Дух или демон?

ЗАГОНЕТНА ЈАПАНСКА СИРЕНА

Виђајући сваке ноћи волшебно светло на пучини, представник власти с острва Кјушу чамцем је похитао да види о чему је реч. Прича је допловила до наших дана.

Амерички комодор Џејмс Бидл, после успешног трговинског уговора с Кином, с истим намерама пошао је у Јапан. На лето 1846. године пришао је источној обали те земље. Његов захтев да преговара је одбијен: само кинески и холандски трговци смеју да тргују с Јапаном, а они то раде кроз Нагасаки, на западу. Његов колега Метју Пери „убедио” је Јапанце, седам година касније, да прихвате трговински споразум, уз помоћ неколико ратних бродова.
    Баш 1846. године, према списима, људи с острва Кјушу (где се налази Нагасаки), почели су сваке ноћи да виђају волшебно светло на мору. Један званичник укрцао се у чамац и отишао да провери шта то сија у црним таласима залива Аријаке. Нашао је више него што је очекивао: биће које је пола риба, пола жена, са крљуштима уместо коже, дугом косом, кљуном уместо носа и уста, репом и три ноге. Ово биће било је јокаj (yōkai), дух или демон. По народном веровању, овај дух може да буде несташан и да доноси ситне користи или невоље, некад и озбиљне недаће, повремено добробит и заштиту. Име овог бића било је Амабије и предвидела је да ће наредних шест година бити добрих жетви. Али је упозорила и да ће потом доћи куга.


Амабије није била само пророк. Рекла је званичнику да је одмах нацрта и да њен лик покаже људима. Слика ће штитити од заразе свакога ко је погледа. Службеник ју је одмах нацртао и прича с њеним ликом појавила се у тадашњој штампи („каварабан”). Данас етнолози и историчари сматрају да је Амабије само једна варијанта шире познатог демона Амабико, која другде има другачији лик али најављује исте вести. Разлог за њено изненадно појављивање било је лако повезати са све већим занимањем странаца за јапанске луке. Јапанци су били врло добро обавештени о европском понашању у Кини, Индокини и на тихоокеанским острвима. Чак и пре насилног отварања Јапана према свету, осетило се да предстоји време великих промена.
   Ипак, Амабије није потпуно заборављена у времену између 1846. и 2020. године, већ је међу другим јокај била тема за уметнике. Не треба се посебно чудити што је васкрсла за време садашње пандемије. Пошто је Универзитет у Кјоту објавио слику првобитног каварабан цртежа Амабије, старе и нове слике овог бића почеле су да се шире Јапаном, као симбол наде да ће здравствени систем што пре наћи начин да укроти нови вирус.

Број: 3559 2020.
Аутор: У. Р.