За читање и уживање - Џорџ Микеш

ИТАЛИЈА ЗА ПОЧЕТНИКЕ

А – катедрала

Пре него што уђемо у катедралу, осмотримо са дивљењем трг на којем је саграђена. То је трећи највећи трг у Италији. Нацрт за њега дао је лично Микеланђело – или, боље рећи, неки од његових најбољих ученика под личним надзором великог мајстора, а можда и неки уметник раван Микеланђелу, ако не и јачи од њега.
   Слободно можемо изразити своје дивљење према овом величанственом здању. Ипак се не задржавајте сувише, јер вам се може догодити да вам неко од ових данашњих утури некакав „паркер” пре него што и схватите шта вам се десило.
   Катедрала је дивно античко здање од посебног интереса, трећа највећа у Италији. Представља прави бисер готског стила (истина, није чисто готски, али довољно готски за већину туриста). Започета 1123. године, освештана је 1611, али је завршена тек 16. јула 1727.
   Према неком чудном обичају, Италијани означавају катедрале са Il Duomo. To је њихова стара традиција. У ствари, трећа најстарија италијанска традиција.Чим пређемо праг, запазићемо спирално степениште. Ко жели, ту може да изброји 267 мермерних степеника. То је треће по величини спирално степениште у Италији. Лифт ће вам приштедети труд да бројите степенике, а у замену за то платићете још само 200 лира више.
   Нема сумње да ће вас изненадити велики број кипова и попрсја: све у свему, има их 673. У Италији постоје још само две катедрале у којима их има више. На десној страни, под првим луком велике лађе, можете се дивити Гирландајовом делу чувеном у целом свету под називом „Страшни суд”. Настављајући право, на истој страни наићи ћете на „Свадбу у Кани” Фра Филипа Липија.
   Мора се препоручити и посета Трезору, уз 200 лира доплате, где се чува златни путир који је Карло Велики послао на поклон папи и сребрни путир који је папа послао Карлу Великом. Ту је и златом извезена капица коју је Филип II послао папи. А његов одговор – капица коју је папа послао Филипу II – може се видети у готово свакој катедрали у Шпанији.
   Предивни витражи левог трансепта понос су ове катедрале. Њих је замислио лично Леонардо да Винчи. Или неки његов ученик или неки други уметник талентован колико и Леонардо, а можда и знатно више.
   Пре него што изиђемо из катедрале, сићи ћемо степеништем наспрам камених гробова три архиепископа из XII века. Посебно се можемо дивити Гробу Светог Ђорђа, који је убио змаја. Популарност једног свеца у Италији може се мерити по броју катедрала у којима је он (она) сахрањен. Равнопрано се боре за треће место Света Августина и Света Бенедикта са по тринаест гробова свака. Запазићемо да је у овој катедрали сам гроб заштићен предивном оградом од кованог гвожђа.
   Тле је ту, углавном, прекривено новчићима и новчаницама које побожне душе убацују кроз решетке. Према старом народном веровању, на сваку жртву која се учини у новцу светац ће одговорити чудом. Мала чуда дешавају се већ од 100 лира па навише, а за војнике и децу испод 12 година по 50. Права чуда – од 1000 лира па навише, 2000 у пуној сезони.

Б – град

По изласку из катедрале, прећи ћемо преко трга и скренути налево. Не треба пропустити обилазак целог града. То је један од најлепших и најстаријих градова Италије. Етрурско насеље у почетку, у римско доба настањено Римљанима. После пада Рима, град су заузели варвари са севера, па они са истока, па нешто касније варвари који су се вратили са севера.
   У Х и ХI веку био је поприште битака феудалних владара. У XII веку постао је независна република. Да би се прославила ова независност, на Пијачном тргу живи су спаљени многи јеретици. Касније је град заузео Наполеон, који је довео свог брата на престо. Потом су га заузели Аустријанци, а за њима су дошли Французи, који су опет уступили место Аустријанцима. Република се припојила италијанском краљевству 1860. године.
   Многобројна здања, која су преживела ове векове борбе и уништавања, права су ремек-дела. Друга многобројна здања која ово нису преживела била су права ремек-дела.
   У трећој улици десно наићи ћете на Museo у којем се налази једна од најлепших уметничких колекција Италије. Излазећи из музеја, скрените надесно и сиђите предивним ренесансним степеницама, затим се окрените налево и попните се назад. У цркви Сан Ђовани, једној од најлепших ренесансних цркава Италије, дивите се Тинторетовом ремек-делу „Мадона и четири свеца”. У цркви Сан Ђакомо видећете Ботичелијево ремек-дело „Мадона и два свеца”. У цркви Сан Бартоломео осмотрите огромно Тијеполово платно „Мадона и 23 свеца”. Што се тиче скромне капеле Сан Марко, у њој је од значаја само мало Перуђиново платно „Мадона и један светац”.
   У већини цркава улаз је бесплатан (ако се не рачуна неколико стотина лира које се дају свештенику на главном улазу). Не покушавајте да уђете на споредни, тамо вас чека други свештеник.
   У цркви Светог Петра од Лијена, где се налази Микеланђелов „Мојсије”, зауставиће вас свештеник и упитати с каквом намером улазите. Ако му кажете да идете да видите „Мојсија”, онда ће вас замолити да платите 200 лира. Ова сума је само ваш добровољни прилог. Ако је ваша намера да се помолите, улаз је бесплатан. А ако желите да уђете и због молитве и да видите „Мојсија”, платићете пола тарифе.
   Скрећући надесно, брзо ћете стићи до тврђаве саграђене између 1254. и 1355. године. Она је данас претворена у Museo. Припратна зграда је некадашњи музеј, сада општина. По изласку ћете ући у Стари град, средњовекован с малом нијансом ренесансног. И ту, као и у околним четвртима, моћи ћете да видите веома романтичне становнике. Већина је изгладнела, што је такође романтично. Запазите њихове питорескне прње, које у зиму постају још питорескније. И сам воњ је веома питорескан.
   Ту ћемо се зауставити. Италија је највећи део својих богатстава и лепота наследила још из давних времена. Не све, наравно: опера, да наведемо само један пример, скорашња је појава. У ствари, ниједна земља не би могла да се мери са Италијом по богатству, а мало их је које би могле и по сиромаштву. Италијани су, у ствари, запањујућом вештином нашли одговор на наизглед нерешиво питање: како остати сиромах и поред баснословног наслеђа.