Како сабрати одузето

СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ ЧУДО

Заиста невероватан дан био би када се нигде у свету ником не би догодило неко чудо

Знате ли причу о броду који је био највећи за своје доба, за три хиљаде људи. На првом путовању ударио је у санту леда и потонуо. Није било довољно спасилачких чамаца ни за половину путника и чланова посаде. Мали број људи преживео је бродолом.     И не, није у питању „Титаник”. У питању је роман „Узалудност” који је написао Морган Робертсон 1898. године. Четрнаест година пре него што је потонуо „Титаник”. Брод у том роману зове се „Титан”.
   Можда сте чули за подударности између америчких председника Линколна и Кенедија? Линколн је постао председник 1860, а Кенеди 1960, тачно сто година каснија. И један и други су убијени у атентату, у петак, у присуству супруге, а атентатор је убијен пре суђења. Потпредседник који је преузео дужност у оба случаја презивао се Џонсон (Ендру Џонсон и Линдон Џонсон). Линколн је убијен у Фордовом позоришту, а Кенеди у ауту „линколн” који производи  „Форд”.
   Или велика Кеопсова пирамида у Гизи, у Египту. Брзина светлости је 299.792.458 метара у секунди. А пирамида се налази на 29,9792458 степени географске ширине.
   Да ли је то све случајно?
   Има још много примера. Када је Ентони Хопкинс припремао улогу у фиму „Девојка из Петровке” желео је и да прочита књигу по којој је написан сценарио, али нигде није могао да је нађе. Једног дана  возио сe подземном железницом и нашао ју је заборављену на седишту. Касније је упознао писца књиге Џорџа Фајфера, који му је рекао да је он свој последњи примерак посудио пријатељу који га је заборавио у подземној железници.
   A Радивоје Лајић из Горње Ламовите код Приједора у Републици Српској у двориште излази само са кацигом на глави. Мора да пази пошто су му већ пет пута падали делови метеора у башту. Већина нас никада у животу ни не види метеор, а Радивоју падају у двориште као киша.
   Случајност? Чудо? Или нешто треће?

Закон неизбежности

   Нешто мора да се догоди. Увек се нешто догађа. Без обзира да ли постоји велики или мали број могућих догађаја, један ће увек да се деси. Ујутро могу да устанем на леву или десну ногу, или на обе истовремено, али нешто од тога ће сигурно да се деси.
   Ако бацим пет коцкица за играње сигурно ћу добити неких пет бројева. Можда две тројке, четворку и две шестице. А можда свих пет шестица? Данима бих причао о томе! Каква је ту вероватноћа? Веома мала – један на 7776. То може само чудом да се деси.
   Истим чудом као и за било којих других пет бројева. За сваку комбинацију вероватноћа је иста – један на 7776. Ако је пет шестица чудо, онда је и свака друга комбинација исто чудо. Зашто би шестице биле другачије од других бројева, шта је то посебно у њима? Ништа. У бескрајном мору могућих догађаја увек се нађе понешто што нам изгледа као невероватна случајност.

Закон великих бројева

   Ако постоји било каква, ма како мала шанса да се нешто деси, десиће се ако покушамо довољно велики број пута.
   На пример, датум рођења нам се састоји од шест бројева ако скратимо годину на две цифре. Ако је неко рођен четвртог марта осамдесет и пете године, то је 040385. Ко је рођен 29. септембра 1969, то је број 290969, или 23. јула 2010, број је 230710. Каква је уопште вероватноћа да у насумичном низу бројева добијемо баш свој рођендан? Готово  никаква – било би то право чудо. Али ако је насумични број довољно велики, у њему ћемо сигурно наћи и свој рођендански број. На пример, узмимо број „пи”, константу која представља однос обима и пречника круга, са бесконачно много децимала. Од 540.355 децимале следећих шест бројева је 040385, баш као онај први рођендан. Други рођендан 290969 налази се од 1.331.242 децимале, а трећи 230710 од 3.536.972 децимале.
   Свако може да каже, „мој рођендан се налази у броју пи” и биће у праву. Можете и сами да проверите на сајту http://www.mypiday.com/. Ако је узорак довољно велики и ако покушамо довољно пута, увек ће се десити неко „чудо”.

Закон избора

   Сви догађаји могу да буду онолико вероватни колико их ми учинимо вероватним  – ако бирамо након догађаја. Тешко је предвидети будућност, али је лако после повезати догађаје онако како ми то желимо. На том начелу углавном су и заснована сва пророчанства. Тек касније, када се нешто деси, нађемо пророчанство које може, пажљивим избором, да се уклопи у догађај.
   За време Првог светског рата британско ваздухопловство размишљало је о избацивању гвоздених стрелица из авиона на непријатељске јединице. Да би видели како се стрелице распоређују када се избаце из авиона, направили су оглед на једном празном пољу. Када су се забиле у земљу група војника је обишла поље и испод сваке стрелице ставила бели папир да би се боље виделе. У том тренутку наишао је један коњички официр и запањено рекао: „Нисам знао да можете да будете тако прецизни из авиона. Погодили сте сваки папир!” Ми сами бирамо шта гледамо и налазимо невероватне „подударности”.
   Ако се вратимо на Линколна и Кенедија, да ли су подударности баш тако чудне? Тачно сто година од избора другог председника, али зашто је број 100 уопште битан, а 101 није? Број као и било који други. Осим тога, Линколну је то био други мандат а Кенедију први. И постоје многи други исто тако важни, па и важнији, датуми у животу – рецимо, датум рођења и смрти. Потпуно је нормално и да супруга буде са председником, а и презиме Џонсон прилично је често.
   Битне су само оне ствари које се уклапају у причу. А можемо увек да их нађемо много ако пажљиво тражимо. Да су Линколн и Кенеди носили црвене чарапе тог дана и то би било занимљиво, или да и један и други имају брата од тетке који је рано оћелавио. Свака од тих случајности, да постоји, била би довољно чудна да се замислимо. У питању је само наш избор направљен после одређеног догађаја.

Закон црног лабуда

    Ако само мало променимо услове или претпоставке, можемо много да променимо вероватноћу. И чудо постаје нормално.   
   Римски песник Јувенал из другог века први је употребио израз „ретко као црни лабуд” када је хтео да каже да нешто не постоји. У то доба сматрало се да црни лабуд не постоји и да сви лабудови морају да имају бело перје. Овај израз потпуно се одомаћио у Европи за нешто немогуће. Све до 17. века. Тада је холандски истраживач Вилим де Вламинг 1697. године постао први Eвропљанин који је у Западној Аустралији видео црног лабуда. И тако створио потпуно ново значење израза. Сада он означава догађаје које сматрамо изненадним, неочекиваним и невероватним.
   Ако довољно проширимо оно што подразумевамо као случајност или невероватан  догађај увек ћемо моћи да га нађемо. На пример, шанса да сретнемо особу рођену истог дана је 1 : 366. Рачунајући и преступну годину, имамо 366 могућих дана. Али, година има 52 седмице и шанса да сретнемо некога рођеног исте седмице кад и ми је 1 : 52. А шанса да сретнемо некога рођеног истог месеца када и ми је 1 : 12, пошто година има 12 месеци. Ако тражимо подударност, наћи ћемо је проширивањем.
   Изненадимо се ако сретнемо пријатеља у страном граду. Али и ако сретнемо пријатељевог пријатеља у страном граду. Или било кога за кога случајно знамо да је из истог града као и ми.
   Довољно близу, или „отприлике”, потпуно задовољава наше виђење невероватног. Изађите и зауставите прву особу коју сретнете. Ако довољно детаљно истражимо себе и ту особу, наћи ћемо сигурно довољан број подударности да то можемо да назовемо невероватним.
   Или, узмимо димензије било којег предмета у кући, и оне се сигурно могу повезати с неким физичким или хемијским константама, или удаљеностима у космосу. Висина мојих наочара је 4,2 центиметра, а Земља је удаљена од Јупитера 4,2 астрономске јединице. А ширина тих истих наочара је 14 центиметара – зачудо, удаљеност Урана од Јупитера је 14 астрномских јединица. Невероватно, то мора да је нека шифрована порука са Јупитера која указује на везу између Земље и Урана.
   Тако можемо све да повежемо.
   Ако нам се деси нешто невероватно у само једном од милион догађаја, а догађај је све шта доживљавамо – од устајања ујутро, прања зуба, туширања, доручка – онда можемо да очекујемо једно чудо сваких 35 дана.
   Заиста невероватан дан био би када се нигде на свету никоме не би десило ниједно „чудо”.