Ко је измислио млеко у праху?
НЕНАД
Београд
Први европски патент на технологију прављења млека у праху заштитио је 1855. године Енглез Томас Шип Гримвејд. Он је прах продавао у боцама и, пошто је закључио уговор с војском, његово млеко у праху постало је део војничког следовања, а било је омиљено и међу путницима.
Међутим, како тврди Тим Скоренко у својој књизи „Измишљено у Русији: Историја руске проналазачке мисли од Петра Првог до Николаја Другог”, посвећеној руским проналасцима и проналазачима, млеко у праху настало је много раније, и то у Сибиру, у граду Нерчинску.
Нерчинск је био сразмерно богат град јер је био окружен рудницима сребра и олова, у којима су углавном радили затвореници послати у Сибир на издржавање робије. Осим њих, почев од 1763. године, овамо су прогонили и проститутке заражене сифилисом. Сав овај народ живео је у великој немаштини, у лошим хигијенским условима и у свему је оскудевао, па и у основној здравственој нези. На цео огромни Нерчински округ долазио је само један лекар, нешто касније – три.
На место једног од њих дошао је 1792. године Петербуржанин Осип Кричевски. У условима у којима је млеко било, с једне стране, најхранљивија намирница, али с друге, и једна од најкварљивијих, Кричевски је почео да изводи огледе с циљем да му продужи рок трајања. Године 1802. објавио је белешку с описом технологије прављења млека у праху, засноване на испаравању воде из њега.
Како то често бива, чиновник који се исувише жустро борио за побољшање услова својих пацијената, и који је неуморно радио на усавршавању лекарске праксе, постао је трн у оку администрације фабрике која је болесне затворенике беспоштедно нагонила на рад. Отпуштен је, али његов изум наставио да се користи у Нерчинску. Никада се није распространио нити је имао комерцијалног успеха. Кричевски о томе, по свему судећи, није ни размишљао. За њега је то било само једно у низу побољшања и новина који су његовим штићеницима бар мало олакшавали свакодневицу.
Да ли је могуће зауставити светло?
САЊА
Београд
Ма колико изгледало невероватно, светлосни зрак може потпуно да се заустави. То су први постигли професорка Лене Хау и стручњаци Универзитета Харвард 2001. године. Успоравање светлости одувек је било могуће – брзина светла кроз стакло приближно је за трећину мања него кроз вакуум. Али професорка Хау и њени сарадници установили су да брзина ласерског светла може битно да се успори проласком кроз гас хладних атома натријума које обасјава други ласер подешен на различиту фреквенцију. У одређеним условима постигли су заустављање појединачних светлосних импулса. Том приликом они се сабијају као хармоника јер предња страна наиђе на гасовити натријум и успори, док се остатак светла иза и даље креће истом брзином.
Која је најмања дивља мачка на свету?
БИЉАНА, Зајечар
Најсићушнији представници мачака у дивљини на Азијском континенту (а највероватније и у свету) познати су под називом црвена пегава мачка (Prionailurus rubiginosus), сродник бенгалске мачке. Настањују Индију и Шри Ланку, а према подацима о њиховом броју из 2016. године, постоји велика опасност да убрзо постану угрожена врста.
Процењује се да је ова мачка око двеста пута мања од лава. Може таман да се смести на длан. Дугачка је од 35 до 48 центиметара, са репом дугачким 15 до 30 центиметара. Тешка је свега један до један и по килограм. Изгледом, нарочито због тачкица, подсећа на мајушног леопарда.
Какав је то спорт велогемел?
НИКОЛА
Свилајнац
У области Оберланд, у Швајцарској, већ двадесетак година познат је спорт велогемел, односно бициклизам на снегу. Међутим, бицикл за снег није нов изум – направио га је столар Кристијан Булман још 1911. године јер је имао тегобе с куком и није могао да скија, а због посла је морао да нађе начин да се превезе по снегу.
Бицикл за снег има дрвени оквир, две металне шине и управљач у предњем делу. У Оберланду га често користе, чак и поштари. Од 1995. године у тој области приређује се такмичење, трка за мушкарце и жене, на стази дугачкој 1,7 километара. У овој спортској дисциплини бицикл за снег може да достигне брзину и од 60 километара на час.
Да ли постоје наочаре за сунце за псе?
МИРА
Ниш
Као и људима, и псима је понекад потребна заштита од сунца, воде, јаког ветра и честица које могу да им упадну у очи. Зато на тржишту постоје наочаре дизајниране баш за њих. Праве се у разним облицима и бојама, најчешће од лагане пластике, са заштитним слојем против ултраљубичастог зрачења. Обично имају облик као наочаре које носе спортисти, са заобљеним оквиром и растегљивом траком која се везује на потиљку и која може да се подешава. Ради удобнијег ношења, неки произвођачи са унутрашње стране стављају сунђерасту пену.
Како се прави ватромет?
ДУШАН
Београд
Ватрометна ракета сачињена је од папирних пакетића испуњених барутом и екплозивним звездицама. Барут – сумпор, калијум-нитрат и угљена прашина – погодан је за коришћење јер су му зрна порозна. Због тога сагорева брзо при малом притиску, што је савршено за ватромет. Звездице се праве од различитих хемијских састојака за експлозије различитих боја. Бакар, на пример, даје плаву боју, а стронцијум и литијум црвену. Хемикалије се смештају у засебне пакетиће дуж ракетице како би се добио низ разнобојних експлозија. До распрскавања долази кад фитиљ који гори запали експлозивни набој у сваком пакету. За савремене ватромете користи се још и сабијени ваздух, те електронски тајмер (одбројавање уназад) који детонирају експлозивни набој, али, у основи, ватромет је одвајкада исти.
Зашто муње вијугају?
АНА
Сурдулица
Изучавање муња помоћу мерача електричног напона и фото-апарата, који су у стању да направе велики број фотографија у низу, није могло у потпуности да објасни тако сложену појаву као што је вијугави траг муње на небу. Зна се да „кичма” муње , негативно наелектрисана, путује од облака ка тлу брзином од приближно 100 километара у секунди. Од ње се гранају притоке које могу да буду дугачке од 10 до 200 метара. Смер и понашање сваке гране одређен је бројним чиниоцима као што су густина електричног пражњења и начин на који се јонизују молекули ваздуха.
Али, поуздано се зна да муње и громови погађају највиши објекат у близини, па и жива бића. Зато, ако се нађете у таквим околностима, најпаметније је лећи на земљу. Ако сте у колима, затворите све прозоре и врата и не дотичите ништа метално. Најгоре што бисте могли да учините било би да се попнете до најближег црквеног торња и ударите на сва звона. Управо то су у средњем веку чинили мештани верујући да ће звоњава распршити муње.
Зашто брзиномери имају угравиране веће брзине од могућности аутомобила?
ПЕЂА
Београд
Већина мерача има угравиране вредности које премашују очекиване или могуће, у зависности од инструмента. Тако, на пример, топломери имају подеоке до 45 степени Целзијуса, иако се до сада још није догодило да нечија телесна температура достигне ту вредност. Произвођачи аутомобила обично додају иза највеће могуће брзине возила још неколико подељака. Власници су свесни које су могућности возила, али се осећају некако задовољније због те мале, безазлене варке.