Да те питам...

КОЈУ ЈЕ ЈАБУКУ ПОЈЕЛА ЕВА?

Недавно откриће у Њујоршкој јавној библиотеци с правом је насмејало многе запослене...

Бројке довољно говоре о вредности и значају установе основане још 1895. године. У Њујоршкој јавној библиотеци, у 92 огранка, смештено је око 53 милиона књига и других драгоцених предмета о којима води рачуна више од три хиљаде запослених. Она је друга највећа библиотека у САД (после Конгресне библиотеке у Вашингтону) и трећа на планети, одмах иза Британске библиотеке. Њен најпознатији симбол свакако је главни огранак, зграда Стивена А. Шварцмана у Њујорку. Архитектонско чудо са мермерном фасадом подигнуто је на Петој авенији на Менхетну 1911. године и само у њему похрањено је око два и по милиона предмета.
   Због свега овога не чуди што је Њујоршка јавна библиотека одувек била место где су људи могли да се обавесте о свему што их је занимало. Библиотекари су сматрани чуварима знања, увек спремним да у књигама нађу одговоре на свакодневна питања чланова. У време пре интернета и „Гугла” они су били једини „претраживачи” кадри да ископају жељене податке међу корицама милиона издања.
   За оне које је мрзело да сами дођу у неки од огранака и помуче се да нађу потребан податак, постојала је услуга која им је олакшавала посао. Четрдесетих година 20. века сви заинтересовани најпре су добили прилику да поштом шаљу питања која би библиотекари затим, заједно са одговорима (уколико је било могуће наћи их) одлагали у картотеку. Како би ишла укорак са све већим захтевима, Библиотека је 1968. године у исту сврху увела телефонски сервис, а њему је додата и услуга путем електронске поште 1996. године.

Битка код Армагедона

   Пре неколико година, приликом сређивања архива Библиотеке, сасвим случајно нађено је право мало благо. Није се могло мерити са ретким и непроцењивим издањима старим по неколико векова, али њена неочекивана садржина најпре је пренеразила, а затим и слатко насмејала нову генерацију библиотекара. Била је то стара кутија пуна картица са питањима које су чланови постављали неколико деценија, од четрдесетих до осамдесетих година прошлог века.
   И не би ту било ништа необично да се међу њима није нашла хрпа, у најмању руку неуобичајених, а може се рећи и потпуно сулудих питања. На неке су запослени одговорили, неке су само записали и склонили у картотеку јер ни у једној енциклопедији нити било којој другој књизи нису забележени тражени подаци.

   А ово су нека од питања:

 - Зашто на енглеским сликама из 18. века има толико веверица и како су их припитомили да не уједају сликара?
 - Да ли постоји листа музеја који би били заинтересовани да купе препарирану главу коју моја породица чува годинама?
 - Где може да се изнајми гиљотина?
 - Да ли постоји статистика о животном веку остављене жене?
 - Колико има зрна у тони пшенице?
 - Да ли библиотека има списак трудница? (Питање је поставио швајцарски произвођач дечијих колица.)
 - Која је разлика између свиње и свињетине?
 - Шта значи кад сањате да вас јури слон?
 - Да ли је поезија добра ако се римује сваки други стих?
 - Који проценат светских када за купање се налази у САД?
 - Где могу да добијем све доступне податке о обиму посла, количини новца и остало у вези са продајом лешева?
 - Коју сорту јабуке је појела Ева?
 - Да ли су Платон, Аристотел и Сократ били исти човек?
 - Може ли неко да одговори на моје питање а да не мора да тражи одговор у књизи?
 - Ко има ауторско право на Библију?
 - Када се одиграла Битка код Армагедона и ко је победио?
 - Да ли постоји закон по коме дете може да престане да буде у сродству са родитељима?
 - Који је природни непријатељ патке? Цело јато ми је слетело у базен, махао сам метлом на њих, али само су ме гледале и наставиле да гачу, па сам мислио да им доведем природног непријатеља.
 - Која земља има највећи проценат честитих жена?
 - Да ли крава има горње зубе?
 - Како се зове последње Марксово дело? „Капетан”?
 - Колико има неуротичних људи у САД?
 - Када некоме дођу гости, ко кога треба први да пољуби?

Сам реши укрштеницу!

  Запослени у библиотеци били су толико одушевљени овим открићем па су одлучили да најсмешнија (и најлуђа) питања објаве у илустрованој књизи „Чудновата питања и практични одговори: мало мудрости и лудорија из архива Њујоршке јавне бибилиотеке” А „детективски” посао библиотекара и данас траје, без обзира на то што смо у ери интернета. Иако се број позива последњих деценија знатно смањио, телефонски сервис доступан је сваког дана осим недеље и празника. Око 1.700 људи месечно зове, јер и даље више верују чуварима знања од крви и меса него интернет-претраживачима, нарочито када траже податке за озбиљне истраживачке радове.
   Дешава да им људи постављају питања која спадају у категорију забрањених. Библиотекари одбијају да решавају укрштене речи, да раде дечије домаће задатке, да се баве филозофским питањима или, рецимо, онима која постављају заборавни супрузи, попут господина који је звао да пита када је рођендан његове жене. На остала истраживачи морају да одговоре кроз пет минута, што није нимало лако уколико им неко тражи да упореде ефикасност аутобуса и метроа у граду, или да процене колико је сигуран крај у ком студент жели да изнајми стан.