Да ли бисте могли да напишете нешто о гуштерима који се зову и „летећи змајеви”?
ДРАГАНА, Београд
Летећи змај (Draco volans), кога називају и „падобранац”, најпознатији је гуштер из породице агама препознатљивим по љуспастим кожним наборима дуж тела и у облику крагне око врата. Овај малени змај, дугачак око 20 центиметара, живи у прашумама југоисточне Азије, у неким деловима Индије, на Борнеу и Филипинима. Проширења у облику крила налазе се на бочним странама трупа. За ову врсту гуштера не може да се каже да лети у правом смислу те речи – не могу да полете са тла, али им крила омогућавају да једре кроз ваздух када, рецимо, прелећу са једног стабла на друго. У томе им помажу и дугачки репови. Највише времена и проводе на дрвећу, јер ту могу да нађу заклон од бројних непријатеља.
Да ли ветрењаче повређују птице?
ВЕСНА
Београд
У човековом покушају да прикупља енергију из природе користећи непресушне изворе све су распрострањеније такозвани ветропаркови – низ огромних ветрењача које се граде углавном изван насељених подручја. Али, постоји опасност да се оне саграде на местима где птице пролећу у великом броју када лете на југ или се враћају. Неминовно би неке од њих улетеле међу краке ветрењаче и повредиле се или погинуле. Зато се друштва за заштиту животиња широм света старају да се ветропаркови не подижу тек тако, било где.
Наравно, увек може да се деси да се неколико птица нађе у близини ових ветрењача. Међутим, као што је добро познато, оне су прилично веште у избегавању препрека на свом путу, а и ветрењаче се споро окрећу, па је та опасност заиста мала.
Ко је и кад измислио необичну белу капу коју носе кувари?
Небојша
Београд
Куварска капа има један нижи цилиндар око главе и нижи или виши набрани горњи део (у зависности од ранга, положаја, кувара) који може да стоји и спљоштено. Први пут се појавила крајем 18. века у Француској, што потврђује и њено име, toque blanche. Белу боју, знак чистоће, одредио јој је Морис Бушер, кувар француског државника Мориса де Таљерана, опет крајем 18. века. Ипак, сам облик капе има много дужу повест. Једна легенда прича да су се крајем 16. века у Грчкој многе занатлије, а међу њима и кувари, склањали у православне храмове да би избегли зулум отоманских освајача. Да би се што боље прерушили, облачили су се као калуђери, само су им капе биле беле уместо црне.
Педесетих година прошлог века уместо тканине почела је да се користи хартија, а осамдесетих година капа је постала законом прописани део куварске униформе, а све зарад одржавања хигијене.
Да ли је истина да мед не треба јести металном кашиком?
МАРКО
Београд
Веровање да мед не треба јести металном, већ пластичном, а најбоље дрвеном кашком како би се избегло штетно дејство и уношење отрова заправо је претерана тврдња изведена из правила чувања меда којих се, с друге стране, заиста ваља придржавати. Наиме, мед изазива рђање метала попут гвожђа, цинка, олова и бакра, па ако се чува у посудама израђеним од ових материјала, рђа која се ствара утиче на укус и каквоћу меда. Зато је мед најбоље чувати у стакленим, добро затвореним теглама на прохладном месту, а могу да се употребе и глазиране керамичке или дрвене посуде (мада треба избегавати оне направљене од дрвета четинара, јер мењају боју и укус меда).
Данас се прибор за јело и посуде за чување хране далеко ређе него раније праве од цинка, бакра или олова, а и покривају се заштитним лаком, емајлирају... Кашике од нерђајућег челика такође су безбедне за употребу, а ваља нагласити да, од ког год да је метала кашика, то што ћете је искористити да њоме захватите мед из тегле и размажете га по парчету хлеба неће вас ни на који начин „отровати” јер за тако кратко време ниједан метал не може да зарђа.
Ко је први направио стетоскоп?
АНА СТОЈКОВИЋ
За изум овог медицинског инструмента заслужан је француски лекар Рене Теофил Ијасен Ленек (1781–1826). Захваљујући његовим истраживањима први апарати почели су да се производе 1815. године, а стетоскоп се и данас користи за ослушкивање рада срца и плућа. У првобитном облику то је био обичан дрвени левак. Модеран стетоскоп састоји се од такозваног микрофона који се прислања на грудни кош пацијента и гумених цевчица којима се звук доводи до слушалица.
Зашто су гондоле у Венецији црне боје?
Влада
Суботица
Многи вероватно мисле да су гондоле, тај препознатљиви знак славног италијанског града, остале онакве какве су биле када су почеле да плове каналима Венеције. Ипак, оне су кроз векове мењале изглед.
Назив овог чамца први пут се помиње у наредби дужда Фалијера, 1094. године, а званично главно превозно средство свих грађана Венеције (без обзира на друштвени сталеж) гондоле су постале тек у 16. веку. Припадници племства и имућни становници Венеције почели су тада да се надмећу у томе како да их на известан начин претворе у симболе моћи и богатства. Зато су се такмичили чија ће гондола бити лепша и скупоценија. То, између осталог, подразумева и најразличитије боје.
Хировито модно надметање, бар што се гондола тиче, покушала је да обузда уредба Сената Републике: казну је морао да плати онај чија је гондола била сувише упадљива. Чини се, ипак, да поменута уредба у први мах није уродила плодом. Венецијански богаташи били су толико имућни да им није сметало да с времена на време плате казну, само да буду уочени у својим прелепим гондолама. Тако је 1600. године донет закон о забрани кретања оних гондола које нису црне боје, или нису бар прекривене црном тканином.
Сви су морали да поштују то правило јер би у противном њихова гондола била искључена из пловидбе. А у Венецији се и данас препричава легенда која говори да су гондоле црне боје у спомен на многобројне жртве куге која је овај град погодила 1630. године. Историчари тврде да то није тачно, те да су и пре 1630. године венецијанским каналима пловиле искључиво црне гондоле.
С које висине човек може да скочи у воду, а да се не повреди?
Јелена
Сомбор
Зна се да појединци скачу у воду и са тридесет метара високих стена и притом падају брзином од деведесет километара на сат. У води је отпор хиљаду пута већи него у ваздуху тако да у тренутку када скакач дотакне површину воде, може да осети бол. Зато, уколико неко није вешт, најсигурније је да у воду скочи на ноге. Тако ће да смањи отпор при додиру с водом и отклони могућност повреде, посебно вратног дела.
Још се памте неки невероватни скокови. Пошто му се падобран није сасвим отворио, Клинт Фримантл с Новог Зеланда пао је августа 1993. године у језеро с висине од једног километра. Полуотворен падобран ипак је успорио пад и, осим огреботине изнад левог ока, прошао је без већих повреда.
Септембра 1896. године један човек који је изгубио разум гурнуо је с бристолског моста Клифтон, с висине од седамдесет пет метара, своје две кћерке у реку Ејвон. Срећом, обе девојчице преживеле су пад.
Шта симболизују боје и знакови на картама за игру?
Сара
Земун
Две боје у картама су црна и црвена, у комбинацији са четири знака: херц и каро су црвени, треф и пик црни. Ови знаци почели су да се користе у средњем веку, а сваки је представљао одређени друштвени слој. Херц је била црква, пик војска, треф пољопривреда, а каро трговачка класа. Око 1480. године карте су почеле да се користе по Европи, и по узору на њих праве се и савремени шпилови. Не користе се у свим деловима света комплети са истим бројем карата, све зависи од тога које су игре најзаступљеније у одређеној земљи. Код нас је устаљен шпил од 52 карте, који је почео да се производи у Француској још у 15. веку.