Наука без граница

НЕУРОНИ, ДРУЖИТЕ СЕ

Сви знамо да је мозак најважнији и најтајанственији орган у нашем телу. По цео дан можемо да радимо, размишљамо, читамо, рачунамо и никад се неће потрошити. Занимљиво научно откриће јесте неуропластичност мозга – његово прилагођавање променама.

Да је наш мозак подложан променама, прилагодљив и „сналажљив” – никако није новост. О неуропластичности мозга први је писао психолог с Универзитета Харвард Џејмс Вилијамс још 1890 године. Од тада лекари и терапеути помажу људима који су претрпели разна оштећења мозга да се опораве и наставе да нормално живе. Однедавно нас научници саветују да и сами вежбама подмладимо, ојачамо и побољшамо мозак. Да ли желите да пробате?

Неуронско ћаскање

   Пре него што вежба почне, треба знати да се у мозгу налазе милиони ћелија које се зову неурони. Они воле да се „друже и ћаскају” језиком који се зове хемијско-електрична сигнализација. Између неурона постоје разгранате мреже дугих стаза. У зависности од тога колико често неки неурони „разговарају”, неке стазе постају утабаније и претварају се у путеве док неке и нестају. Што се више „друже”, путићи између неурона постају све дубљи и утабанији.
   Захваљујући пластичности мозга, ти путеви се мењају током нашег живота. А све то зато што је наш мозак бржи, спретнији и паметнији од било ког рачунара. Ако савладамо вежбице које нам научници саветују, можемо да га унапредимо и убрзамо.

Бољи од пса чувара

Наш мозак обавља три најважнија посла.

1. ОДРЖАВАЊЕ У ЖИВОТУ

Његов посао је да нас уплаши од ствари које нас угрожавају. Због тога се често осећамо као војници на стражи. За то је заслужан део мозга који се зове амигдала. Ако је она превише активна, испуштају се супстанце које изазивају осећај несигурности и узнемирености. Тако се сужавају наше могућности да деламо у датим околностима.

2. РАЗМИШЉАЊЕ, ПЛАНИРАЊЕ, МАШТАЊЕ

То су сви задаци које решавамо у свакодневном животу. О њима се брине чеони режањ мозга. Он може да се напуни енергијом, али и испразни, баш као батерија. Ако је батерија до краја напуњена, ми испољавамо пуну духовну снагу. Што је празнија, више се истичу наше слабије стране.
   Чеони режањ и амигдала – као дан и ноћ – супротно делују. Тако, кад се не наспавамо добро, наш чеони режањ је „полупразан”, а амигдала је у пуном замаху.
   Ове две мождане функције веродостојно су приказане у цртаном филму из 1955. године „Распевани жабац”. Радник на градилишту налази кутију. Из ње искаче жаба са шеширом која уме да игра и пева, али увек само за њега. Кад треба да се прикаже публици, жаба постане најобичнија крекетуша. Док она пева и игра, то је као кад нам је одморан чеони режањ; кад крекеће без намере да забави публику, то је слика и прилика деловања амигдале.

3. ПОВЕЗИВАЊЕ АМИГДАЛЕ И ЧЕОНОГ РЕЖЊА

Најважнији посао нашег мозга јесте да повеже њихово деловање. То је у ствари начин размишљања сваког од нас. Кад год се нечег сетимо, у делу мозга који се зове нуклеус базалис покрећу се хемикалије које изазову осећај везан за то искуство. Да ли то значи да због пластичности мозга можемо да мењамо супстанце у нуклеус базалису, а тиме и осећаје у вези с неком успоменом или догађајем? Одговор је ДА.
   Данас је углавном познато све што нам треба за успешно подмлађивање „сивих вијуга”. Како кажу неуронаучици – треба ти амигдала која није превише активна и чеони режањ у пуном замаху.

Мозак – хоп, један, два!

   Ево најлакших вежби које чине да тренутно осетимо како мозак „мозга”. Угледни светски професори ово мождано размрдавање назвали су вежбама усредсређене пажње. То је научно потврђена стратегија којом се откључава сва снага нашег мозга.
   – Пратите дисање. Усредсредите се на ребра, која се шире и скупљају, или ваздух док улази и излази из ноздрва. Пребројте удахе до десет.
   – Пљескајте по бутинама десетак секунди и онда обратите пажњу на дланове, који бриде. Пажљиво посматрајте севање у длановима док не ишчезне.
   – Усредсредите се на три удаха и издаха. Први пут удахните и издахните затворених очију. Други пут усредсредите поглед на једну тачку у близини (као часовничар који поправља сат и гледа га изблиза). Последњи, трећи пут означава „дефокусирање”. Погледајте у даљину и усредсредите се на неку панорамску, што ширу слику. Поновите ове различите врсте „гледања” неколико пута.
   Кад почнете да користите ове вежбе, осетићете да се мозак брзо умара јер ствара нове везе. Ако не одустанете, осетићете да је све мање заморно. То је чувена пластичност мозга на делу.

Прање зуба затворених очију

   Ако немате времена да испробате ове вежбе, понављајте једноставне радње које личе на менталну гимнастику. Вежбајте прање зуба или писање руком коју слабије користите. Уколико истрајете, постаћете све вештији и бржи. То је зато што се вежбањем између неурона стварају нове хемикалије – неуротрансмитери, и настају нови путеви, стазе и стазице.

Мање таблет, више џогинг

   Треба знати да је за живахност мозга важна и физичка активност. Редовна гимнастика, трчање и друге врсте вежбања подстичу стварање нових неурона, као и лучење допамина (хормона среће), што утиче на добро расположење.
   Људи који болују од Паркинсонове болести или деменције треба сваки дан да ходају, трче, пливају. Не треба дозволити себи предуго пиљење у телефон или таблет.
   Неки неуролози сматрају да у само једној професији једва да има оболелих од деменције, Алцхајмера или Паркинсона – то су концертни музичари. Код њих је изражен психомоторички рад који их, верује се, чува од пропадања неурона и њихових веза.

Не брини бригу

   Зашто је важно да водимо рачуна о мозгу? Научно је доказано да у великој мери можемо сами да смањимо ризик од горе наведених болести, али не само то. Физичким и духовним вежбама мењамо цео доживљај и пребацујемо га из трауме и стреса у боље расположење.
   Нобеловац Ричард Фајнман тврдио је да у све што радимо треба да укључимо игру и „дечји” приступ животу уопште. За то постоји чаробна формула: будите опуштени и не схватајте себе и друге преозбиљно. Уживајте и трудите се да не размишљате много ни о прошлости ни о будућности.
   А шта кажу лекари? Неуролог с Универзитетског клиничког центра у Љубљани Серђо Мофардин има савет за читаоце „Забавника”. Уколико желиш да вежбаш свој мозак да дуго буде живахан и да те одлично служи, свакодневно ради вежбе за стварање нових неурона; понављај исте менталне вежбе „усредсређене пажње” за подстицање нових међућелијских веза; путуј, упознај нове људе и пределе; брини што мање и уживај у садашњем тренутку. Не одустај!
   Мозак ће ти бити пластично задивљујуће захвалан.

Број: 3622 2021.
Аутор: Јелена Шушњић