Да ли бисте могли да ми објасните шта се назива Кирлијановом фотографијом?
СВЕТИСЛАВ
Апатин
Кирлијанова фотографија име је добила по руском научнику Семјону Кирлијану који је 1930. године открио ову појаву – својеврсну слику ауре објекта која остаје забележена на фотографској плочи. Објекат који се фотографише прикључи се на извор струје високог напона и високе фреквенције, што у предметима-проводницима ствара електромагнетно поље високог енергетског набоја које брзо осцилује. Због тога се ваздух у непосредној близини јонизује, а то осветли фотографску плочу која забележи обрисе фотографисаног предмета, а њу осветљава својеврсна корона светлости.
Да ли је тачно да је Александар Велики имао очи различите боје?
БОЈАН
Земун
Флавије Аријан Ксенофонт (око 86–146), римски историчар, генерал, филозоф грчког порекла, за собом је, између осталог, оставио „Анабасис”, један од најзначајнијих записа о животу Александра Македонског (356–323. п. н. е). Он наводи да је Александар био снажан, стасит војни заповедник с једним тамним оком и другим плавим као небо. И у неким другим делима о овом чувеном војсковођи и владару такође се напомиње да није имао очи исте боје.
Иако је тај Александров црно-плави поглед сигурно доприносио његовој свеукупној појави, заправо се ради о медицинској појави познатој као хетероксомија иридис – недостатак пигмента меланина у дужици једног ока.
Како ватромет добија различите боје?
НЕНАД, Аранђеловац
У свакој ракети ватромета налазе се мали пакети с металним солима и оксидима који међусобно реагују и производе различите боје. Кад се загреју атоми сваког елемента у мешавини, упијају енергију, због чега им се електрони премештају из нижих енергетских стања у највиша. Том приликом вишак енергије се ослобађа у виду светлости. Сваки састојак испушта различиту количину енергије и она одређује боју светлости која излази из ватромета.
Плави ватромет тако потиче од једињења бакар-хлорида, док се црвени добија из соли литијума и стронцијума. Као што мешавином основних боја добијамо нове, тако се и у ватромету мешањем два једињења добија нова боја. Уколико желимо ватромет љубичасте боје, морамо да помешамо бакар-хлорид (плава) и стронцијум (црвена боја.
Да ли и пчелиња матица икада убада као и радилице?
ВИОЛЕТА
Неготин
Главни задатак матице, зреле женке у пчелињој заједници, јесте да носи јаја, чиме се обезбеђује њихов опстанак, као и држање пчела на окупу. И матице имају жаоке као и радилице, само што оне имају другачију сврху. Назубљена жаока радилице остаје у жртви након убода и врло брзо радилица умире. Са друге стране, жаока матице је глатка и може да буде употребљена више пута, а користи је искључиво у борби с другим матицама. Наиме, када се излегне, одмах почиње да тражи друге матице и покушава да их убије убадањем. Када у кошници остане само једна „краљица”, трутови је оплоде и она почиње да леже јаја.
Да ли је истина да је млеко нилских коња ружичасте боје?
ЗОРИЦА
Београд
Ова чињеница се често понавља кад се говори о необичним одликама нилских коња. Још боље је познато да нилски коњи имају „крвави зној” – слуз црвене боје која штити њихову кожу од сунца и паразита. Нилски коњи немају знојне жлезде, а тај заштитни слој слузи обојиле су две киселине: хипосудорична и норхипосудорична киселина, које су црвене, односно наранџасте боје и подсећају на крв. Из тога је уследио закључак да се једна или обе те киселине луче и у млеку ове животиње.
Међутим, то није истина. Млеко нилског коња је сличне боје као млеко свих других сисара: у нијансама беле. Хипосудорична и норхипосудорична киселина заправо немају боју, већ попримају ватрене боје под утицајем сунчевих зрака. После извесног времена, из црвене боје прелазе у смеђу и мрку. Ако би у тренутку док су црвене доспеле у млеко, оно би свакако постало ружичасто. Међутим, нилски коњи доје под водом и младунци чврсто држе брадавицу док сисају, јер немају много времена за јело. Чак и ако се једна или обе ове киселине налазе у млеку у довољним количинама да га обоје, оно би прво морало да се изложи сунцу да би постало ружичаст.
Ове године је у београдској Основној школи „Бановић Страхиња” извео прву генерацију ђака као разредни старешина. И то му је, изгледа била боза, јер нећете срести ниједног родитеља његовог ђака који не сматра да је он најбољи разредни на свету и да би школе поново постале места дружења и знања када би међу просветним радницима било више таквих наставника.
Никада проблем у разреду. Бар не онај од којих се праве бауци и родитељи позивају у школу. Чим дође до малог скретања са стазе другарства, час историје се претвара у час одељенског старешине. И опет боза. Проблем очас посла решен.
Након дигиталног полугођа, ближила се и додела сведочанстава и договор шта поклонити разредном за успомену и за душу. „Гугл” није имао одговор, па је савет тражен старомодно, од „Политикиног Забавника”, који из Јовиног досијеа извукао да је вишедеценијски Диканов поштовалац. Даље је било лако. Велики Лаза Средановић, Диканов творац и житијо-сликар сетио се Диканове посете осмом три и партије шаха коју је одиграо са Јовом.
Тако је Дикан стигао први пут и на малу матуру и остаће да посведочи о лепој симултанци професора Јове са његових 28 јуришника.
Остало је све била боза. Па и овај текст.
МИРЈАНА СРЕЋКОВИЋ
Београд
Када је у Београду уведен јавни аутобуски превоз?
ИЛИЈА
Београд
Први покушај увођења аутобуског превоза у Београду забележен је 1925. године јер превоз трамвајима више није могао да задовољи потребе града. Тада је отворена линија од Славије до Авале, радним данима, с једним поласком дневно и два поласка недељом и празницима. Ова линија убрзо је укинута, али је исте године уведен редован аутобуски саобраћај од Кнежевог споменика, данас Трга Републике, до пристаништа на Сави. Ни он није потрајао, због старости аутобуса и лошег стања калдрме.
Тек крајем 1927. године једно приватно предузеће уводи редован аутобуски саобраћај користећи возила с пнеуматским гумама. Средином наредне године успостављен је редован аутобуски саобраћај у организацији Управе трамваја и осветљења Београдске општине која је откупила неколико возила од приватног предузећа.
Зашто, кад једном почнете, морате да идете у тоалет више него обично?
ВЕРА
Београд
Ова појава позната је свим пивопијама! Једном када одлучите да први пут одете у тоалет, више нема стајања. То се догађа зато што бешику затварају два сфинктера, кружна мишића. Унутрашњим сфинктером управља аутономни нервни систем и он се отвара када бешика достигне одређену запремину. Тада се притисак преноси на спољашњи сфинктер којим можемо да управљамо. То је тренутак када се јавља потреба за одласком у тоалет.
Алкохол сузбија деловање хормона ADH који спречава мокрење и утиче на то да бубрези одводе више течности у бешику. Једном када се унутрашњи сфинктер отвори, можете да издржите да не идете у тоалет тако што ћете стискати спољашњи сфинктер. На крају, одлазите у тоалет и испразните бешику.
Али алкохол спречава и нервне надражаје који затварају унутрашњи сфинктер, тако да он остаје делимично отворен. Истовремено, алкохол у крви наставља да сузбија деловање ADH и бешика се пуни све брже. Тада сав притисак издржавања пада на спољашњи сфинктер и човек више не може да издржи онолико колико је могао.