Да ли се зенице заиста шире када нам се неко допада?
ПРЕДРАГ
Нови Београд
Да, а за то је заслужан адреналин. Вероватно је до тога дошло еволуцијом. Кад би се наши преци нашли у опасности, морали су да процене да ли је мудрије да се боре или да беже. Тако су изоштравали вид. Кад нам се неко допада, долази до лучења адреналина вероватно због жеље да истакнемо сопствену наочитост могућем партнеру или партнерки, и способност да је (га) одбранимо. Данас се људима шире зенице и кад се њима неко допадне и кад они желе да се неком допадну.
Зашто се забавни паркови називају и луна паркови?
ИВАН
Јагодина
За време Велике светске изложбе у Њујорку 1901. године постављена је врло необична играчка, бар за то доба. У питању је био велики брод са крилима на ком је крупним словима писало: „Пут на Месец”. Посетиоци су се укрцавали на палубу, а затим „пловили” кроз парк до места где их је чекао велики месец од неона. „Пут на Месец” убрзо је постао омиљен и на другим вашарима у САД, а Фредерик Томсон, један од твораца ове забаве, назвао ју је „Луна” по сестри своје девојке. На Кони Ајленду је 1903. године отворен први луна парк.
Чуо сам да се птице не зноје, па ме занима како се хладе кад је врућина?
Коста
Београд

Пошто немају знојне жлезде, птице примењују разне трикове да би из свог тела уклониле вишак топлоте. Један од начина да се расхладе јесте убрзавање ритма дисања – неке могу да достигну до 300 удисаја у минути, или око пет у секунди. То се може приметити по врстама које стално држе отворен кљун. Такође, имају способност да натерају крв у ноге, које су део тела непокривен перјем. Крв која се сјури у ноге лакше се хлади. Осим тога, када су велике врућине, птице лете само у најсвежије доба дана, а остатак времена одмарају.
Када се у Србији појавио први аутомобил?
Слободан
Краљево

Први аутомобил до Србије није довезен друмом, већ возом који је стигао у Београд 3. априла 1903. године. У питању је било возило марке „неселсдорф”, модел В, са шест седишта, произведено у фабрици вагона у Коривницама у Чешкој. Аутомобил је купио трговац и рентијер Божидар Божа Радуловић, али га није возио. Фабрички шофер научио је извесног Сретена Костића како да управља машином, па се он сматра и првим возачем аутомобила на нашим просторима.
У филмовима сам неколико пута чуо да пилоти изговарају реч „мејдеј” када су у опасности. Шта значи ова реч?
МАРИЈА
Горњи Милановац

Енглеска реч Mayday потиче од француског израза m’aidez који значи „помозите ми”. Овај појам је међународно прихваћен као позив за помоћ путем радио-станица у време непосредне опасности и животне угрожености. Реч се понавља три пута заредом, а затим пилот авиона или капетан брода дају податке о томе који је назив њихове летелице или брод, где се налазе, као и о каквом квару је реч. Израз је предложио енглески радио-везиста Фредерик Стенли Мокфорд 1923. године, зато што је сматрао да је кратак, јасан и свима лако разумљив.
Зашто се мрави не удаве у мравињаку када пада киша?
ЈОВАН
Нови Београд

Ови инсекти досетили су се да у мравињацима граде посебне тунеле који омогућавају да се кроз њих одлива вода. Такође, понекад главни улаз у мравињак покривају слојем земље, тако да вода склизне као када, рецимо, пада на кров куће. Уколико је киша изузетно јака, неки од мрава ипак не могу да избегну дављење. Највећи број пак успева да се попне уз гранчице, сакрије испод лишћа и тако нађе спас. Догађа се и да се ухвате једни за друге и направе мостове или острвца која плутају.
Када су настали симболи који означавају женски и мушки пол?
МАЈА ДАБИЋ
Неготин
Још у старој Грчкој, а затим и у доба Римског царства, кружић са крстом означавао је планету Венеру. Исти симбол био је везан за богињу Венеру, односно за женску лепоту и љубав. Са друге стране, кружић са прикаченом стрелицом означавао је планету Марс. Као бог рата, Марс је био обележје за снагу и мушкост. Осим тога, Венера је била заштитница рудника бакра, док је Марс симболизовао оружје. Два знака својевремено су прихватили алхемичари и поједини научници, па се они и данас користе као ознаке за мушки и женски пол.
Ко су Сакалиби? 
Радован
Смедеревска Паланка

Крајем 7. века Арабљани су у својим освајањима допрли до византијског дела Мале Азије, настањеног и словенским живљем који је често дизао устанке против цара Јустинијана II. Очекујући помоћ од Арабљана, око 20.000 Словена побегло је из Јустинијанове војске, а 821. године под вођством Словена Томе, и уз помоћ Арабљана, дигли су велики устанак. Ове Словене, а касније и све остале, Арабљани су назвали – Сакалиби.
У 10. веку много Сакалиба живело је у Шпанији, посебно у Кордоби, где су дошли с Арабљанима. Било их је више од 12.000 само у калифској гарди. Напредовали су до високих положаја, како у војсци, тако и у влади кордопског Калифата.