Зашто неким људима много смета звук мљацкања хране?
ЈЕЛЕНА, Ивањица
Научници су се позабавили овим питањем и дошли до закључка да људи који се узнемире од звука жвакања хране, али и неких попут звука корака, пуцкетања прстима, шушкања, звиждања, гребања, пате од мизофоније – дословно „мржње према звуковима”.
Иако није званично призната као душевни поремећај, стручњаци не занемарују мизофонију као озбиљну невољу. Описују је као стање у коме одређени звукови делују као окидачи за изазивање негативних осећања, мисли, чак и телесних реакција. Код неких је толико изражена да избегавају сусрете и дружење с људима како се не би узнемирили. Немир најчешће изазивају звукови повезани са устима: жвакање, гутање, сркање, шапутање и слично. Такође, нервоза се повећава уколико се ови непријатни тонови понављају више пута.
Није сасвим сигурно шта је прави узрок мизофоније, али неки научници претпостављају да ова тешкоћа има везе с мозгом, а не са слухом, тачније, са неправилним радом централног слушног система.
Каква је то риба дракула?
ЈОВАН, Чачак
Њен латински назив је Danionella dracula, а име је добила захваљујући очњацима. У питању је мала слатководна врста рибе откривена 2007. године у Мјанмару. Иако припада породици шарана која броји више од три хиљаде врста, једино риба дракула има такве зубе. Научници у Лондону детаљно су је испитивали и утврдили су да је пре педесетак милиона година изгубила зубе, али су јој се поново развили пре тридесетак милиона година. Риба са вампирским чељустима има већу главу и очи, и издужено тело које није дуже од 17 милиметара.
Иако је добила име по, према легенди, злогласном грофу Дракули, ова риба не пије крв већ се најчешће храни ларвама рачића и малим ваљкастим црвима.
Зашто је агава једна од најцењенијих биљака у Јужној Америци?
МАРИЈАНА, Подгорица
Верује се да је постојбина агаве Мексико, и управо у овој земљи и данас претежно расте и ту се могу видети њени највећи и најлепши примерци. Расте и у западним и јужним деловима САД, као и средишњим и тропским деловима Јужне Америке. Дебели, меснати, чврсти листови с бодљама на крају (дугачки и до три метра), звездасто излазе из корена стабла високог и до 12 метара. Врх крошње сваких осам година окити се огромном цвасти са око 4.000 жућкастих цветова.
Таква велика, моћна и благородна биљка имала је за народе Мексика од давнина огроман значај. Корисна је од корена до крошње. Листови су пуни воде, па могу да утоле жеђ, а могу и да се једу, баш као и месо стабла. Погодни су за прераду у сапун и хартију, сокови цвећа основа су за шећер, док дугачка влакна служе као конац или сировина за плетење конопаца, прављење обуће, мрежа, корпи. Чак се и бодље користе као игле или клинови. Осушени делови биљке одлични су за потпалу.
Можете ли да ми објасните шта је награда „Плава трака” у поморству?
ДУШАН
Књажевац
„Плава трака” је признање путничком броду који за најкраће време пређе преко Атлантика, а увели су га енглески бродовласници крајем 19. века. За произвођаче пароброда трка за освајање такве награде значила је борбу за тржиште и углед. Касније, поготово између два рата, имало је још већи значај, и тада су се бројне земље трудиле да израде бродове који ће што брже прећи пут од Њујорка до Шервуда у Великој Британији.
Посебан комитет у ком су били угледни поморци, бродоградитељи и научници ово поморско признање додељивао је све до 1952. године. Част да последњи понесе „Плаву траку” имао је амерички брод „Јунајтед Стејтс” који је раздаљину од 5.500 километара прешао за 3 дана, 10 сати и 14 минута. Те године укинута је награда јер су океанима почели да плове нови и бржи бродови који су свакодневно обарали рекорде, а кренуле су и небеске пловидбе и, такође, трке.
Да ли постоји трострука дуга?
АЛЕКСАНДРА, Неготин
Кад се на небу појави дуга, обично је прати још једна, блеђа и неодређенија. Она је последица Сунчеве светлости која продире у кишне капи и двапут се прелама пре него што изађе „напоље”. Код ове дуге, боје су обрнуто поређане, па је црвена с унутрашње стране.
Теоретски, постоји и трећа дуга, али тамо где бисмо је најмање очекивали. Наиме, чувени енглески научник Едмонд Халеј (познатији по истоименој комети) још у 17. веку доказао је да троструко преламање поставља средиште треће дуге око Сунца, што бисмо мало теже могли да видимо. Уз то, она је блеђа и разређенија од прве две, што додатно отежава њено сагледавање.
Зашто смо раздражљивији када смо уморни?
АНА
Суботица
Зато што мозгу недостаје уравнотеженост. Кад је одморан, његовим деловима управља неокортекс (спољашњи изувијани део коре мозга који је код људи нарочито велики). Ови делови мозга слични су код многих животиња и у њих спадају и делови задужени за осећања, укључујући и амигдалу. Огледи са скенирањем мозга показали су деловање неокортекса на осећаје, а код људи којима је сан ускраћен те реакције јаче су 60 одсто. Пошто млади углавном не спавају колико би требало, то доприноси њиховој раздражљивости и неуравнотеженом понашању.
Зашто је хлеб тврд, а кекс мекан кад
а је бајат?
БОЈАНА
Ниш
То нема много везе с исушивањем. Хлеб ће се стврднути било да га држите – на влажном месту или у чврсто затвореној посуди. Упркос многим истраживањима која је спровела прехрамбена индустрија, и даље не постоји подробно објашњење за ову појаву. Изгледа да су главни кривац зрнца скроба. Желатинаста зрнца почну да губе влагу, која затим прелази у простор између њих. Ако га загрејемо, скроб ће повратити нешто од своје влаге и хлеб ће изгледати јестивије, али само привремено. На овај начин губи се вода, па ће хлеб, пошто се охлади, изгледати још горе него пре. Кекс садржи доста шећера, а шећер је хигроскопан, што значи да упија влагу из ваздуха. Осим ако га не држите чврсто затвореног, кекс ће се навлажити, а кристални шећер због којег је кекс тако крцкав изгубиће чврстину.
Зашто се Шкоти сматрају шкртицама?
МИЛАН
Нова Варош
Многи су вицеви испричани о чувеној шкотској шкртости, а почели су да се појављују у 18. веку. Верује се да су настали као својеврстан коментар на понашање нове индустријске класе. Зарада у то време постаје нешто веома важно, за неке чак и пресудно. Тако и за Шкоте. Они којима је згртање пара постало животни циљ били су на удару оштрог језика аутора вицева: Ђеновљани, Швајцарци, Велшани, Шкоти... Али док су се други трудили да избришу трагове шаљивих прича, Шкотима оне уопште нису сметале. Напротив, као да су их подстицали, јер нису веровали да оне не могу заиста да уруше њихов углед. Због тога је остао уврежен израз да су тврдице, мада се данас сматра да не заслужују такву етикету.