
Како креме уклањају боре?
ПЕТАР
Београд
Нажалост, ниједна крема, ма како скупа, не може заиста да трајно уклони већ настале боре. Главна одлика сваке креме којом она штити кожу и успорава настанак бора јесте њена способност да кожу одржи влажном. Међутим, и поред ове превентивне мере редовног влажења коже, она ипак временом неумитно стари. Произвођачи козметике зато у креме додају и разне супстанце „чудотворног” дејства које ће, наводно, ублажити боре. Међутим, иако на први поглед делује као да неки од њих заиста помажу, ови састојци немају моћ да обрну процес старења.
У креме се тако додају витамин Це и А и алфа-хидроксилне киселине, али у веома малим количинама за које не постоје докази да делују (у већим количинама се не додају јер, иако би могле имати и повољно дејство, ове супстанце на кожи изазивају и надраженост, црвенило и пецкање). Осим тога, многе скупе креме садрже и беланчевине биљног порекла. У питању су дуги ланци аминокиселина који, када се крема намаже на лице, почињу да се суше и затежу по њеној површини, па се чини као да се оне ситније боре скупљају.
Најзад, бројне су и креме које наводно обогаћују кожу додатним кисеоником. Многе од њих садрже водоник пероксид (H2O2), који, премда садржи „додатни кисеоник”, заправо изазива веома благе опекотине, па отуд и свеж, румени изглед после коришћења такве креме.
Због чега често осећамо непријатан мирис у рибарницама?
Сузана
Вршац
Мирис који се шири из продавница рибе није баш пријатан, а најчешће потиче од бачених остатака рибе. Ма како добро да се оперу тезге и базени, он тешко нестаје.
Познато је да свежа, пресна, риба нема никакав мирис. Пријатан и препознатљив осећа се тек када се риба припреми. Али рибље месо веома је подложно кварењу. По топлом времену, само неколико сати после улова риба више није за употребу. Бактерије нападају ћелије мишића које садрже хемијско једињење триметиламин оксид. Тако се ослобађа триметиламин, тешки непријатни мирис. Ипак, захваљујући њему, лако је одредити свежину рибе.
Веровање да се риби прво поквари глава (па је тако настала и пословица „Риба смрди од главе, ал' се чисти од репа”) нетачно је јер у њој има најмање мишића. То што се задах највише осећа баш из главе оправдано је јер из утробе рибе излази кроз уста и шкрге.
Од када глувонеме особе користе знакове руку и да ли је тај језик међународни?
Катарина
Стара Пазова

Извесно је да је од човековог постанка било глувонемих особа, неспособних да чују и говоре због урођене неразвијености одређених центара у мозгу или њиховог оштећења насталог као последица повреде или неке заразне болести у детињству. Претпоставља се да су они своје мисли и осећања саопштавали покретима тела и руку. Били су то први знаци споразумевања, а свака група имала је одређене, само њој разумљиве знаке.
Први доказ стварања јединственог језика потиче од пре око две и по хиљаде година. Забележио га је грчки мислилац Платон. Ипак, он је био јединствен само за глувонеме житеље старе хеленске државе. И други народи имали су своје језике знакова. Иако засновани на обликовању „гласова прстима и дланом руке”, сваки језик имао је различите знакове.
Тек је 1770. године, када је основан први завод за глувонеме у Паризу, створен јединствен систем знакова за цео свет. Сваки глас, односно слово, добио је одређени знак.
Ипак, иако имају исте знаке, глувонеми из различитих говорних подручја међусобно се не разумеју, јер свако слаже знаке у речи свог матерњег језика.
Због чега се за неку лакому особу каже да је као харпија?
Влада
Бањалука

У древним временима многе људске особине, добре или лоше, приписиване су митским бићима која су их оличавала. Харпија је била отелотворење незајажљивости. Стари Грци описивали су је као полудевојку-полуптицу грабљивицу, брзу попут ветра, прождрљиву и незаситу. Вергилије, римски песник из 1. века пре наше ере, додао је да Харпија има лепо девојачко лице, а ружне руке, налик на куке, огромно птичје тело, и да је мори непрекидна глад.
Тако се реч харпија задржала до данашњих дана и синоним је за незаситу, лакому особу, најчешће жену. Име харпија носи и једна врста јужноамеричких птица соколарки. Наравно, у питању је грабљивица.

Зашто животињама светле очи када их осветле фарови аутомобила?
Душан
Земун
Очи неких животиња пресвучене су посебним слојем названим tapetum lucidum који се понаша као огледало. Када, рецимо, ове животиње осветле фарови аутомобила, тај слој одбије толико светлости да изгледа као да им очи светле у мраку. Слој им у ствари помаже да виде по ноћи јер одбија светлост натраг у ретину, слој у унутрашњости ока осетљив на светлост. Очи човека не светле у мраку пошто ми немамо овај одбијајући слој. Када јака светлост осветли наше очи, она се једноставно одбије од крвних судова ретине. То је разлог што понекад на слици имамо црвене очи када се сликамо уз помоћ блица.
Чиме се бави когнитивна психологија?
МАЈА, Земун
Ова грана психологије посвећена је изучавању људског сазнања, нарочито његовог утицаја на учење и понашање. Усмерена је пре свега на откривање психичких догађаја који се налазе у основи понашања. Назив потиче од латинске речи cognitio, у преводу, спознаја. Подручје истраживања обухвата питања о деловању памћења, пажње, опажања, као и о исказивању знања, мишљења, креативности и решавању тешкоћа. Когнитивна психологија развила се као одвојен правац крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. Сам појам почео је да се употребљава после објављивања књиге „Когнитивна психологија” Улрика Густава Најсера 1967. године.

Драги „Забавниче”,
Какав је то гривасти вук?
ЈОВАН, Београд
Познат и као „Магеланов пас” (Chrysocyon brachyurus), гривасти вук живи у јужноамеричким земљама, највише у Бразилу, северној Аргентини, Парагвају, Боливији и јужном Перуу. Омиљена станишта су му шуме са мочварама и високим растињем. Изгледом подсећа на лисицу, али са изразито дугим ногама, које му омогућавају да лакше опази плен преко високе траве и других биљака. Име је добио по упечатљивој гриви која му покрива рамена и која се накостреши кад осети да је угрожен. Исхрана гривастог вука је разноврсна, па лови мале и средње сисаре, птице, рибе, али једе и биљке попут шећерне трске, као и воће.
Шта је кајенски бибер?
ИВАН, Подгорица

Овај зачин добија се од семена кајенске паприке, која је због љутине добила и назив „ђавоља паприка”. Има јаркоцрвену боју и расте као грм у тропским и суптропским подручјима. Може да се користи као додатак многим јелима од меса и поврћа, а све су омиљеније и чоколадне посластице са овим зачином. Кајенски бибер највише се користи у Кини, Мексику, јужној Италији, североисточној Азији. Од давнина су позната лековита својства кајенске папричице, па су их тако и старогрчки и римски лекари користили за ублажавање разних тегоба.