани и у њеној близини налазе се бројна ледничка језера од којих је највеће Ђеравичко, испод самог врха, и из њега истиче река Рибник.
Иначе, у Србији, у којој највећи део простора заузимају планине, 32 врха налазе се изнад 2.000 метара надморске висине.
Зашто зими чешће добијамо прехладу?
МИЛАНКА САРИЋ
Београд
У питању је већа изложеност клицама. Зими се више времена проводи у затвореном простору, с другим људима. Кашљањем и кијањем клице се избацују у устајали ваздух у затвореној просторији и потом се сатима, или чак и данима, задржавају на квакама и прекидачима. Лети ултраљубичасто зрачење Сунца убија клице, због отворених прозора ваздух струји кроз просторије, а слободно време обично се проводи на отвореном.
Како су богиње (заразне болести) добиле име?
Илија и Јелена
Ниш
Највероватније је да је реч преузета из немачког језика, од речи pocken која означава гнојни оток изазван заразном болешћу. У немачком се израз данас користи за велике богиње. Према неким другим изворима, као што је „Граматика хрватскога или српскога књижевног језика” Томислава Маретића, богиње се доводе у везу са болешћу послатом од бога. Други аутор Петар Скок у „Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика” такође наводи да је израз потекао од немачког pocken за који каже да је „истог значења а непознатог постања”, али верује да је у његовом настанку учествовала и реч „бог” .
Да ли бисте могли да ми напишете нешто више о лековитим својствима расола?
НАДА, Ћуприја
Слана вода у којој се кисели купус, позната и као расол, обилује хранљивим састојцима, због чега се користила и пре више хиљада година. Постоје подаци да су градитељи Великог кинеског зида (од 5. века п. н. е. До 17. века) редовно јели кисели купус јер им је давао додатну снагу. Расол је богат витамином Це, који је одличан у борби против прехлада у зимским месецима, као и витаминима Е, Ка и Бе комплекса. Зато не чуди што крајем 18. века на броду енглеског истраживача и капетана Џејмса Кука ниједан морнар није оболео од недостатка витамина Це, јер су, између осталог, понели велике залихе киселог купуса. У њему су заступљени и бројни минерали: фосфор, калцијум, калијум, бакар, цинк, гвожђе и магнезијум. Због ових корисних састојака, расол се од давнина користио као природан лек против мамурлука, за боље варење, као и за јачање отпорности. Препоручује се и онима који болују од реуме, зато што калијум подстиче избацивање вишка воде из тела.
Један читалац питао нас је телефоном због чега нам се мачка, чија је фотографија објављена у броју од 8. новембра, зове Симсонида.
Било је ту мозгања по редакцији кад је млада маца изабрала да се смести код нас уместо да луња по околним (прометним) улицама. Одмах смо приметили да је склона „самоубилачким” испадима у виду претрчавања Цетињске улице из „Политикинг Забавника” у двориште преко пута, које јој је било много занимљивије. Некако смо је припитомили, пазили и мазили и звали „Мац-мац”. Неки су предложили да је зовемо „Забавница”. Није се примило.
До званичног именовања љупке истраживачице свих спратова и канцеларија „Политике АД”, издавача нашег листа, дошло је сасвим спонтано, негде у пролеће, кад се поотварају сви прозори. Мало-мало па би се редакцијом разлегао врисак: „ЗАТВАРАЈ ПРОЗОР!”, пошто јој је разгледање голубова омиљено занимање, по могућству са спољне стране прозора. А онда смо је, забезекнути, затицали по симсовима прозора, на другом спрату, и изгледала је сумњиво одлучна да се докопа неке од тих птица. А ми нисмо били склони испробавању мита да мачке имају девет живота. То вежбање нерава, које се одигравало и на симсовима виших спратова зграде, зацементирало је предлог нашег колеге да је назовемо Симсонида.
Где је живела птица додо и када је изумрла?
ДРАГАНА, Лозница
Додо је пореклом са острва Маурицијус у југоисточном делу Индијског океана. Ова птица сматра се блиским рођаком данашњих голубова, а неки научници повезују је и са нојевима, емуима и папагајима. На острву се углавном хранила плодовима са дрвећа и гнездила на тлу. Нестанак ове врсте повезује се са доласком људи на Маурицијус 1598. године. Потпуно је изумрла до краја 17. века. Према сачуваним записима морнара, додо је био висок око 1 метар, а тежак око 20 килограма. Пошто му је храна била доступна и није имао непријатеља од којих је морао да бежи, крила су му била закржљала и није могао да лети. Зато је постао лака мета за ловце који су почели да насељавају острво. Процењује се да му је животни век био четрдесетак година. Последњи сачувани примерак препарираног додоа налазио се у музеју у Оксфорду све до 1755. године, када је изгорео у пожару. Најпотпунији костур птице нађен је 2007. Године и чува се у Природњачком музеју на Маурицијусу.
Да ли постоји начин да се побегне с погођене подморнице?
ДУШАН МИЛЕУСНИЋ
Београд
Постоји више начина, али шансе за успех нису велике. Најбољи начин јесте да се пошаље мала подморница да пристане уз погођену и посада пребаци у њу. За овај план неопходно је да може да се приступи отворима на подморници и да они нису оштећени, али је потребно и много времена за припрему спасавања – посада у међувремену мора да се избори с поплављеним коморама, ватром, отровним испарењима и зрачењем. Кад за то нема времена, посада може да проба да побегне кроз „бунар за бекство”, односно ваздушну комору, користећи нарочита одела за преживљавање. У Другом светском рату уместо одела коришћена је само капуљача под којим би се заробио мехур ваздуха или би на њу био прикључен мали резервоар ваздуха, а коришћена је заједно с прслуком за спасавање. Савремена одела за спасавање укључују заштиту читавог тела од дављења, пада телесне температуре и декомпресионе болести.
Зашто се каже да мачке имају девет живота?
МИЛАНА и ВЛАДИМИР
Београд
Због своје спретности, брзих рефлекса, способности да се са лакоћом пењу по дрвећу и скачу с велике висине, за мачке се често каже да имају девет живота. Пре свега зато што умеју, за разлику од неких других животиња, да се из врло опасних прика извуку неповређене. На питање зашто им се приписује баш девет живота, одговор може да се нађе чак у старом Египту, где су биле врло поштоване. Веровало се да се божанство Атум-Ра током посета подземном свету претварао у мачку, као и да је отелотворење девет божанстава. Према неким другим изворима, девет је ушао у „мачју пословицу” у старој Кини, где је хиљадама година сматран бројем који доноси срећу. Временом је ова изрека постала омиљена широм света, с мањим разликама. Тако се рецимо у Грчкој, Немачкој и Бразилу верује да мачке имају седам живота, а у Турској и неким арапским земљама приписују им шест живота.