Како смо освајали (бели) свет

ЛИЧАНИН НА ТРАГУ ПРИНЦА ДЕСПЕРАДОСА

Џон Дилинџер, „државни непријатељ број један”, успевао је да измакне свакој полицијској потери. А онда се појавио капетан Мет – Матија...

Један од најопаснијих послова у САД 1933. године био је посао банкарског службеника. Велика депресија била је на врхунцу, па је готово свакодневно долазило до пљачки банака широм земље. А очајници којима пљачка није била право занимање били су нервозни и, самим тим, лаки на обарачу. Мноштво банкара страдало је од руке пљачкаша. Поготово су били угрожени по мањим градовима.
   Тако се 21. јуна те године испред банке у Њу Карлајлу, Охајо, мотало занимљиво друштванце. Тројица мушкараца ишли су од угла до угла, као да су нешто осматрали. Коначно, када се улица испразнила, стали су испред врата банке. Навукли су мараме преко лица. Један је држао врата, док су двојица ступила унутра. Потпуно хладни, као да долазе да подигну новац. Додуше, то су и наумили.

Универзитет иза решетака

   Кад их је видео, службеник је занемео. Нису морали да изговарају оно пословично „Ово је пљачка”. Чим их је угледао, подигао је руке. Један од пљачкаша стражарио је на вратима, док је други гурао уздрхталог несрећника ка сефу. Овоме су се толико тресле руке, да није успевао да погоди комбинацију. Један од пљачкаша предлагао је да му песницама освежи памћење. Смирио га је други, очигледно вођа банде. Нигде не журе, нема полиције у околини, нема аларма. Зато, нека службеник полако настави. Утом је онај на вратима унутра пропустио жену. Када је схватила да је усред пљачке, застала је као укопана.
   Вођа банде раширио је на поду нечији мантил, извињавајући се што мора да је веже. Додао је да се нада да је везивање жицом не боли превише. Опустиће везове колико год може. А и то неће да потраје. Тада је и сеф отворен. Тројка је покупила преко 10.000 долара. Потом су поскидали мараме и опуштено ишетали из банке. Сели су у аутомобил и убрзо се узвитлала прашина на излазу из града. Када су знатно касније полиција и становници кренули у потеру, нашли су да је пут посут ексерима за поткивање коња.



   Током следеће две недеље уследио је низ пљачки у државама Средњег запада. На мети су биле банке у Илиноју, Индијани и Охају. Никада нико није повређен, а сведоци су увек помињали човека који је своје пајтосе чак спречавао, ако би намерили, да примене силу према службеницима. Полицијски доушници у Индијани дојавили су да је реч о Џону Дилинџеру, Хомеру ван Метеру и Харију Пирпонту. Дилинџер је означен као вођа банде. Био је то почетак паклених месеци за добар део америчке полиције.
   Заправо, све је почело неколико година раније, на месту где се овакве приче обично завршавају. У затвору, и то прво Пендлтон, потом Мичиген Сити у Индијани. Тамо је још 1924. године завршио тада двадесетједногодишњи Џон Дилинџер, на вероватно један од најглупљих забележених начина. Наиме, Дилинџера, који је тада био у новчаним невољама, један старији преступник наговорио је да опљачкају продавницу у родном Мурсвилу, Индијана. Пљачкаше је, упркос марамама преко лица, препознао бакалин. Дилинџер је признао дело, што је судија наградио с десет до двадесет година робије. Подстрекач се извукао са три.
   Не пореде џабе затворе с универзитетима. Дилинџер је иза решетака упознао криминалце с много дужим стажом, много опасније од сељачета који је од муке решио да опљачка продавницу. Међу њима и Ван Метера и Пирпонта. Овај други био је рођени убица. Ако су они били дипломци, Џон Хамилтон био је академик у овим круговима. Он је узео Дилинџера под своје, чак му открио како намерава да пљачка банке пошто изађе на слободу. А смислио је готово савршен план: да крстари између три савезне државе. Мета у једној, скровиште у другој, боравиште у трећој, док полиција не сме да пређе границу.
   Незгода је била само у томе што је Хамилтону остало да одслужи још три деценије. Зато су млађи преузели план као свој. Дилинџер је изашао на условну слободу 10. маја 1933. године. Ван Метер и Пирпонт нешто раније. И одмах су кренули у пљачке. Ишли су од града до града, тражили банке с Хамилтоновог списка, који је у међувремену Пјерпонт проширио. Али, због велике кризе банке су масовно затваране, па би затекли само закатанчене локале. Коначно су нашли ону у Њу Карлајлу.

Брчићи иза врата

Средином јула страдала је и банка у Далвилу, Индијана. Дилинџер је ушетао, у једном покрету прескочио шалтер, насмешио се забезекнутој службеници и испразнио сеф. Плен је био мали, али је прескакање шалтера у стилу пустоловних филмова Дагласа Фербанкса призвало новинаре. Дилинџер је завршио на насловним странама, а управо то је привукло пажњу капетана Мета Лича, из Државне полиције Индијане.
   Право име капетана Лича било је Матија Личанин. Овај Кордунаш био је полицајац у Герију, Индијана, месту где је живео и у ондашњим челичанама радио велики број Срба. Већ 1933. године постао је малтене шеф Државне полиције. И гангстер као што је био Дилинџер био је оно што му је требало.
   Сведочења савременика, која је прошле године објавила Елен Пулсен у књизи „Потера за Дилинџером”, казују да је Лич био човек посебно наклоњен медијима. Увек је имао времена за новинаре, увек у беспрекорном оделу, с марамицом у џепу, свака влас косе на свом месту. Штампа га је обожавала. И љубав је била узвраћена.
   Уз све петљање с новинарима Лич је нашао времена да ради свој посао. Приметио је да Дилинџерова банда има начин рада који је био нешто ново. Нису нападали стихијиски, већ врло промишљено. Зато је решио да обзнани све што зна и тако банду сатера у ћошак. Рачунао је да ће неко, ако већ свако у САД зна како изгледа Џон Дилинџер, да га у неком тренутку пријави. Фотографије су излазиле на насловним странама новина, праћене причама о филмским пљачкама. Ово је унервозило гангстере.
   Убрзо је Лич добио дојаву да је Дилинџер с једним пратиоцем виђен на неком имању у близини Индијанаполиса. Одмах је организовао присмотру. Заиста, на напуштеном  имању био је човек који је одговарао опису Дилинџера. Лич је чак уредио да авион ниско прелети имања. Ово је узнемирило гангстере. Сели су у аутомобил и дали се у бекство. Лич је поставио барикаду на излазу на главни пут, али је Дилинџер дао гас. Аутомобил је барикаду претворио у гомилу иверја, а није их зауставила ни пуцњава из аутомата. Нестали су.
   Лич је био стрпљив. Убрзо је нека баба из Охаја дојавила да се код њене станарке често појављује човек који одговара опису Џона Дилинџера. Лич је дојавио колегама, ови послали полицајце на врата. Иза жене која је отворила налазио се Џон Дилинџер, главом и брчићима. Није се опирао, па је брзо спроведен у притвор у Лими. Приликом претреса пронађени су неке хартије, очигледно шифроване. Дилинџер није желео да ода о чему је реч.
   Био је то план бекства Пирпонта, који је нешто раније заглавио на робији. Са још деветорицом побегао је неколико дана пошто је Дилинџер пребачен у Лиму.

Упутство за детектива

   Тако су се 12. октобра на вратима шерифове канцеларије појавила четворица која су тврдила да су из полиције Индијане, и да имају налог да преузму Дилинџера. Шериф Џес Сербер тражио је да види њихове документе, а добио је зрно калибра 38 у главу. Пирпонт није имао милости. Дилинџер је за то време играо карте са сапатником у ћелији и изненадио се када је на вратима видео саборца. Изјурио је. Неколико сати касније назвао је Лича, да се похвали да је опет на слободи. Сведоци кажу да је детектив прво пребледео. Потом је слушалицу завитлао у зид.
   Два дана касније Дилинџер и Пирпонт упали су у полицијску станицу у Обурну, Индијана. Разоружали су полицајца и опустошили станицу. Оружја је било толико да су морали га одвезу из два пута. Готово да су могли да почну рат. Управо то су и урадили.
   Пирпонт је био бесан на Лича. Кривио га је за то што сви знају за њих:
   – Да није било Лича, нико жив не би знао ко смо и како изгледамо!
   Желео је да му дође главе. Дилинџер га је смиривао, није желео да банда убије још једног полицајца. То га није спречавало да се спрда с Личом. После једне пљачке у којој су умало ухваћени, позвао је капетана и насмејао се у слушалицу:
   – Свака част, шефе, готово да сте ме ухватили! Готово!
   Слао му је дописнице. На једној је стајало: „Волели бисмо да си ту”. Одмах после пљачке, подразумева се. Постоји прича да је Дилинџер, кога су новинари звали и „принц десперадоса”, Личу чак послао брошуру „Како постати детектив”. Ово је заправо учинио један новинар.
   Лича све то није ометало. Повремено би губио живце, али је полако склапао слику. Понашао се као ловачки пас на трагу дивљачи. А тај траг водио је у Чикаго, где се банда привремено склонила.
   Мет Лич издејствовао је да га колеге из Чикага позову у помоћ. Сакупљао је податке, проучавао дојаве. Велики део могао је да одбаци, али било је и корисних. Тако је схватио да банда често мења куће у којима борави. Лич је онда заређао по станодавцима. Један доушник дојавио му је о последњем месту где је Дилинџер ноћио. Кућу су ставили под присмотру.
   Лич је био у аутомобилу насупрот улаза. Спазио је човека који излази из куће. Освртао се, осматрао. Потом је изашао још један, крагне капута подигнуте преко лица. Пришао је паркираном аутомобилу и откључао га. На тренутак је открио лице. Лич је био сигуран. Пред њим је био Дилинџер.

Странци у кафани

   Излетео је из кола, упереног пиштоља и заурлао овоме да стане и баци оружје. Дилинџеру то није падало на памет. Кратко је погледао детектива и ускочио у кола. Упалио је мотор и дао гас. Пратилац је потрчао на другу страну. Лич је одлучио да јури Дилинџера.
   Овај је возио као суманут. Кола су летела по тротоарима, између камиона. Гангстер је једном руком држао волан, другом пуцао кроз прозор. Полицајци су узвраћали. Олово је летело на све стране, пролазници су залегали. Полицајац који је био с Личом у аутомобилу се насмејао. Дилинџер иде право у улицу затворену због радова. Имају га!
   Убрзо је то и гангстеру постало јасно. Испречило му се брдо ископане земље. Свеједно, убацио је мењач у рикверц и дао гас. Возио је уназад без икаквог смањивања брзине. Као да је на писти без препрека. Лич је из свог аутомобила могао само да гледа како овај окреће аутомобил и нестаје у некој уличици.

 

ШТА ЈЕ БИЛО ПОСЛЕ?

Џон Дилинџер побегао је из Краун Поинта већ 3. марта. Од дрвета је направио нешто што је подсећало на револвер, ималином га обојио у црно, и тиме разоружао чувара. Убрзо је био на слободи. Наставио је по старом, па се у потрагу укључио и Истражни биро (претеча Еф-Би-Аја). Дилинџер је проглашен за „Државног непријатеља број 1”, а шефу Бироа, Џеју Едгару Хуверу, лов на гангстера послужио је да оснажи своју организацију. Тако су агенти Бироа ловили Дилинџера кроз целе САД, док на крају прича није окончана 22. јула 1934. године, када је славни гангстер убијен испред биоскопа у Чикагу. Хувер је држао његову посмртну маску испред своје канцеларије, као трофеј.
   Мет Лич није намеравао да се остави потере за Дилинџером. То није одговарало Хуверу, па му је крајем марта у канцеларију послао агенте који су однели сву документацију. Потпуно је скрајнут, касније и скинут са случаја. Ово га је ражестило, па је дао отказ у полицији. Бавио се трговином некретнинама и још којечим, а 1954. године почео је да размишља о писању књиге. Јуна 1955. године отишао је у Њујорк на преговоре с издавачем. При повратку, 14. јуна, погинуо је у саобраћајној несрећи, заједно са женом.

   Дилинџеру је постало јасно да Чикаго постаје сувише врућ за њих. Поготово када је чуо заједничку изјаву Лича и шефа чикашке полиције. Решили су или да истерају Дилинџера из града или да га покопају. Потоње би било боље. Банда је брзо утекла на Флориду, где су се извесно време примирили.
   Не и Лич. Често се појављивао у новинама, оптужујући Дилинџера и његове за сваки замислив злочин који се у међувремену десио. Приписивали су му чак и неке пљачке по Европи. Дилинџер је поспрдно коментарисао да само чека када ће да му припишу убиство Абрахама Линколна. Ипак, ни њему ни Пирпонту није било свеједно. Чак и на Флориди, сви су причали само о Дилинџеровој банди. А бандити су Лича прозвали „Дилинџерова коб”.
   Тако је 15. јануара 1934. године Лич добио дојаву да се двојица странаца шеткају по Ист Чикагу у Индијани. Седе у кафани преко пута банке, као да осматрају. Неко је у једном од њих препознао Дилинџера.
  Лич се брзо упутио тамо. Око банке није било никога. Нешто раније, та двојица су ушла у банку. Повадили су аутомате испод капута, свима заповедили да легну на под. Без журбе су напунили вреће и ишетали. На улици, Дилинџер се нашао пред упереним пиштољима. Капетан Лич и неколико полицајаца били су вољни да му просвирају главу, али гангстер је подигао цев „томпсона” и осуо рафал. Његов пратилац такође. Лич и полицајци бацили су се у заклоне и узвратили паљбу.

Без испаљеног метка

   Мет Лич би се заклео да је његов метак погодио Дилинџера. Тек када се овоме капут отворио, схватио је да испод има панцир. Припуцао је још једном. Зрно које се одбило о заштитне плоче погодило је Дилинџера у врат. Један од гангстера поново је припуцао, погодивши полицајца који је управо мењао положај.
  Док су Лич и остали полицајци покушавали да извуку колегу, Дилинџер је уочио прилику и улетео у аутомобил. Пратилац за њим. Убрзо су нестали.
   Ипак, Дилинџер је морао да залечи рану. Зато је банда мировала. Расули су се по САД. Састанак је био заказан за крај јануара, у Тусону, Аризона. Неки из банде стигли су раније, па им је пошло за руком да случајно запале хотел. Похапшени су. Полицајци су тек тада открили ко им се мота по граду. Чекали су Дилинџера.
   Овај је сам ушетао у замку. Ухапшен је без испаљеног метка. Одмах су позвали Мета Лича. Стигао је сутрадан. Једва да се пробио до Дилинџера од гомиле новинара и фото-репортера. Стигли су само да се рукују:

   – Како си, Џоне?
   – Одлично, шефе! Ти?
   – Сада сам добро.
   Настала је стрка у који затвор послати Дилинџера и његове. Свака држава, округ, град, сви су га желели за себе. Напослетку је одлучено  да га пребаце у затвор Краун Поинт, у близини Ист Чикага. Лич је сматрао да овај затвор није довољно сигуран, али га нико није слушао. Свеједно, спровео га је иза решетака. Док су чувари уписивали новог штићеника, овај се насмејао Личу. Овај је узвратио. Лову је крај. Или није?

Број: 3534 2019.
Аутор: Немања Баћковић