Живот пише драме

ПАКАО АЈВЕРСА СИМСА

На крану вишем од шездесет метара човек се нашао у срцу пожара. Спас је могао да очекује само из ваздуха. Али, ко је довољно храбар да се спусти у средиште ватре?

С екипом ватрогасаца Мет Моузли се спољашњим, металним степеницама попео на четврти спрат некадашње фабрике текстила коју су преуређивали у стамбену зграду. С пода су, на појединим местима натопљеним уљем, лизали пламенови. У први мах, док није погледао ка таваници, с које се ширио густ дим, Моузли је помислио да ће брзо угасити пожар. Али, чим се с осталима попео на последњи спрат и видео ужарену лопту која им се приближава, тридесетогодишњи ватрогасац схватио је да се ватра силовито шири. Ужарене експлозије потресле су читаву зграду.
   Док су се ватрогасци борили да побегну из ужареног гротла, истовремено се високо изнад земље одвијала драма четрдесетдеветогодишњег грађевинског радника који се у том тренутку затекао на 66 метара високом крану.
   У почетку, док је још веровао да ће се степеницама унутар крана спустити у сигурност, Ајверс Симс био је сталожен. Видевши да је ватра захватила стуб дизалице, уплашио се и воки-токијем брзо јавио да је у невољи.
   Одговорили су му да не брине – одмах ће по њега послати хеликоптер.

Драма је почела око15 часова тог прохладног априлског дана 1995. године. Чим се сазнало за пожар у некадашњој текстилној фабрици у америчком граду Атланти, на лице места почеле су да стижу телевизијске екипе. Над петоспратницом од црвене цигле ускоро су, поред полицијских, кружили и хеликоптери из којих су камермани настојали да што боље сниме пожар и несрећног Ајверса Симса заробљеног у кабини, на врху крана.
   За то време Моузли је, с још двадесетак ватрогасаца, крчио пут кроз ватрени талас који је претио да их прогута. У последњем тренутку, неколико секунди пре него што се из зграде проломила експлозија, сви ватрогасци су напустили фабричку халу и избегли сигурну смрт. Ипак, за њих посао није био завршен. Ужарени пепео ношен ветром летео је и до неколико стотина метара унаоколо, падајући на кровове оближњих зграда. Ватрогасци су добили задатак да свима који су се ту затекну помогну да што брже напусте своје домове.
   Кад су сви били збринути, Мет Моузли је сазнао да му тек предстоји најтежи задатак спасавање несрећног Ајверса Симса. У почетку прилично сталожен, Симс је гледао хеликоптере како круже. Очекивао је да се сваки час неко спусти и избави га из ватреног пакла.

Пожар је све више освајао стуб крана, од густог дима Симс је све теже дисао, а од неподношљиве температуре чинило му се да му се топе гумени ђонови на ципелама. Морао је да напусти кабину а да се полако, пузећи, помера дуж петнаест метара дугачке руке дизалице.
   Дошавши до самог краја, успео се на бетонско постоље. Поново се јавио воки-токијем и од надзорника Кита Олмонда добио исти одговор као и први пут: не треба да брине, питање је тренутка кад ће спасилачка екипа стићи да га избави. Баш кад му је овај то саопштио, Симс је чуо експлозију. Окренуо се и видео да је кабина, коју је напустио само неколико минута раније, сва у пламену.
   Оно што ни самом Симсу није било јасно мучило је и окупљене у спасилачкој екипи на земљи – како да га спасу? Није било нимало једноставно да се хеликоптер приближи месту на коме се затекао несрећни грађевински радник, што због пламених језика који су се дизали високо, што због све јачег ветра, али и каблова који су спајали стуб крана с руком дизалице. Да би се из хеликоптера спустила корпа, летелица је морала што више да се приближи Симсу, а то је могло да значи још једну несрећу ако се елиса закачи за каблове или пламен захвати хеликоптер.
   Око сат времена касније стнгао је хеликоптер Националног удружења спасилаца америчке државе Џорџија. Мет Моузли је одмах сазнао да за командама летелице седи искусни пилот Бојд Клајнс. Обојици је било јасно да постоји само један начин да спасу Симса. Тридесетогодишњи ватрогасац, обезбеђен сигурносним појасевима и закачен на дугачко уже, спустиће се, кад се нађу изнад крана, на ивицу дизалице и за уже закачити Симса.
   Чим су се договорили како да то изведу, Клајнс је Моузлију пружио крај ужета. На толикој висини лебдеће на три центиметра дебелом конопцу. Срце му је поскочило од узбуђења, али ни себи ни људима који су се око њега затекли није желео да призна да се плаши.

Почео је последњи чин драме чији крај нико није могао да предвиди. Телевизијске екипе сад су упоредо снимале с најмање могуће удаљености два човека која су, сваки за себе, преживљавали можда најтеже тренутке у животу. Лебдећи на ужету, Моузли је гледао како се приближавају месту које је изгледало као ужарено гротло из кога се вију злокобни облаци црног дима. Истовремено, Симс се само молио да стигну на време. Било му је јасно да ће челични кран на температури од око две хиљаде степени попустити.
   Док се Клајнс трудио да хеликоптер што безбедније доведе изнад крана, а да притом не упадне у ваздушну струју или не закачи неки од каблова, у томе му је помогао копилот Роџер, који је готово висио из летелице да што боље види шта се збива.
   Први покушај није успео. Моузли се нашао на око метар изнад бетонског постоља на коме је седео Симс. Требало је поново покушати. Усредсређени на оно што се дешавало испод њих, ни Клајнс ни Роџерс нису приметили да се бочно стакло толико загрејало да је сваки час могло да прсне од врелине.
   У другом покушају Моузли је успео да се умири и слети тачно поред Симса. Пошто им је сваки секунди драгоцен, Моузли је Симсу рекао само толико да ће му он ставити сигурносне појасеве и да ће све бити у реду. Симс је, не проговарајући, слушао упутства. Кад су били обезбеђени сигурносним каишевима, ватрогасац је руком дао знак да су спремни и да их обојицу подигну у ваздух.

У последњим минутима маси окупљеној око места несреће, онима који су све гледали с прозора својих кућа и гледаоцима пред телевизијским екранима – застао је дах. Чак ни извештачи нису успевали да нађу речи да опишу то што прати око камере.
   Све се добро завршило, закључио је надзорник Кит Олмонд и погледао на сат. Било је тачно 16.03. Пакао Ајверса Симса трајао је, дакле, пуних деведесет минута.

Број: 3639 2021.
Аутор: З. П.