Зашто најотровније биљке и животиње живе
у најтоплијим областима планете?
ДАЛИБОР СИМИЋ
Велики проценат живих бића борави у тропским шумама због присуства велике количине сунчеве светлости и велике влажности која је последица тропских киша. Вода је неопходна за живот на Земљи, а сунчева светлост главни је извор енергије за сваку заједницу живих бића.
Али, температура је од кључног значаја и за отрове. Да би отров био употребљив, мора брзо да делује. Брзина хемијске реакције удвостручује се за сваких 10 степени пораста температуре.
Ако тело жртве има температуру усклађену са околином, то значи да би је отров усмртио четири пута спорије на температури од 10 степени него на 30 степени Целзијуса.
Занима ме због чега након јаког блеска
светла видимо мрље?
ПАВЛЕ, Зрењанин
Када нас изненада обасја јака светлост (блиц фото-апарата, лампа код зубара или фарови аутомобила), неколико секунди смо заслепљени и као да нам неке обојене мрље заклоне вид. Заслепљујућа светлост покреће хемијску реакцију која, иако накратко, мења једну супстанцу присутну у оку. Реч је о родопсину, беланчевини садржаној у штапићастим ћелијама мрежњаче, која се на тренутак обезбоји. Само неколико секунди после јаког светлосног надражаја, родопсин се враћа у природно стање и опет видимо добро.
Каква је вера бахаизам?
БИЉАНА
Панчево
Она се заснива на веровању у једног бога који је корен свих осталих вера. Овај спој вера симболизује деветокрака звезда. Свето учење садржи спис „Ал-Китаб ал-акдас”. Вера је потекла из Персије, данашњег Ирана, у 19. Веку, a њeн oснивач Баха Ул-лах (1817–1892). Светско средиште налази се у Хаифи, у Израелу. Бахаизам има око шест милиона следбеника, а међу њима је много житеља Индије и Јужне Америке. Молитве не захтевају посебна места. Могу да се обављају у храмовима, али и у кући.
Колико хартије може да се
направи од једног дрвета?
ВЛАДИМИР
Нови Сад
Количина хартије која се добије од једног дрвета зависи од врсте и величине дрвета. Узмимо за пример брезу високу 20 метара, са стаблом промера 25 центиметара. Од тога би се направило нешто мање од једног кубног метра дрвета. Густина брезе је око 500 килограма по кубном метру, па је тежина овог дрвета 500 килограма. Под претпоставком да се 60 одсто извуче за кашасту масу за справљање хартије, остало би око 300 килограма. Од тога би се добило 75.000 листова хартије, сваки тежак четири грама.
Да ли рибе
имају пљувачку?
БОГДАН РИСТИЋ
Не онакву какву имају сисари. Рибе немају праве пљувачне жлезде јер живе у окружењу у ком обиље течности олакшава гутање. Ипак, и у устима риба присутне су слузне жлезде које луче ензиме неопходне за варење, као и друге материје које се, у зависности од врсте, користе у разне сврхе.
Мурина, на пример, приликом уједања плена убризгава течност против згрушавања крви. Она спречава зарастање рана и проузрокује смрт због губитка крви.
Риба ратник, упркос свом имену, користи своје излучевине прилично мирнодопски: мужјак почиње да се удвара женки правећи плутајуће гнездо за будуће потомке од мехурића ваздуха, које повезује слузавом излучевином попут пљувачке.
Шта
су кваркови?
СВЕТЛАНА
Обреновац
Кваркови су основне честице материје, недељиви су и без сопствене унутрашње грађе. Ове честице, заједно са лептонима, чине све друге. Амерички физичар који је 1964. године претпоставио њихово постојање, Мари Гел-Ман, наденуо им је то име по једној реченици из романа Џејмса Џојса „Финеганово бдење”. У њој стоји: „три кварка за господина Марка”, а реч кварк ту баш ништа не значи. Кваркови различите боје – црвене, зелене или плаве – привлаче се снажном нуклеарном силом и творе друге честице као што су протони и неутрони.
Ђаци петаци ОШ „Слободан Секулић” у Ужицу снимили су ових дана десетоминутни филм о „Политикином Забавнику”
Назвали су га „Увек са нама”, а повод је 80. рођендан „Забавника”. Приказаће га у школи и на Јутјубу. Сценариста, сниматељ, монтажер и редитељ овог ђачког филма је њихов наставник историје Милош Рацић, који је до сада снимио око 100 кратких документарних и један дугометражни филм, а у свим улогама су ученици школа из ужичког краја.
У филму „Увек са нама” учествује одељење V/1 ОШ „Слободан Секулић”. Школа је, иначе, овогодишњи добитник Светосавске награде, а снимање филма о „Забавнику” подржали су ђачки родитељи, колектив школе и њен директор Рафаило Јелисавчић.
За аматерски филмски рад наставника Милоша Рацића, то јест, о његовој ђачкој филмској радионици „Радренис филм”, популарно названој „Ђачки Холивуд”, из које је у ОШ „Ђура Јакшић” у ужичком селу Равни протеклих година изашао велики број кратких филмова на разне теме корисне дечјем узрасту, зна се одавно.
Рацић сад предаје у школи „Слободан Секулић” и ту настаје филмско остварење о „Забавнику”. „Увек са нама” нас враћа у Београд предратних година, кад се 1939. „Забавник” продавао за један динар. Онда филмска прича путује кроз време и долази у данашње доба: девојчице читају „Забавник”, говоре о њему, преносе оно што им се допада на друштвене мреже. Порука филма је да „Забавник” траје и опстаје као лист чија вредност не пролази.
„Веома ми је драго због тога што глумим у овом филму. Много је забавно, атмосфера у разреду је веома весела. Надам се да ће многа деца после гледања филма заволети 'Политикин Забавник'”, рекла је ученица Маја Марковић. Њен друг из разреда Мартин Мутавџић додаје: „Кроз овај филм сам научио доста о 'Политикином Забавнику'. Нисам био свестан колико лист дуго траје и колико много је значио старијим генерацијама.”
Наставник Милош Рацић каже да је кратким филмом „Увек са нама” желео да кроз причу о „Забавнику” промовише повезаност различитих генерација с неким незастаривим вредностима, попут читања, стваралаштва и здравог дечјег хумора.
„Назив филма указује на вишедеценијску присутност 'Забавника' у српској култури. Филм није само омаж том омиљеном листу, већ и детињству многих који су одрастали уз њега. А остварила га је једна нова генерација најмлађих глумаца, једно дивно одељење петог разреда. Верујем да је ово почетак успешне сарадње и са осталим ђацима ОШ 'Слободан Секулић'”, истиче наставник Рацић.
Да ли је истина да каранфилић
умирује зубобољу?
ИВАНА
Суботица
Наши преци ублажавали су зубобољу истуцаним прахом клинчића – каранфилића, који су утрљавали на болно место. И данас је употреба овог средства веома распрострањена, поготово у јужној и југоисточној Азији, постојбини ове биљке. Еугенол, активна материја каранфилића, има умирујућа својства, а стручњаци мисле да вероватно прекида електричне импулсе у нервним влакнима која преносе бол. Некада су зубари користили есенцијално уље каранфилића као дезинфекционо средство јер, као и многе друге биљке, има антибактеријско дејство.