Ко је био Метастазио?
МИЉАНА
Шабац
Метастазио (право име Пјетро Траписи), који је живео од 1698. до 1782. године, био је најславнији писац оперских либрета у Европи свог времена. Неки његови текстови коришћени су и по 60–70 пута. Толико су били омиљени да су композитори унапред знали да ће њихове опере доживети успех без обзира на то какву музику они компоновали. Међу познатим композиторима који су се служили Метастазиовим либретима били су и Кристоф Вилибалд Глук, Георг Фридрих Хендл и Јозеф Хајдн. И његове песме доживеле су многа издања и преведене су на више језика. Од 1730. године Метастазио је живео и стварао у Бечу, где је, практично до краја живота, био и дворски песник.
Колики је притисак у боци шампањца?
АЛЕКСАНДАР
Пожаревац
За спремање знаменитог пенушавог вина, намењеног махом свечаним приликама, још од 17. века користи се поступак двоструке ферментације, познатији као methode champenoise. Последица поступка је настанак велике количине угљен-диоксида и унутрашњи притисак од приближно 5–6 атмосфера, што би одговарало тежини од преко пет килограма на сваком квадратном центиметру стакла. То је превише за уобичајене винске боце, зато су боце шампањца теже и имају дебље стакло, а чеп мора да се додатно ојача жицом, како не би превремено излетео из боце.
Када је човек почео да користи снагу ветра?
НЕНАД
Баточина
Коришћење енергије ветра почело је још у бронзано доба и то најпре за пловидбу једрењака, што је омогућило путовање на већа растојања. У Јапану, Кини и Египту прве једноставне ветрењаче појавиле су се пре две хиљаде година, у Ирану пре хиљаду, а у Француској пре око 900 година. Почетком 20. века у Европи је било око 250.000 млинова ветрењача које су годишње могле да самељу око 32,5 милиона тона жита. Колика је снага ветра на Земљи добро показује овај пример: енергија ветра на површини наше планете је око пет хиљада пута већа од енергије угља који се у целом свету утроши у току једне године.
Да ли Сунчева светлост има тежину?
ИВАНА
Ниш
Научници су раније сматрали да Сунчева светлост нема тежину. Касније су посумњали у ову тврдњу, па су израчунали, и посебним инструментима измерили, да она испољава тежину од 55 грама на сваки квадратни километар Земљине површине. Ова тежина објашњава се чињеницом да Сунчева светлост испољава притисак на све што наиђе. Кад би могла да се измери, научници сматрају да би њена тежина износила 87.000 тона.
Имају ли животиње осећај за ритам?
БОРИС
Суботица
Многе животиње уобичајено производе звуке или праве покрете као део међусобног општења или удварања, али овом понашању недостаје истински ритам. Но, показало се да је слонове могуће дресирати да ударају различити ритам у бубњеве, без икакве помоћи са стране. То значи да неке животиње или имају урођени осећај за ритам или могу да га стекну вежбом.
Да ли смо ми једине животиње
које плачу?
БОРИС
Панчево
Многе животиње сузама уклањају прљавштину из ока. Међутим, нема поузданих доказа да иједна животиња то чини да би изразила незадовољство или тугу.
Наши најближи рођаци шимпанзе и гориле звуцима изражавају незадовољство.
Чак се и „слоновске сузе”, које понекад настају усред стреса, разликују од наших – не луче се из сузне жлезде.
Зашто се чиопе називају „птице без ногу”?
СОФИЈА
Београд
Латински назив ове породице птица Apodidae потиче од старогрчке речи apus, што у преводу значи „без стопала”. Овакво име чиопе су добиле јер имају веома кратке ноге и изузетно су прилагођене животу у ваздуху. Толико су одвојене од копненог начина живота да све најважније радње – прикупљање хране, купање, сакупљање материјала за гнездо, чак и парење – обављају у лету.
Неке од већих врста убрајају се у најбрже летаче у животињском царству. Многе имају кратак, рачваст реп и врло дуга закривљена крила која подсећају на бумеранг. Чиопе насељавају све континенте и велики број острва. Једино их нема на далеком северу и у пустињама.
Ко се први сетио да направи ципеле са гуменим ђоновима?
САНДРА, Крагујевац
Исељеник из Ирске Хемфри О’Саливен радио је као радник у штампарији у Ловелу, у америчкој савезној држави Масачусетс. По природи посла, морао је цео дан да стоји поред машине.То уме да буде прилично незгодно, а у зимским месецима кожни ђон није се показао као добра изолација. Хемфри је прво ставио неки гумени подметач под ноге, да би убрзо схватио да му је знатно топлије, а и не клиза се. Онда је од тог подметача искројио ђонове, залепио их за ципеле и нови проналазак је рођен.
Ускоро су и колеге следиле пример, па је О’Саливен одлучио да свој проналазак представи 24. јануара 1899. године. Од тада гумени ђонови постају све редовнија појава на обући .