Зашто толико боли кад се посечемo на хартију?
ДАРКО
Нови Сад
Највећу одговорност за бол од посекотине хартијом носи – место посекотине. Најчешћа мета оштре ивице хартије јесу врхови прстију, а они су изузетно осетљиви на све спољне надражаје зато што се ту налази велик број нервних завршетака. Такође, хартија неће засећи веома дубоко, тако да нема природних реакција на ране које пробијају кожу: већа прокрвљеност, више плазме, згрушњавање крви, стварање красте... Зацељивање посекотине додатно успорава то што се рана непрестано истеже и отвара, а бол појачава то што страна тела упадају у њу. И премда рана и ивица хартије изгледају равно, та ивица заправо је груба и кида кожу док сече, па би се пре могла упоредити с назубљеним ножем него скалпелом. Најбоље је рану очистити јодом и неко време држати испод фластера који „дише”.
Да ли је тачно да је шљива у ствари врста руже?
ДАНИЛО
Београд
Руже (лат. Rosaceae) једна су од врстама најбогатијих и најраспрострањенијих биљних фамилија. Због великог економског значаја биљака ове фамилије човек је њихово гајење раширио на целу планету. Ружама се називају, по многим особинама, веома разноврсне биљке, од зељастих и жбунастих до дрвенастих.
Поред свима добро знаног цвећа, ту се сврставају многе важне воћке, као што су јабуке, крушке, дуње, јагоде, малине, купине. Шљива припада ружином роду Prunus, у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња. Свим овим врстама заједничко је што имају коштуњаве плодове.
Зашто су неки облаци сиви?
МИРКО
Ужице
Облаци садрже сразмерно велику количину влаге, те зато упијају доста светлости која улази у њих, што чини да изгледају тамнији од ваздуха који их окружује. Осим тога, долази и до ефекта познатог под називом „хроматска индукција”, који утиче на то да нам се предмети које видимо чине тамнијим него што заправо јесу ако су постављени испред светле позадине. Због тога нам облаци који имају више влаге у себи по сунчаном дану изгледају злослутно тамни.
Да ли нам заиста нема спаса ако упаднемо у живи песак?
НЕВЕНА
Ужице
Насупрот томе што људи у филмовима ретко преживе упадање у живи песак, ствари заправо и не стоје тако лоше. У стварности, људи паниче уколико до тога дође, и направе ствари знатно тежим него што јесу. То је само мешавина песка и воде (понекад и глине), па ако се догоди да упаднете, најгоре што може да вам се деси јесте да испрљате одећу. Када живи песак дође отприлике до струка, почећете да плутате. То је све, само се опустите.
По чему је специфично острво Меркет?
МИЛИЦА ЗЕКИЋ
Острво Меркет налази се у Балтичком мору и има површину од само три хектара. Нема ниједног становника, а једина људска творевина на њему је светионик. Ипак, ово мало острво посебно је по томе што је то најмања површина која је у власништву две земље – Једна половина острва припада Финској, а друга Шведској. Управо због овога, острво је чак и подељено у две временске зоне.
Како слонови разговарају?
ЗОРАН
Доњи Милановац
Биолози су открили да слонови „разговарају” помоћу више од две стотине различитих покрета и звукова. Биолог Џојс Пул, након више од двадесет година проучавања слонова, направила је чак и базу података коју можемо назвати „слоновски језик”, а открила је да слонови, баш као и људи, имају различите личности. Неки су нежни и питоми, док су други насртљиви. На пример, када се слон исправи и рашири уши, то је знак насилности. Кад млате стопалима, они показују остатку крда у ком правцу би требало да се крећу. Ако осете опасност, слонови се укопају у месту и шаљу осталима звучне сигнале, мешајући ниске и високе фреквенције. Звуци ниске фреквенције могу да путују и до десет километара. Наравно, не смемо заборавити ни сурлу. Она се користи како за њушкање, тако и за „љубљење” са другим слоновима.
Када подврсте у биологији постају врсте?
АНЂЕЛА
Обреновац
Подврста чини примерке једне врсте који су постали издвојени, те су се током времена у генском смислу, као и изгледом, одвојили од своје матичне врсте. Докле год примерци подврсте могу да се размножавају са примерцима остатка врсте, та подврста не може да постане врста. Међутим, уколико постану генски неуклопиви или више не препознају једни друге као могуће партнере за размножавање, раздвајају се и постају две засебне врсте.
Зашто нам понекад титрају очи?
КАТАРИНА
Зајечар
Треперење се најчешће појављује у очним капцима, понекад и у доњем делу ока, а до њега долази из неколико разлога. То може да се деси услед умора, претераног гледања у екран рачунара или мобилног телефона, дуготрајног читања, што изазива замор очног живца. Узроци могу да буду и неиспаваност, физичко оптерећење, претерани унос алкохола и кофеина, алергије као и недостатак појединих витамина и минерала. Научници кажу да је треперење капака понекад знак да је не само оку, већ и читавом телу потребан одмор. Зато, када се то деси, треба затворити очи, опружити се и предахнути барем пола сата.