Зашто кактуси имају бодље?
Сандра
Ужице
С обзиром на то да велики број биљака које припадају фамилији кактуса расте у изузетно сушном окружењу, оне су прилагодиле грађу како би преживеле у овим тешким условима. Тако је већина врста временом изгубила листове, задржавајући само бодље. Захваљујући њима, успорава се процес испаравања воде, а на оним кактусима где су густо збијене, делују као нека врста топлотне изолације. Бодље су и одлична одбрана од животиња које желе да се нахране овим биљкама. Готово сви кактуси имају меснате делове за чување воде. То им омогућава да преживе у неким од најсушнијих делова планете.
Занима ме како Тибетанци дишу на 5000 метара надморске висине?
Марко
Зајечар
Ако се човек рођен и одрастао у низији пресели на велике висине (изнад 4.000 метара), његово тело мора да се прилагоди новом станишту на више начина јер у крви се повећава број црвених крвних зрнаца, теже се и брже дише због смањене количине кисеоника у ваздуху, мишићи губе снагу, а срце отежано ради. С друге стране, они који су рођени на великим висинама, посебно Тибетанци, који су прави пример прилагођености на висину, полако су вратили особине тела људи рођених у низији, од чега је најважнија способност за појачан рад мишића и у аеробним и у анаеробним условима.
Док кавкаски тип људи, као што су Европљани и Американци, али и Јапанци, Индијци и Непалци променом боравка, пресељењем на 5.000 метара висине губе и до 40 одсто мишићне снаге, Тибетанци старије и новије генерације (ови други су деца рођена у низији, али од родитеља који су живели на високим планинама) хиљадугодишњим прилагођавањем успели су да готово превазиђу последице настале смањеним присуством кисеоника у ваздуху.
Да ли величина главе утиче на коефицијент интелигенције?
ЉУБИША
Нови Сад
Не постоји поуздан одговор на ово питање. Нека истраживања показала су, ипак, да постоји повезаност између запремине лобање и коефицијента интелигенције. С друге стране, установљено је да слаба исхрана утиче на развој умних способности, али исто тако изазива и опште смањење тела, укључујући и главу. Према томе, лоша исхрана подједнако утиче и на величину главе и на коефицијент интелигенције. Запремина лобање не игра значајну улогу. У истраживању спроведеном 1998. године уз помоћ магнетне резонанце, упоређене су величине лобање и мозга код близанаца с подацима о њиховом коефицијенту интелигенције. Закључено је да постоји веза између величине главе и величине мозга, али да то не утиче на коефицијент интелигенције.
Да ли су дивље мачке добри пливачи?
КАТАРИНА
Београд
С обзиром на то да се дивље мачке убрајају међу најприлагодљивије животиње у природи, вода за њих није нарочита препрека. Тигар је у врху листе међу мачкама-пливачима. Верује се да је првобитно живео у југоисточној Азији где је владала изузетно влажна клима, па се често купао и хладио у потоцима и речицама. Понекад му је лакше и да савлада плен ако га натера у воду. Пуме и јагуари често морају да препливају реку или језеро да би стигли до ловишта, а то чине и лавови, нарочито они који живе у делти реке Окаванго у Боцвани. Њихов плен углавном су животиње које долазе на појило.
Шта је синдром сувог ока?
Марко
Ћуприја
Синдром сувог ока настаје као последица недовољног лучења суза. За здравље очију сузе су веома важне јер подмазују њихову површину, штите их од зараза и помажу да јасније видимо. Производња суза се са старењем природно смањује, али њихов недостатак може бити проузрокован и разним здравственим стањима, може да се јави током терапије одређеним лековима, услед недостатка витамина А, или под утицајем неке штетне материје из окружења. Неки од знакова синдрома сувог ока су: црвенило, свраб, осећај пецкања и гребања. Коришћење вештачких суза један је од најчешћих начина лечења овог стања.
Можете ли да напишете нешто о националном ансамблу „Коло”?
Јован
Чачак
Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло” ове године прославља значајан јубилеј, седамдесет година постојања. Основан 5. маја 1948. године у Београду, с радом је почео десет година касније. Замисао је била да група састављена од обучених и надарених младих људи сакупља, обрађује и отргне од заборава играчко, певачко и музичко благо народа с простора тадашње Југославије.
Први наступ, под именом Ансамбл народних игара и песама, група је имала 25. и 26. децембра исте године у Народном позоришту. Извели су сплет од осам народних игара. Аутор кореографије била је Олга Сковран, оркестром Београдске опере дириговао је Живојин Здравковић, а Тамбурашким оркестром Радио Београда Макса Попов.
Од 1. априла 1949. године Ансамбл се употпунио хором, 1. јула и оркестром. На прво гостовање у иностранство, у Швајцарску, група је отишла 1950. године. Званичном називу групе чланови су 1953. године додали реч „Коло“, што је временом постало званични, препознатљиви назив под којим је група наставила да наступа на најугледнијим светским позорницама од Метрополитен опере, преко Карнеги хола, и Бољшог театра до Гранд казина у Женеви.
Током протеклих седамдесет година ансамбл „Коло“ стекао је бројна домаћа и светска признања, а сарадници су били наши истакнути музичари, композитори и диригенти попут Петра Јосимовића, Крешимира Барановића, Јосипа Славенског, Стевана Христића, Николе Херцигоње, Оскара Данона, Боривоја Илића, Зорана Христића.
Да ли заиста негде у свету живи бели јелен?
ЗОРИЦА
Панчево
У војном резервату у америчкој држави Њујорк, на простору од око шест хектара, заштићена од ловаца, живи необична бела подврста белорепог јелена-духа. Резерват је основан 1950. године и у њему, поред 300 такозваних обичних, има и 150 белих јелена.
До тада је страдао од ловаца као „редак звер”. Одговорни у овом резервату сматрају да је потребно још неко време да јелени бораве у ограђеном простору, а затим ће бити пуштени да слободно живе у природи.
А на једином месту у свету, у Британској Колумбији, у Канади, на тихоокеанском острву Шарлота, у заштићеном простору живи ретка врста медведа који је такође беле боје – дух медвед. Ово је јединствена подврста северноамеричког црног медведа.
Да ли бисте могли да ми објасните шта је „мурано” стакло?
САНДРА, Зрењанин
Добило је назив по италијанском острву Мурану, око километар и по од Венеције. На њему су још од 8. века почели да се праве разни предмети од стакла, у великој мери под утицајем азијске и исламске културе са којима су тада одржаване трговачке везе. Мурано је постао средиште стакларства 1291. године, када су власти захтевале да се све радионице преселе тамо због безбедности. Наиме, како се при производњи стакла радило са ватром, а у Венецији је било много дрвених грађевина, увек је постојала опасност да се изазове пожар. На острву су мајстори наставили да раде, а тајну заната преносили само на наследнике. Од овог стакла и данас се праве разноврсни предмети у готово свим бојама: накит, фигуре, притискачи за хартију, вазе, сервиси за ручавање, делови за намештај, лустери.