На клацкалици полова

ЕВА НАСПРАМ АДАМА

Шта коме недостаје, у чему јекo бољи? Хормони одлучују победника.

Статистички је доказано: на свету има више жена него мушкараца. На рођењу ствари стоје обрнуто. У просеку, свуда се рађа више мушких него женских беба. Ствар је, међутим, у томе што мушкарци врло брзо губе почетну предност. Зато што су мање отпорни и снажни?
   Што се снаге тиче, недоумица нема. Мушкарци су јачи. Али не зато што су другачије саздани. У ствари, кад је о овоме реч, ради се искључиво о маси. Он јесте мишићавији, али су, што се грађе тиче, његови и њени мишићи истоветни. Разлика почива искључиво у количини. Он има већу мишићну масу, а то подразумева и већи број мишићних влакана, а следствено томе и већу коначну снагу.
 

ЖЕНЕ

   У просеку, жене живе седам година дуже од мушкараца. Осамдесет њених, према 73 његове године старости. Изнад седамдесет и пете, на сваких 100 жена долази свега 55 мушкараца. Оне, такође, раније сазревају. Кости им, рецимо, расту брже него код дечака, тако да са шест година девојчице изгледају бар годину дана старије од својих вршњака. Та предност се одржава све до пубертета када се између њих коначно успоставља равнотежа.
   Али након тога ствари се мењају. Девојчице престају да расту са 18 година, али се дечаци ту не заустављају. Издужују се и попуњавају све до 21. Оно што од тог тренутка губе на квантитету (висини и крупној грађи), жене надокнађују чистим квалитетом: зглобови су им еластичнији и гипкији од мушких, па су често успешније у пословима који захтевају велику прецизност.
   У старости, жене дуже задржавају добар слух и њух. Што се овог последњег тиче, оне у том раздобљу живота надмашују мушкарце за 20 одсто. Све у свему, дакле, лако је женама? Не баш, и свакако не у сваком погледу. Оне, примера ради, лакше оболевају од повишеног притиска, камења у бубрегу и жучи, упале зглобова и шећерне болести. У просеку, од наведених болести оболевају у двоструко већем броју него мушкарци.
   У ком су то још погледу жене рањивије од њих? У погледу главобоља, рецимо. У ствари, на том пољу су апсолутне првакиње. Глава их боли чешће и јаче него мушки род... Након менопаузе, ниво естрогених хормона који су их до тада штитили од срчаних обољења нагло пада тако да се код њих у том животном добу повећава ризик од болести срца и крвних судова, мада ниво холестерола у крви и даље остаје нижи него што је случај код мушкараца.

Како, дакле, објаснити то што оне по правилу живе око седам година дуже од њих?
   Између осталог, и тиме што њу од једног броја обољења, као што су болести срца и крвних судова, штите женски полни хормони, естрогени. Само, заштитно дејство ових хормона престаје након менопаузе, а жене ипак остају у вођству. Како? Једно од могућих објашњења гласи: оне, и данас, у просеку, ипак воде мирнији живот од мушкараца. То је то, дакле: мање секирације, дужи живот?
   Не баш. Јер, испитивања су показала да, чак и када им је начин живота приближно исти, а то би, рецимо, могло да се каже за калуђере и калуђерице, смртност мушкараца осетно расте с годинама и надмашује смртност жена.
   А откуда то да су, на рођењу, мушкарци у предности? Један број научника верује да ово има везе с хромозомима који одређују пол. Женски хромозом X има мање шансе да остане у животу утолико што је, за разлику од хромозома Y, који одређује мушки род, подложан једном сложеном генском механизму који, ако почне да делује, на крају изазива смрт и губитак плода.
   У том погледу мушкарци су на овом ступњу развоја повлашћени. На њих та врста генских механизама уопште не делује. Резултат: у крајњем збиру, рађа се више дечака.
   То би било једино могуће објашњење. Друго, које такође има приличан број присталица, гласи: дечаци су бројнији још од тренутка зачећа...
   Зато што је оних више милиона сперматозоида, носилаца мушког хромозома Y, покретљивије и, уопште, има већу оплодну моћ од хромозома носилаца женског пола.
   Већ тада се, дакле, лепо види ко је ко? У ствари, не. У првим недељама зачећа између мушког и женског ембриона нема никакве разлике. „Победника” у тој фази развитка одређују хормони који условљавају правац даљег развитка – хоће ли заметак добити мушке или женске полне органе. Хормони, такође, одређују и такозване секундарне полне одлике: маљавост, распоред мишића, количину масног ткива, висину гласа, развијеност односно неразвијеност груди.
 

МУШКАРЦИ

   Виши су, јачи, мишићавији. Што се висине тиче, жене надмашују за просечних 12–13 центиметара; у погледу мишићне масе, мишићавији су за око 15 процената, а за толико, отприлике, и остали мушки органи надмашују женске по величини.
   Кад мушкарац удахне, удише три и по литра ваздуха наспрам женска два. Ова разлика видљива је од најранијег доба. Са шест година капацитет плућа код дечака већи је за седам посто од капацитета плућа девојчица. У десетој, они их надмашују за 12, а у двадесетој за 35 одсто.
   И мушко срце је веће, па им је пулс нешто нижи: 70–85 откуцаја у минути према 75–85 женских. Мерен килограмима, стисак мушке руке у просеку је раван сили од 20 килограма, уз вежбе достиже силу равну 50 килограма.
   По правилу, дечаци проходају пре девојчица, а сексуално сазревају после њих, са 13–14 година, док се код нежнијег пола то дешава негде око 12. године.
   При зачећу, мушки ембриони су у већини. Мушкарци ту предност задржавају и на рођењу: на 100 женских, рађа се око 105 мушких беба.
   Мушкарци ову почетну предност губе са сваком следећом годином живота, јер код њих је смртност већа. Чешће су жртве саобраћајних несрећа, самоубиства, несрећних случајева уопште, чешће и више пуше од жена па их рак плућа и грла више „коси”.
   По чему је још мушки род слабији од женског? По томе што далеко чешће пати од далтонизма (неразазнавања боја). Ово обољење је наследно и везано је за урођену ману женског хромозома X.

Али зашто су мушкарци и жене почели да се телесно толико разликују? Данас мушки род по правилу има дуже ноге (да би брже трчали), шира рамена и развијеније подлактице (како би лакше бацали предмете), снажније палчеве (како би им стисак шаке којом држе оружје био јачи) и масивније кости лобање и вилице (како би били отпорнији на ударце). Женско тело прилагођено је рађању и одгајању деце: удови су им краћи, кукови шири, карлица окренута ка унутра, стражњица замашнија.
   Краће руке, дакле и подлактице и надлактице, повећале су угао између ова два дела тела у корист жена: код њих је он за шест степени већи него код мушкараца. Па шта? Ништа, осим што, кад она нешто обгрли, обгрљено из њеног стиска може да се ишчупа теже него кад исту ствар обухвати мушкарац. Ако је то нека утеха.