Зашто жабе крекећу?
МИЛИЦА
Београд
Жабе се убрајају у водоземце, а биолози кажу да су од свих својих сродника највеселије. Од живота не траже много – неколико залогаја мушица, барицу и влажну ноћ. То им је довољно да би биле срећне и задовољне. Људима не наносе никакву штету и не би имали шта да им замере да није тог непријатног крекетања, које је њихова песма радости. Жабе тако свима желе да ставе до знања да се добро осећају и нису криве што их људско ухо не разуме.
Способност да крекећу омогућавају им велика, врећаста плућа, добро развијене, широке гласне жице и посебни грлени мехури и шупљине у телу. Захваљујући њима, испуштају снажне и звонке гласове. Ипак, свака пева на свој начин. Њихов пој пун је гласовних промена. Једна врста жабе муче као говедо, друга промукло крешти, трећа цврчи. Крекетање неких жаба у средњој Африци подсећа на ударце бата о бубањ, звук струне баса, затим гајди, ударац чекића о лим или звук звона.
А из крекетања жаба може да се сазна какво нас време очекује: ако постану прегласне, приближава се киша.
Ко је била леди Пеџет?
ЈЕЛИЦА, Сомбор
Енглеска племкиња Луиз Маргарет Лејла Вемис Пеџет (1891–1958) током Првог балканског рата са енглеским лекарима отворила је војну болницу у Београду. У Првом светском рату била је шеф мисије Потпорног фонда у Скопљу и један од оснивача Српског потпорног фонда. Војну болницу у Скопљу основала је 1915. године.
Када је српска војска почела повлачење преко Албаније, леди Пеџет је наставила да ради и под бугарском окупацијом. Још неколико месеци лечила је српске рањенике, давала намирнице гладном становништву, сузбијала епидемију тифуса, склањала избеглице у болницу. Средином фебруара 1916. године напустила је Скопље и преко Софије отишла у Лондон.
Каква је то биљка рамбутан?
КАТАРИНА
Нови Сад
Рамбутан, тропско дрво из породице Sapindaceae, због карактеристичног плода зову и чупава трешња или длакава јагода. Потиче из Индонезије и тропских регија југоисточне Азије, премда се данас узгаја у воћњацима од Африке до Хаваја.
Назив је добио по длачицама које прекривају воће (на малајском „рамбут” значи длака). Плодови су величине шљиве, са тврдом црвенкастом кором испод које се крије сочни меснати део. Укус овог благо киселкастог воћа често пореде са укусом грожђа и диње. Нарочито је на цени џем од рамбутана, а ова биљка се користи и у производњи сапуна.
Зашто неким људима много смета звук мљацкања хране?
ЈЕЛЕНА, Ивањица
Научници су се позабавили овим питањем и дошли до закључка да људи који се узнемире од звука жвакања хране, али и неких попут звука корака, пуцкетања прстима, шушкања, звиждања, гребања, пате од мизофоније – дословно „мржње према звуковима”.
Иако није званично призната као душевни поремећај, стручњаци не занемарују мизофонију као озбиљну невољу. Описују је као стање у коме одређени звукови делују као окидачи за изазивање негативних осећања, мисли, чак и телесних реакција. Код неких је толико изражена да избегавају сусрете и дружење с људима како се не би узнемирили. Немир најчешће изазивају звукови повезани са устима: жвакање, гутање, сркање, шапутање и слично. Такође, нервоза се повећава уколико се ови непријатни тонови понављају више пута.
Није сасвим сигурно шта је прави узрок мизофоније, али неки научници претпостављају да ова тешкоћа има везе с мозгом, а не са слухом, тачније, са неправилним радом централног слушног система.
Како је настао израз „седам мора”?
ИГОР ЈАНКОВИЋ
Овај израз појављивао се у многим древним списима пре него што су га преузели Грци и Римљани. У антици су сва позната водена пространства дељена на седам мора. У грчкој и западној култури она су се временом мењала, у зависности од дела света и историјског раздобља. Ипак, овај израз најчешће се користио за једанаест водених површина: Јадранско море, Егејско, Арабијско, Каспијско, Црно море, Индијски океан, Ирско море, Средоземно, Северно, Персијски залив и Црвено море.
Од 19. века појам „седам мора” тицао се седам светских океана: Северни и Јужни Тихи океан, Северни и Јужни Атлантик, Индијски океан, Јужни океан и Северни ледени океан.
Које европско острво се назива „Острво лепоте”?
ДРАГАН
Земун
Због раскошне природе и многобројних природних богатстава, овај назив носи Корзика, средоземно острво које припада Француској. Површине од око 8.700 квадратних километара, средоземне климе, Корзика је брдовита, са највишим врхом Монте Чинто (2.710 метара), али и пуна зеленила – шума, маслињака, пашњака, винограда, воћњака, шикара. На острву се налази и национални парк – уточиште за хиљаде ретких животиња.
Најпосећенија места су главни град Ајачо (или Ажаксио), у коме је рођен Наполеон I Бонапарта (1769–1821), и лука Бастија.
Да ли дијамант може да се истопи?
ОЉА ПЕТРОВИЋ
Дијаманти имају највишу тачку топљења од било које твари – невероватних 3.550 степени Целзијуса. Због тога су посуде са дијамантима савршене за проучавање топљења других материјала.
Топљење материјала на високим притисцима какви владају дубоко испод Земљине коре опонаша се његовим стискањем између два дијаманта и загревањем помоћу усмереног ласера. Овакви огледи морају да се раде без присуства кисеоника јер дијамант може да се запали на температури вишој од 1.000 степени Целзијуса.
Да ли постоји трострука дуга?
АЛЕКСАНДРА, Неготин
Кад се на небу појави дуга, обично је прати још једна, блеђа и неодређенија. Она је последица Сунчеве светлости која продире у кишне капи и двапут се прелама пре него што изађе „напоље”. Код ове дуге, боје су обрнуто поређане, па је црвена с унутрашње стране.
Теоретски, постоји и трећа дуга, али тамо где бисмо је најмање очекивали. Наиме, чувени енглески научник Едмонд Халеј (познатији по истоименој комети) још у 17. веку доказао је да троструко преламање поставља средиште треће дуге око Сунца, што бисмо мало теже могли да видимо. Уз то, она је блеђа и разређенија од прве две, што додатно отежава њено сагледавање.