Какав је то спорт велогемел?
НИКОЛА
Свилајнац
У области Оберланд, у Швајцарској, већ двадесетак година познат је спорт велогемел, односно бициклизам на снегу. Међутим, бицикл за снег није нов изум – направио га је столар Кристијан Булман још 1911. године јер је имао тегобе с куком и није могао да скија, а због посла је морао да нађе начин да се превезе по снегу.
Бицикл за снег има дрвени оквир, две металне шине и управљач у предњем делу. У Оберланду га често користе, чак и поштари. Од 1995. године у тој области приређује се такмичење, трка за мушкарце и жене, на стази дугачкој 1,7 километара. У овој спортској дисциплини бицикл за снег може да достигне брзину и од 60 километара на час.
Како то да је Сахара некада била насељена?
АЛЕКСА
Суботица
Тешко је замислити, али Сахара је била плодна и настањена дуже од четири хиљаде година, што се види по мноштву пећинских записа и цртежа. Највећи број ових историјских сведочанстава налази се на граници између Алжира, Нигера и Чада и открива да је око 6000. године пре наше ере данашња пустиња сасвим другачије изгледала. На обронцима високих планина расле су густе шуме. Долине, испресецане бројним воденим токовима, биле су савршено станиште за многе животињске врсте, другим речима, прави рај и за људе који су долазили с југа и своје утиске бележили сликама у пећинама.
Од 4000. године пре наше ере мотиви на цртежима су се променили: ту више није било ловаца, већ пастира и земљорадника погнутих на њивама. Претерано искоришћавање пашњака и промена климе настала окончањем леденог доба у Европи, постепено су променили и изглед Сахаре: од прашуме, преко степе, до пустиње. Већ 2000. године пре наше ере Сахара је остала без становника.
К
ада је настао говор?
МАРКО
Београд
Човеколики мајмуни имају 99 одсто истих гена као људи, а ипак једва могу да изговоре „мама” и „тата”, и то после много вежбања. Шимпанзе размишљају, али немају физичку способност за усклађивање гласа и говора. Човеков фонетски систем појавио се пре око 30.000 година с појавом хомо сапијенса. Хомо хабилис имао је у кори великог мозга „почетни запис” предодређености за говор, али је тек хомо еректус имао говорни апарат који је почео да се развија. Прелазећи из водоравног у усправни положај тела, тежина лобање сабила је гркљан и прилагодила га да управља ваздухом који долази из плућа. Гркљан и језична кост повукли су се надоле дуж врата, па су се тако поклопац гркљана и меко непце нашли раздвојени једним новим простором – ждрелом које има широк и дугачак гласовни канал – орофаринкс. Мајмуни немају орофаринкс, па зато могу да произведу само грлене гласове.
Како се хода по ужету?
МИЛАН
Ваљево
Две кључне ствари за успешно бављење послом акробате који хода по разапетом ужету јесу налажење тежишта и навикавање на велике висине. Под уобичајеним околностима, усвајање ових вештина захтева године вежбања, али Жан Франсоа Гравеле, познатији као Шарл Блонден – најчувенији ходач по ужету у историји – научио је све то за свега шест месеци. У чему је тајна његовог успеха?
Петогодишњи Гравеле обрео се 1829. године у школи за акробате која је шегрте бирала из француских сиротишта и приморавала их да изводе опасне акробације на вашарима и другим окупљањима. Премда му је детињство било као у Дикенсовим романима, Блонден је временом постао најчувенији и највештији ходач по ужету. Био је посебно познат по томе што је смртоносне акробације изводио без заштитне мреже. Тако је 1859. године први пут по разапетом ужету прешао преко Нијагариних водопада. Наредних година понављао је овај подухват уносећи увек нешто ново – везивао је очи, држао врећу на глави, а једном је чак на пола пута застао и спремио себи омлет.
Зашто брзиномери имају угравиране веће брзине од могућности аутомобила?
ПЕЂА
Београд
Већина мерача има угравиране вредности које премашују очекиване или могуће, у зависности од инструмента. Тако, на пример, топломери имају подеоке до 45 степени Целзијуса, иако се до сада још није догодило да нечија телесна температура достигне ту вредност. Произвођачи аутомобила обично додају иза највеће могуће брзине возила још неколико подељака. Власници су свесни које су могућности возила, али се осећају некако задовољније због те мале, безазлене варке.
Која животиња има најгушће крзно?
НАТАЛИЈА
Ниш
Животиња с најгушћим крзном је морска видра Enhydra lutris која живи углавном на обалама Аљаске. То је највећи припадник породице ласица и по квадратном центиметру коже има више од 101.560 длака. Поређења ради, људи у просеку имају 156 длака по квадратном центиметру. Морска видра може да достигне дужину од метар и по, заједно с репом који је дуг тридесетак центиметара.
Да ли је правилно прво навести име па презиме, или обрнуто?
Ранко
Стара Пазова
Иако се под утицајем бирократског начина изражавања људи понекад представљају или потписују прво презименом па онда именом, према српским језичким правилима, лично име треба да иде испред презимена. Како се наводи у „Нормативној граматици српског језика” Матице српске, главном нормативном приручнику за језичка питања, ово је редослед који треба поштовати (и који је у складу с оним како говорници српског најчешће и говоре). Изузетак од њега су уазбучени службени спискови у којима презиме долази прво, а после њега, по правилу одвојено запетом, следи име.
Има и језика у којима је уобичајени начин именовања обрнут од нашег. Такав је, на пример, корејски или кинески (рецимо, у имену кинеског комунистичког вође Мао Цедунга, Мао је презиме, а име Цедунг). Ова имена у српским текстовима „не обрћемо”, осим ако се ради о географски блиским културама (на пример, рећи ћемо Шандор Петефи или Бела Барток уместо мађарског Petőfi Sándor и Bartók Béla).
Зашто се зуби не обнављају као нокти и коса?
ДУШАН
Пирот
Коса и нокти у основи су једноставне беланчевинасте грађе које излазе из фоликула длаке и лежишта нокта. Зуб је, по својој природи, много сложенији. Додуше, неке животиње, као на пример коњи, имају зубе који се обнављају да би се надокнадило трошење изазвано жвакањем траве. Коњски зуби састоје се од чвршћих и мекших слојева, који су водоравно поређани. Мекши слојеви троше се брже, а тврђи остају да обезбеде чврстину угриза. И ајкулини зуби се обнављају. Они који отпадну замењују нови који израсту иза њих. Људски зуби нису намењени убијању плена или преживању чврстих биљних влакана, па се зато мењају само једном.