Зашто покошена трава лепо мирише?
ВЕРА
Сопот
Зато што до нас доспева мирис оксидираног угљоводоника који се налази у смеши са мирисима метанола, етанола, ацеталдехида и ацетона, боље познат под називом „испарења зеленог лишћа”. Мирис нам се допада зато то нас подсећа на лето и дане у природи. Иначе, такав мирис није само случајан споредни производ посечене траве. Постоје докази да биљке намерно испуштају ове испарљиве материје као реакцију на оштећење. На пример, биљке дивљег дувана испуштају посебно испарење када их брсте гусенице. Тај посебан мирис служи томе да привуче оближње бубе које се хране гусеницама.
Да ли можете да ми напишете нешто о животињи која се зове леопон?
ДРАГАНА, Врање
Ова животиња необичног имена настала је укрштањем леопарда и лавице. Тело му је леопардово, а глава лавља. Први примерак родио се 1910. године у зоолошком врту града Колхапура, на западу Индије. Ускоро су примерци почели да се појављују и у зоо-вртовима Немачке, Јапана и Италије. Настајали су углавном за потребе огледа, да би научници утврдили како се животиње понашају када се укрсте две врсте. Никада нису пуштени у дивљину.
Пошто су готово сви примерци имали тешкоће с плодношћу, врста није могла да се настави. Последњи мешанац леопарда и лавице угинуо је 1985. године.
Драги „Забавниче”, у мојој улици има свега 22 броја, али ми кажу да има и много краћих улица. Занима ме која улица је најкраћа на свету?
МАНОЈЛО МИТРОВИЋ, Београд
Драги Манојло, они који су ти то рекли потпуно су у праву. Иако ниси навео у којој улици у Београду живиш, на основу броја улаза у њој сигурни смо да то није најкраћа у граду, која има свега шест бројева. Морамо да ти кажемо да се та, убедљиво најкраћа улица у Београду – а и у Србији – налази на Чукарици и зове се Ловачка улица (друга истоимена улица налази се на Палилули и знатно је дужа). Дугачка је свега 12 метара, а у њу се улази – ако је случајно не промашиш – из Пожешке улице, односно из Улице Ђорђа Огњановића.
Но, то наше најкраће сокаче је прави булевар према најкраћој улици на свету, Ебенизерплејсу, која се налази у шкотском граду Вику. Улица је званично дугачка свега 2 метра и 5 центиметара (по неким мерењима има и 1 центиметар више) и у њој постоји само један број који је улаз у ресторан„Бистро број 1” хотела „Мекејс”. Када се хотел градио, 1883. године, градске власти су саветовале власника Александра Синклера да таблу са називом хотела постави на најужој страни зграде, као и да смисли назив за улицу у којој ће се његов хотел налазити. Власник се одлучио да је назове по камену који је пророк Самуило, према предању из Старог завета, поставио између древног града Миспе и Сене – вероватно неког брда или стене коју су тада тако звали – на месту до којег су Израелци протерали Филистејце уз Божју помоћ. Назив „Ебен-Езер”, који је Самуило наденуо камену, а господин Синклер својој улици, на хебрејском значи „камен помоћи”, а теби ће помоћ сигурно бити потребна да ту улицу не промашиш ако се некада одлучиш да је посетиш.
Зашто се све чешће говори Аустралија и Океанија? Мислила сам да је Океанија други назив за Аустралију, али сам ориметила да се помињу у пару. У чему је разлика?
ИВАНА
Барајево
Кад се каже „Океанијаˮ мисли се на више група острва у Тихом океану у које спадају Микронезија, Полинезија, Меланезија и, према неким тумачењима, и Аустралија са Тасманијом. Назив је сковао познати француски морепловац и истраживач Жил Димон д’Ирвил (1790–1842), јер је увидео да је Тихи океан једино што повезује огроман број острва са различитим географским и културолошким одликама раштрканих по подручју које обухвата и источну и западну Земљину полулопту. Међутим, невоље у објашњавању тога шта је тачно Океанија почињу већ кад покушамо да наведемо које све области њој припадају. Неки ће рећи да у њу не треба свртавати Аустралију, јер је она засебан континент, али ни Нови Зеланд, ни Нову Гвинеју, ни Вануату, ни део Филипинских острва, који заправо припадају Аустралазији. Опште прихваћеног тумачења нема и да ли ће неко сматрати Аустралију делом Океаније или ће је заједно са још неким острвима доживљавати као засебну целину, зависи од личног става и онога што је учио у школи. Зато је неретко згодно рећи „Аустралија и Океанијаˮ, поготово ако мислимо на целу област у Тихом океану. Забуна настаје онда кад говоримо само о Аустралији као држави или великој копненој маси, па реда ради додамо „и Океанијаˮ, због чега нам се чини да то полако постаје званичан термин.
Зашто је птичји измет беле боје и да ли су и њихови преци, диносауруси, имали исти такав бели измет?
ЗОРАН НИКОДИЈЕВИЋ, Ужице
У ствари, птичји измет сам по себи није бео. За разлику од сисара, птице немају одвојене канале за излучивање мокраће и измета. Обе врсте тих отпадних материја избацују се из тела истовремено кроз задњи део црева који се назива клоака, у који се осим мокраћовода уливају још и јајовод и семеновод. Док сисари азотне отпадне материје углавном излучују у облику урее, птице их претварају у мокраћну киселину или гуанин, што није превише енергетски делотворно али доприноси смањеном губитку воде. Мокраћна киселина има облик беле лепљиве пасте, за разлику од тамнијег дела који потиче из црева. То значи да је бели део птичјег измета заправо нека врста њихове „мокраће”. Будући да птице воде порекло од диносауруса, можда бисмо могли да претпоставимо да су и диносауруси отпадне материје избацивали на исти начин. Но, не излучују све птице отпадне материје истовремено. Премда нојеви такође излучују отпад кроз клоаку, они течни урин избацују пре него фекалије. Иако се са сигурношћу не може рећи како су то диносауруси радили, нађени су извесни докази који указују на могућност да су диносауруси који немају никакве родбинске везе са данашњим птицама, одвојено излучивали азотни отпад и отпад који је производ варења.
Зашто нам уши понекад „горе”?
МИЛАН
Ваљево
Загревање ушију део је одговора тела који често називамо и „црвењење”. Кожа лица и ушију има више крвних судова од других делова тела. Када се постидимо, ти капилари се отварају да би крв дошла на површину. Због тога нам лице поприми црвену боју и осећамо да смо топли. Ова особина преживела је еволуцију највероватније због тога што на тај начин показујемо осталим људима из групе да смо свесни друштвених правила.
Зашто је глумац Марлон Брандо одбио да прими Оскара за улогу у филму ''Кум''?
АЛЕКСАНДАР
Јагодина
По многима један од најбољих холивудских глумаца свих времена Марлон Брандо (1924 – 2004) чак осам пута био је предложен за награду Америчке филмске академије. Првог Оскара добио је за главну улогу у филму ''На доковима Њујорка'' (1954) У РЕЖИЈИ Елије Казана. Други пут статуа је требало да му буде додељена за тумачење лика Вита Корлеонеа у филму ''Кум'' (1972) Френсиса Форда Кополе, али глумац је ноћ уочи доделе награда објавио да ће бојкотовати свечаност. Када је изговорено име најбољег глумца, на бини се уместо Бранда појавила индијанска активискиња Сашин Литлфедер. Обучена у одору народа Апача, она је у име глумца одбила да прихвати награду уз образложење да Брандо не одобрава начин на који америчка филмска индустрија приказује Индијанце, односно да их најчешће понижава и представља као непријатеље, дивљаке и зле људе.
Шта изучава графоплогија?
ЖАРКО
Нови Београд
Позната и као графоанализа, ова вештина користи се како би се на основу нечијег рукописа откриле особине личности. Графолози верују да између рукописа и карактера појединца постоји психофизиолошки однос, те да се помоћу ове вештине могу открити значајне црте личности, као и одређена душевна стања.
Ову везу половином 17. века открио је италијански лекар Камило Балдо, али без озбиљнијег разрађивања вештине. Веће занимање за јавља се у 18. веку, а претечом модерне графологије сматра се француски калуђер из 19. века Мишон, који је током три деценије сакупио хиљаде примера рукописа и детаљно их проучавао. Његов рад наставили су ученици, а после Првог светског рата занимање за графологију наставило је да се шири Европом, а затим и у САД.
Због недостатка доказа да између рукописа и карактера појединца заиста постоји било каква веза, данас се ова вештина не сматра научно заснованом.