Да ли је тачно да постоји хоботница која може да поприми облик многих других животиња?
ФИЛИП АРСИЋ
Сомбор
О њеним способностима сведочи већ њен назив „Хоботница имитатор” (Thaumoctopus mimicus). Врста је откривена 1998. године на обали индонежанског острва Сулавеси. У питању је мала хоботница дужине око 60 центиметара, с пипцима од око 25 центиметара, светлобеж боје.
Иако већина припадника ове врсте уме да мења боју и текстуру коже како би се уклопили у околину и избегли нападе грабљивица, вештине „хоботнице имитатора” су изванредне. До сада је утврђено да може да поприми облике петнаест различитих животиња у зависности од тога да ли жели да се одбрани од нападача или да их уплаши. ММорска змија, морски пужеви, раже, медузе, звезде, само су неке од животиња чији изглед уме да опонаша.
Да ли су отисци ножних прстију јединствени, као отисци прстију на рукама?
МИЛАН
Ваљево
Вијуге и бразде код сваке особе развијају се на одређен, јединствен начин, и нису генетски условљене. Постоји неколико чувених случајева у којима су криминалци ухваћени уз помоћ отисака ножних прстију. Најстарији се догодио у једној шкотској пекари 1952. године, када је обијач сефа ухваћен уз помоћ трагова које је босим ногама оставио у брашну. Својевремено је предлагано да се и отисци стопала уврсте у биометријску документацију за личну карту, али замисао није спроведена.
Откад се кромпир у Европи користи као храна?
ЈАНКО, Зајечар
Кромпир је у Европи у прво време коришћен само као сточна храна јер се мислило да је отрован за људе. У Немачкој се најпре употребљавао као додатак другим јелима, док су становници осталих крајева Европе још дуго зазирали да га користе као људску намирницу.
Када је у Француској 1769. године настала велика глад, агроном и апотекар по имену Антоан Огистен Парментје (1737–1813) предложио је да се кромпир уврсти у људску исхрану. Њему је требало доста времена да чланове Француске академије наука убеди да је то здрава храна. У највећој мери захваљујући Пармeнтјеовим напорима, Медицински факултет у Паризу 1772. године прогласио је кромпир јестивом намирницом.
Да ли су ћелије инсеката мање од ћелија сисара?
НЕНАД
Београд
Ћелије су различитих величина. Највеће су нервне ћелије које се исцела пружају од мозга до најудаљенијих делова тела. Ћелије сисара биће веће од ћелија инсеката, због тога што су сисари, јелте, већи. Али, најмање ћелије у људском телу су ћелије неурона које се налазе у малом мозгу и велике су свега четири микрона (0,004 мм). Ћелије највећег броја инсеката су веће.
Зашто птице трзају главом док ходају?
ТИЈАНА НОВАКОВИЋ
Исто као играчи који изводе пируете и извијају врат да би успели да гледају у једном смеру што је дуже могуће, и птице током хода померају главу уназад у односу на тело да би је задржале у сразмерно истом положају према подлози. На крају сваког корака глава се поново тргне унапред и припреми за следећи корак. Због овога птице имају вид који се на махове мути.
Трзаји главом су, дакле, условљени видом, а не покретом. Птице које стоје на покретној траци не трзају главом зато што се њихово окружење не креће, иако се оне саме крећу, али ако их неко узме у руку и понесе, почеће да покрећу главу.
Како Месец може да помрачи читаво Сунце?
ВЛАДИМИР
Ниш
То је само привид. Просечни угаони пречник Сунца, када се посматра са Земље, је 32,5 лучних минута (где је 60 лучних минута један степен, а 180 степени је читаво небо). Угаони пречник Месеца је 31,7 минута. С обзиром на то да је угаони пречник Месеца мањи, Месец ће створити само прстенасто помрачење, при чему ће Сунце бити видљиво као сјајни прстен око Месеца. Али растојања Месеца од Земље, као и Земље од Сунца, променљива су. То значи да је потпуно помрачење могуће у тренутку када је Месец ближи Земљи, а Сунце даље од ње.
Која је највећа врста мачака на свету?
ТАМАРА, Сомбор
Почаст највеће мачке на свету припада тигру (Panthera tigris) који насељава азијске џунгле, југоисточни Сибир и југоисточну Азију. Постоји више подврста, а најпознатији је бенгалски тигар који чини око 80 одсто укупног броја тигрова.
Подврсте се међусобно разликују, али ако се говори уопштено, мужјаци могу да буду дугачки од 250 до 390 центиметара и тешки од 90 до 300 килограма, док су женке дугачке између 200 и 275 центиметара и тешке од 65 до 167 килограма. Тигрови спадају у веома угрожену животињску врсту. Процењује се да је данас остало свега између пет и седам хиљада примерака, и више их има у заточеништву него у дивљини.
Да ли је тачно да су у Првом светском рату војници сами правили ножеве за рововску борбу?
ЛИДИЈА
Београд
Тачно је. У дугим рововским борбама, углавном на Западном фронту, указала се потреба за ножем који би био мањи и јачи од обичног бајонета. Убрзо су сами војници почели да праве неке своје верзије, тако што су скраћивали бајонете, оштрили их, добијали врло употребљиво оружје, поготово за изненадне ноћне препаде или када би требало савладати непријатељске страже без превелике буке.
Убрзо су и команде схватиле да су такви ножеви врло корисни, па су фабрике почеле серијски да их израђују. Рововски нож краћи је од обичног бајонета, има двоструко сечиво, а на рукохвату има браник, врло употребљив и као „боксер”. Можда најпознатији од ових ножева био је амерички „марк 1”.