Један мој професор противи се коришћењу речи пошто у значењу јер или зато што, и увек нам каже да тако можемо да говоримо на пијаци (Пошто вам је кромпир?), али не и када одговарамо лекцију. Иако нисам језикословац, српски је и мени матерњи језик, па гајим извесне сумње у вези са његовим објашњењем. Да ли ви можете да их разрешите?
ПЕЂА
Београд
Потпуно сте у праву што сумњате у овакво образложење – оно је погрешно. Засновано је на лаичком уверењу које гласи отприлике овако: „једна реч – једно значење”. Није нам познато одакле је потекла ова заблуда, али примећујемо да је се многи придржавају. Тако понекад чујемо да се глагол представити не може користити у примерима као што је Његов изум представља (у значењу: има вредност, јесте, значи) велики корак за човечанство, пошто, наводно, представљати може само да значи заступати. Или да издати значи само изневерити, а никако објавити (књигу). Има много примера оваквог начина размишљања који је, да још једном поновимо, језику потпуно стран.
Заправо, свако ко је икада отворио неки речник нашег језика (рецимо, нормативни Речник српског језика Матице српске) могао је да се брзо и лако увери да речи врло често имају вишеструка значења. Ова значења настају деловањем механизама који су у науци о језику добро познати и истражени, а зову се хомонимија и полисемија.
Код хомонимије се заправо ради о две етимолошки различите речи (зато се такве речи у речнику наводе као одвојене одреднице, на пример, праштати1 у значењу праскати, пуцати и праштати2 – заборављати нечију кривицу), које су се у свом облику случајно подудариле.
Полисемија, важнија за ваше питање, јесте појава да једна реч развије више значења. То се у речнику бележи све под једном одредницом, али се свако значење наводи под новим редним бројем. Тако су код речи пошто наведена најпре њена везничка значења: 1. временски (везник), изриче дa се радња главне реченице догађа после радње зависне временске реченице, кaдa, чим, како; 2. узрочни (везник), изриче узрок радње главе реченице, јер, зато што, будући дa; а затим прилошко: а. разг. по којој цени, по коју цену, за колико; б. у вези са глаголом бити – колико кошта.
За крај, напоменимо и да је ова појава толико честа да и ваш професор сигурно употребљава прегршт речи које имају вишеструка значења, само вероватно није тога свестан. У супротном, тешко би било замислити како би уопште могао да изрази своје мисли било којим природним, људским језиком.
Како паукови прелазе с једног дрвета на друго?
Мелита
Београд
Паукови то раде веома вешто, најчешће уз помоћ ветра. Најпре баце једну нит своје мреже низ ветар, затим другу, трећу, чекајући коју ће ветар да добаци до неке суседне гране или дрвета. Будући да је крај нити лепљив, то значи да ће се пре или касније негде закачити. И тако, када се нит залепи, паук се по њој креће као жонглер и прелази с једног места на друго. Поједини паукови и сами се препуштају ветру претходно се увивши у мрежу. Што се тиче паукових нити, оне су сачињене од беланчевина које луче сами инсекти. Чим дође у додир с ваздухом, та слуз постаје чврста и веома савитљива. Уочено је седам различитих врста паукових нити: уз помоћ сопственог „предива” паук лови плен и помера се лево-десно, горе-доле.
Чиме се бави хијероскопија?
Милан
Нови Београд
Познато је да је отисак прстију код сваког човека различит и непроменљив, али такве су и танке линије на длану, стручно назване папиларне. Проучавањем тих јединствених линија бави се хијероскопија. Назив је изведен од грчке речи хијеро, што значи рука, и скопијен – прочитати. И баш као што и назив казује, на основу отиска папиларних линија с длана лако је „прочитати” трагове непознате особе и ући јој у траг. Хијероскопија највећу примену има у криминалистици. У многим земљама, уз обавезно узимање отисака прстију, становништву се узима и отисак длана.
Зашто се за врх билијарског штапа користи креда?
Милош
Панчево
Креда је један од основних предмета неопходних за сваку билијарску игру. Углавном је на бази силиката, па се прилично разликује од обичне креде која по хемијском саставу калцијум-карбонат. Професионални играчи билијара наносе креду пре сваког ударца кугле због повећања трења, јер се тако значајно смањује могућност грешке приликом циљања. Креда је довољно мека да може да се натрља на врх штапа, али и довољно абразивна тако да се задржи на њему и омогући добар додир са куглом. Често оставља траг на чоји на површини билијарског стола, па је уобичајено да се она пребрише после неколико одиграних потез.
Где на свету има највише кисеоника?
Александар
Вршац
Многи мисле да су места на којима има највише кисеоника планине. Често се каже : „Идем на планину да се надишем.” Мисли се, међутим, на незагађен, чист ваздух. Места на којима има највише кисеоника на нашој планети налазе се на мору, а посебно у области Мртвог мора, 400 метара испод нивоа мора.
Планински ваздух садржи мање кисеоника јер, мало-помало, како расте надморска висина, и ваздух постаје ређи. Смањује се атмосферски притисак, хемоглобин се теже везује за кисеоник. Тада крв производи више црвених крвних зрнаца и постаје лепљива. Срце, сходно томе, мора јаче да пумпа, што узрокује „планинску болест”. Али то се догађа на висинама изнад три хиљаде метара. На висини од осам хиљада метара, на пример, кисеоника има мање за трећину него на обали мора.
Чуо сам да постоји Дан бесплатних стрипова. Шта је то и да ли се слави широм света?
Вук Дражић
Чонопља
Дан бесплатних стрипова одражава се прве суботе у мају још од 2002. године. У индустрији стрипа препознали су потребу да се помогне малим, независним стрипарницама, пошто им од њих зависи добар део прихода. А како? Тако што ће да обезбеде стрипове које ће те радње да деле. И то свакоме ко уђе. Наравно, нису сви стрипови бесплатни. Штампа се посебно издање поводом тог дана, а онда раздели по стрипарницама широм САД, а последњих година и у добром делу света. Та издања углавном су везана за филмове са суперхеројима који се у том тренутку приказују у биоскопима, а постављена су тако да заинтересују читаоце за целе серијале стрипова. Прошле године подељено је више од 12 милиона стрипова. А подаци кажу да стрипарнице имају много нових муштерија. И сви срећни. Код нас је, на жалост бројних љубитеља, Дан бесплатних стрипова и даље ствар будућности, надамо се – блиске.
Шта су омнивори?
Тијана
Младеновац
Овај назив користи се за све животињске врсте које се хране и биљном и животињском храном. Потиче од латинских речи omne (све) и vorare (јести или прождирати). Омниворне животиње, или сваштоједи, имају зубе прилагођене како за кидање меса, тако и за жвакање и уситњавање делова биљака. Њихова предност је у томе што им је на располагању већи избор хране, па могу да опстану у различитом животном окружењу и временским приликама. Свиња је међу сваштоједима најмање избирљива тако да за њу готово увек и свуда има укусних биљака и животиња. Међу птицама изразити пример омнивора је гавран, који се храни разноврсном храном, а по потреби је и стрвинар.
Да ли је тачно да неки људи не осећају бол?
Марија Костић
Аранђеловац
За ово стање у медицини користи се скраћеница CIPA (енг. Congenital insensitivity to pain with anhidrosis). Реч је о изузетно ретком наследном поремећају нервног система који онемогућава да човек осети бол, топлоту, хладноћу и неке друге осете повезане са живцима. CIPA је проузрокована генетском мутацијом која спречава стварање нервних ћелија неопходних за слање сигнала мозгу онда када осетимо бол, хладноћу или топлоту. Иако у теорији замисао да може да се живи без бола звучи привлачно, људи који имају овај поремећај свакодневно су изложени опасности управо због тога. Многе повреде, огреботине, преломи, опекотине остају непримећени и неизлечени на време, што може озбиљно да угрози здравље. Зато људи са овим поремећајем морају стално да буду на опрезу и да свакодневно прегледају цело тело.