Зашто је човек дужи 0,6 центиметара кад спава?
Синиша
Барајево
Од тренутка кад човек увече легне у кревет док се ујутру не пробуди, може да „порасте” и до два центиметра. Наравно, ради се само о тренутном, лажном расту. Кичмени стуб чине одвојене кости, пршљенови међусобно повезани прстенастим зглобом. Хрскавичави јастучић између сваког пара пршљенова омогућава им да се окрећу и лако нагињу један према другом. Они се понашају и као „амортизери” који штите кичму при паду или ударцу.
Док током дана обављамо различите послове, јастучићи се између пршљенова „сабијају”, јер кичмени стуб трпи оптерећења. Увече, кад се опружимо у постељи, ти јастучићи се, упијајући хранљиве материје, обнављају и „нарасту”. Кичмена мождина се опушта и чини се као да смо добили у висини.
Зашто вода за нес кафу не мора да проври?
Александра
Ниш
У нашем језику одомаћио се назив нескафе (или још нашкије – нес кафа) за црни напитак једноставан за припрему. Ради се о инстант кафи која се први пут појавила у Великој Британији 1771. године и потом је усавршавана. Преломни тренутак забележен је прво 1901. године, када је Сартори Като, хемичар јапанског порекла из Чикага, поједноставио припремање: кафу у праху било је довољно прелити топлом водом. Масовна производња почела је 1909. године у САД, захваљујући поступку Џорџа Луиса Вашингтона (1871–1946). америчког изумитеља белгијског порекла. Постаје омиљен за време Првог, потом и Другог светског рата, када амерички војници благосиљају Вашингтона што им је подарио окрепљујући напитак који с лакоћом могу да припреме и у рововима. Када је швајцарска фабрика „Нестле” 1938. године на тржиште послала кафу у праху и гранулама, почело је да се говори о нескафеу, сложеници од имена произвођача и кафе, која је код нас прихваћена као синоним за инстант кафу.
Да би се добио фини прах или ситне грануле, зелена зрна кафе морају да се прже од осам до петнаест минута на температури и до сто шездесет пет степени Целзијуса. Потом се зрна мељу и добија се ситан прах или грануле величине од 0,5 до 1,1 милиметар. Тако испржена и уситњена зрна потапају се и филтрирају у води такође на високим температурама (150–180 степени Целзијуса), а онда се из смесе посебним поступком „извлачи” вода. Дакле, нескафе се лако раствори и у води која не мора да прокључа зато што, оног тренутка кад се кашичица гранула прелије чак и хладном водом, дође до рехидратације, односно већ обрађена зрнца лако упијају воду и у њој се још лакше растварају.
Да ли биљке могу да расту у пећинама?
Данило
Нови Сад
Да, око улаза, па чак и унутрашњости, ако су прилагођене на велику влажност и низак ниво светлости. Неким врстама маховине, папрати и копитњака заправо прија влага и релативно стабилна температура. Биљке које расту изван пећине могу да простру своје корење у пећину, или да пошаљу семе у њену унутрашњост и на тај начин обезбеде храну осталим живим организмима који живе у њој. То значи да се може рећи да, на неки начин, такве биљке расту и у пећинама.
Да ли је тачно да постоји још један Балкан?
Чеда, Неготин
У питању није полуострво и не налази се у Европи, али други Балкан постоји и заузима прилично велику површину. Смештен је у средњој Азији, у Туркменији, и једна је од пет покрајина ове државе. Познат је и као вилајет Балкан, а простире се на 138.500 квадратних километара, што је око 28 одсто од укупне површине Туркменије. Заузима западни део у близини Каспијског језера. Пре него што је преузела име од планине Велики Балкан 1952. године, провинција се звала Красноводска област. Главни град Балканабат некада је носио назив Нефтдаг јер је био индустријско седиште за прераду нафте и плина.
Шта је синестезија?
Бојан, Лозница
Код људи је нормално да боје виде, мирисе миришу, а звуке чују. Међутим, код неких особа дешава се обрнуто – да боје чују, а мирисе виде. Та ретка појава назива се синестезија. Њом се у новије време темељно бавио енглески неуролог Ричард Ситовик. Према њему, синестезија је „кратак спој” на неуролошким везама у мозгу кад овај чулне надражаје једне врсте претвара у доживљаје неког другог чула. Тако неки људи боје „виде” као бројеве, други, опет, мирисе доживљавају као геометријске облике – кругове, спирале, квадрате. Најпознатији синестета био је сликар Василиј Кандински (1866–1944), који је звуке видео, а боје чуо, па је и своје платно назвао „Звук жуте”. Све боје настају у мозгу, и то у његовим дубљим слојевима. Енглески психијатар Сајмон Барон Коен чак претпоставља да су непосредно после рођења чула код свих нас „побркана” и да се способност да „видимо музику” тек касније губи.
Да ли може да нам понестане зноја?
Милош, Београд
Зној није течност у неком посебном резервоару који може да се испразни и допуни. Знојне жлезде, које се налазе у кожи, узимају течност из крвне плазме, попут крвног суда прилагођеног за отицање течности. Кад се највише зноји, људско тело може да произведе три литра зноја на сат. То значи да би целокупна количина крви која постоји у телу могла да буде избачена кроз зној за свега сат и четрдесет минута. Ако се не уноси течност, особа може да умре много пре тога од хиповолемијског шока или срчаног удара, због неуравнотеженог присуства електролита.
Зашто су све гондоле у Венецији црне боје?
Сватлана Матић
Главно превозно средство у Венецији и један од симбола града има дугу историју. Гондоле су се користиле још у 11. веку, а под овим именом први пут су поменуте 1094. године. Док је забележено да је током 17. и 18. века било око десет хиљада ових чамаца прилагођених за пловидбу по плитким водама, јер је Венеција била један од најпрометнијих путева на свету, данас их је остало тек око пет стотина и углавном их користе туристи.
Што се тиче њиховог изгледа, нису постојала посебна правила све до 16 века. Израђиване су у различитим бојама, са свакојаким украсима, резбаријама, чак и позлатама. Млетачке власти су, ипак, 1562. године донеле одлуку да све гондоле, осим свечаних, морају убудуће да буду црне да би изгледале елегантније и да би се спречило „такмичење” богатих власника чији је чамац раскошније украшен. Неки од њих су наставили по старом, како би истакли свој друштвени положај, па су плаћали казне.
Зашто се пси толико плаше усисивача?
Ирена
Ниш
Један од главних разлога свако се може да претпостави – бука. Уосталом, нису пси једини укућани којима смета бука усисивача. Као и многе друге животиње, пси не воле бучне ствари, посебно не оне које се појављују изненада и одједном почињу да стварају хаос у њиховом чулном пољу. Поред самог звука, код јачих усисивача и ми људи можемо да осетимо вибрације које прате његов рад – животиња која би производила такав звук не би мислила ништа добро другима у својој околини. Усисивач се, даље, креће на веома необичан начин који псима може да изгледа и претеће, као да чучи у заседи и само чека да скочи. Према неким ветеринарима, један од разлога страха је дизање прашине из тепиха и с других површина. Добро је познато да пас било које расе има чуло њуха далеко истанчаније него човек, и да се пси на оно што оњуше ослањају више него на оно што виде и чују. Прашина коју диже усисавање нагло ослобађа и разне мирисе које псећи њух може да разазна много више него ми, и то може да створи додатни осећај опасности.