Да ли жирафе спавају стојећи?
ИВАНА
Ниш
Осим што је највиши сисар међу копненим животињама, жирафа се од осталих папкара издваја и по дужини спавања. Дуго су научници истраживали њихове навике, па је установљено да ове животиње спавају 10 минута до највише два сата у току једног дана. То је најкраће време проведено у спавању од свих сисара. Обично то чине у току ноћи, и то из неколико пута. У тим ретким тренуцима одмора жирафе се склупчају на земљи. Пошто им је због висине тешко да брзо лежу и устају, навикле су да дан углавном проводе стојећи.
Због дугог врата пијење воде још један је од изазова са којима се жирафе суочавају. Да би спустиле главу до земље најпре морају да размакну предње ноге највише што могу.
Зашто неки људи имају рупице на образима?
ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ
Јамице на образима које многи сматрају симпатичним, а неки верују да доносе срећу, заправо су последица поремећаја у грађи великог јагодичног мишића. Недовољно развијен или недовољно покретан, мишић доводи до појаве рупица на образима, које посебно долазе до изражаја када се људи смеју.
У већини случајева рупице су наследне и претпоставља се да их има око 20 посто становништва. Веома ретко се дешава и да се појаве само на једном образу. Код неких људи нестају у позним годинама. Осим на лицу, удубљења могу да се развију и на другим деловима тела, веома често у доњем делу леђа. Она су позната као Венерине рупице.
Зашто су гусари носили повез на једном оку?
ГОРАН
Нови Сад
Заштитни знак гусара, како у причама тако и у бројним филмовима, управо је повез на оку. Многи су веровали да га носе неустрашиви гусари који су повредили или изгубили око током неког од окршаја. Међутим, научници су дошли до много логичнијег објашњења, које нема везе са њиховим разбојничким подухватима.
Офталмолог др Џим Шиди са Универзитета Пасифик у Орегону, пре неколико година написао је чланак о привикавању ока на мрак. Студије су показале да је потребно бар 25 минута да се очи прилагоде за гледање у мраку. Шиди је даље навео пример гусара, који су веома често са осветљене палубе морали да силазе у потпалубље где је било прилично мрачно, а нису имали времена да чекају дугих 25 минута како би се вид прилагодио на промену. Управо због тога носили су повез на једном оку, тако да оно увек буде припремљено на таму. Када би сишли у потпалубље, једноставно би преместили повез на друго око, оно навикнуто на мрак.
Зашто је Аустралија континент, а Гренланд острво?
СОЊА
Београд
Ово је питање семантике, значења речи. Историјски се континентима сматрају велике површине земље одвојене од осталих континената живим светом, културом или географијом. Све то Аустралију чини одвојеним континентом. С друге стране, Гренландско острво има биљни и животињски свет сличан Канади и прилично је ненасељено, што га чини острвом, а не континентом.
Данас се у овој расправи користи и један јачи доказ – према „тектоници плоча”, геолошкој теорији која објашњава померање плоче Земљине коре, Аустралија се налази на посебној плочи, док је Гренланд део северноамеричке плоче.
Ипак, објективност образложења о тектоници плоча нарушена је чињеницом да су Европа и Азија сврстане у засебне континенте иако се налазе на истој плочи.
Ко је измислио жвакаћу гуму?
САНДРА
Београд
Постоје трагови да су се у бројним старим цивилизацијама широм света користиле одређене биљке за жвакање. Древне Маје су, рецимо, правиле жваке од смоле дивовског зимзеленог дрвета по имену саподила. Ипак, у модернијем облику почеле су да се праве око 1850. године у Северној Америци, најпре од парафинског воска. Оне нису биле заслађене, па су они који су их жвакали додавали шећер у праху. Прву слатку жвакаћу гуму направио је око деценију касније Џон Колган, апотекар из Кентакија.
Отприлике у исто време производња је додатно унапређена када је генерал Антонио Лопез де Санта Ана из Мексика у САД донео дрво чикле чија је смола постала важан састојак жвака. Крајем 1869. године стоматолог Вилијам Семпл патентирао је жвакаћу гуму по свом рецепту.
Зашто је васиона мрачна, ако већ звезде исијавају светлост?
ЈЕЛЕНА
Уб
Ово питање мучило је и великог немачког астронома Јохана Кеплера у 17. веку. Очигледан одговор је да звезде не блистају довољно. Међутим, иако је тачно да њихов сјај опада с раздаљином, број звезда расте с раздаљином отприлике у истом односу, па се та два ефекта поништавају. Све у свему, ноћно небо морало би да буде веома блиставо. Но, ми не живимо у бесконачно старој, статичној васиони са звездама које заувек црпу енергију. У стварности, васиона је настала пре свега 14 милијарди година и шири се, због чега удаљене звезде губимо из вида. При том, звезде не сјаје дуже од 11 милијарди година, па због свих наведених чинилаца ноћно небо остаје и даље тамно.
Да ли постоје пси који не лају?
ИВАН АНЂЕЛКОВИЋ
Раса која се зове афрички басенџи одавно има надимак „пас који не лаје”. То не значи да је потпуно нем. Ови пси понекад испуштају кратке необичне крике, које су неки упоредили са јодловањем. Такође може да режи, цвили и завија.
Басенџи је једна од најстаријих природних пасмина пореклом из средње Африке. Одатле је најпре доведен на обале Нила. На неким цртежима из старог Египта могу се видети пси веома слични басенџима. Често су се користили у лову на ситну дивљач јер су врло интелигентни, окретни и живахни. Веома су цењени и као кућни љубимци, не само зато што не лају, већ зато што у великој мери сами воде бригу о хигијени. Басенџи је спреман да добар део дана посвети чишћењу и лизању длаке, слично као што раде мачке.
Да ли мужјак кенгура има торбу?
ИВАН, Барајево
Кенгури припадају роду торбара, али само су женке те које имају развијену торбу са отвором која се назива марсупијум. Женка носи младунца 39 дана. Када га донесе на свет, он је веома мали, провидан и мекан, тако да више подсећа на црва. Очи си му затворене, уши и ноздрве једва препознатљиве и није већи од три центиметра. Ово сићушно створење мајка по рођењу прихвата зубима, предњим шапама отвара торбу и ставља га на једну од сиса.
У торби се младунче развија осам месеци, док не почне да прави прве излете ван ње, али под надзором мајке. Иако мужјаци немају торбу, важан су део породице јер су одани партнери и брижни родитељи.