Која се то битка назива „Дан харинге”?
ЕНА
Београд
Харинге су морске рибе коштаног скелета и издуженог тела које у великим јатима живе у водама северног Атлантика, Северног мора и канала Ламанш. За ове рибе везује се поморска битка између енглеске и француске флоте вођена 12. фебруара 1429. године, у водама Ламанша који дели обале Енглеске и Француске. Наиме, у Стогодишњем рату (1337–1453) Енглези су својој војсци у Француској, која је опседала град Орлеан, послали већи конвој бродова са храном и оружјем. Французи су тог дана напали енглеске бродове, при чему су топовска ђулад разнела на стотине буради напуњених димљеним харингама. Забележено је да је поприште битке данима мирисало на харинге, па је у историји поморских ратова ова битка забележена као „Дан харинге”.
Да ли бебама смета гледање телевизије?
Зоран
Ужице
Кад родитељи морају до неког доба ноћи да љуљају бебу да би је успавали, пре или касније посегну за даљинским управљачем и уморно се сместе испред ТВ екрана. Све се чешће чују мишљења да је за децу млађу од две године штетно да прекомерно гледају у телевизор који им неминовно заокупља сву пажњу. Ипак, нема никаквог научног доказа у прилог оваквом мишљењу.
Међутим, ствари се мењају како беба постаје свеснија своје околине. По правилу увек ће најпре реаговати на надражаје у видном пољу. За њу је неоспорно боље да такви надражаји долазе од лица родитеља чије ће изразе да посматра и реагује у складу с тим, него од цртаних ликова с телевизијског екрана које само пасивно гледа. Педијатри воле да мало више заплаше младе родитеље, вероватно зато да не би екран телевизора преобразили у дадиљу и тако дете лишили људског додира.
Да ли је тачно да је Реноар
пред крај живота сликао
држећи четкицу зубима?
ЉУБИЦА, Петроварадин
Негде око 1892. године француски сликар Пјер Огист Реноар (1841–1919) оболео је од реуматоидног артритиса. Иако му се здравље временом погоршавало и болест му у великој мери ограничила покрете руку, славни сликар није одустао од свог животног позива. Наставио је да слика, додуше не зубима, већ тако што би му неко ставио четкицу у руке, јер су му прсти већ били искривљени. На каснијим фотографијама може се видети и да му је рука у завојима. Неки су мислили да је помоћу њих причвршћивао четкицу за шаку, али вероватније је да су завоји штитили кожу од оштећења. Како је артритис напредовао био је приморан да знатно промени стил сликања.
Зашто палац има само два чланка?
МИЛИЦА
Врбас
Разлику од других прстију на руци налаже ген звани NOX, који током развоја ембриона одређује грађу прстију. Ових гена, одговорних за број чланака, има укупно четири, а смештени су један за другим дуж истог хромозома и укључују се један за другим. Присуство беланчевина које се производе захваљујући њиховом раду постепено се умањује како се иде од малог прста ка палцу: на том прсту присуство је испод „прага” неопходног да се произведе трећи чланак. Током развоја ембриона гени NOX су архитекте целог дела, па су, на пример, одговорни и за број ребара.
По својој грађи, рука човека и других примата омогућава супротан положај палца према другим прстима, па самим тим и добро хватање предмета што је био један од одлучујућих прелаза у еволуцији. За ту особеност заслужна је грађа целе руке и шаке, а не само два чланка на палцу.
Недавно је у нашу редакцију стигло занимљиво писмо. Ужичанка из Београда Љиљана Тодоровић пожелела је да свом момку Јовану приушти поклон за тридесет пети рођендан. Нешто што је њему јако вредно, а с друге стране потпуно нематеријално. Како је Јован од детињства искрени приврженик „Политикиног Забавника”, то је помислила да би му најлепши поклон била посета нашој редакцији.
Убрзо је све организовано, а да Јован то није знао. Тек, 14. септембра појавили су се на вратима редакције. И нису скривали одушевљење што коначно могу да упознају људе који праве њихов омиљени часопис. Показали смо све што их је занимало, лепо се испричали, а фотографије су остале као успомена на једно дружење.
Да ли инструмент мења звук у зависности од материјала од ког је начињен?
Милорад
Београд
Да, и те како! Наиме, сваки материјал има такве физичке и акустичке особине да утиче на ширење звучних вибрација. Такав је, на пример, случај с флаутом: постоје од дрвета, металне легуре (алпака, никл и сребро), сребра, злата, чак и платине. По грађи су потпуно исте, али производе веома различите звуке. И кад је реч о инструментима с резонаторском кутијом, дакле гудачким и неким жичаним, звук умногоме зависи од употребљеног материјала. Гитаре од палисандера производе топао, док оне од махагонија сувљи звук. Виолине, виолончела, контрабаси и клавири направљени од различите врсте дрвета, па чак и истог дрвета различите старости, звуче другачије, а кад су од стакла, звук је веома јасан и нежан.
Да ли су мунгоси имуни на змијски отров?
ДАРКО ПОПОВИЋ
Данас постоји око 30 врста ових симпатичних животиња из породице Herpestidae. Деле се на две потпородице: прави (афроазијски) мунгос и мадагаскарски (Euplerinae). Имају веома развијен друштвени живот и често се крећу у групама кад иду у потрагу за храном, како би се одбранили од непријатеља.
Једну од опасности представљају управо змије отровнице. Чим се нека од њих појави у близини, један мунгос даје знак целој групи да се окупи. Затим је окружују и удруженим снагама нападају са свих страна. Захваљујући брзини и окретности могу да отерају или убију готово сваку змију, без обзира на њену величину. Мунгоси нису имуни на змијски отров, али им густо крзно омогућава бољу заштиту од угриза.
Колико снова човек може да има у току једне ноћи?
МИЛЕНА, Зајечар
Током једне ноћи просечно можемо да имамо од три до пет различитих снова. Код неких особа они могу да се јаве чак седам пута. Могу да трају свега неколико секунди, а они најдужи од 20 до 30 минута. Како ноћ одмиче, тако су и снови дужи.
Већина се одсања у РЕМ фази сна (фаза брзог кретања очију – од енг. rapid eye movement), када је и рад мозга сличан оном у будном стању, али се понекад слике и догађаји јављају и у другим деловима сна. Ипак, већину снова људи забораве врло брзо после буђења, а они који се боље памте управо су настали током РЕМ фазе.