Прочитај, проскитај / Шведска

ЈАРАЦ У ПЛАМЕНУ

Поједини грађани шведског града Јевлеа деценијама не могу да се одупру пориву да запале главни украс на тргу пре него што осване Божић

Незаконито спаљивање јарца од сламе излуђује власти Јевлеа такорећи од дана када је обичај почео. Било је то 1966. године када је тамошњи пословни човек уложио новац да се празнични украс постави први пут. Градски оци веровали су да ће дивовска скулптура од сламе привући госте из околних места, што би се повољно одразило на буџет. Јарац од сламе био је позамашне величине: висок 13 метара, дугачак седам, а дрвени оквир био је напуњен са готово три тоне сламе. Успешно је завршен 1. децембра 1966. године и постављен у центру. И док га је већина мештана гледала са поносом, било је оних који су одмах имали неодољиву и необјашњиву жељу да га – спале.
   Издржао је тада јарац скоро месец дана без узнемиравања. А онда је, за Нову годину, један мушкарац решио да га запали. Дрво и слама букнули су за неколико секунди и од вековног скандинавског божићног симбола убрзо није ништа остало. Како је био осигуран, онај пословни човек добио је натраг сав новац, а вандал је ухапшен. Није могла да се не примети иронија – за осмишљавање и изградњу украса била је задужена градска ватрогасна служба којој није пало на памет да ће дело њихових руку завршити у пламену.

Тако је настао противзаконит обичај са којим се власти боре до дана данашњег. Пиромани су се примирили до 1969. године када је неколико њих поново запалило несрећног јарца. Исто се поновило и следеће године – стајао је на тргу свега шест сати пре него што га је прогутао пламен. Трговци који су преузели посао плаћања и изградње украса тада су довољно побеснели и донели одлуку да га више неће ни подизати. Ипак је обичај настављен, а са њим и потреба изгредника да празнични симбол униште што је пре могуће. И нису увек бирали ватру, иако им је она била најчешћи избор. Тако се 1972. године десило да је конструкција намерно оштећена пре него што је и завршена, па се у једном тренутку само срушила. У следећим сезонама низало се још пожара.
   Забележено је да је до децембра 2017. године сламнати јарац оштећен или потпуно уништен чак 37 пута. Није помогло ни то што је за овакво кршење закона прописана казна од три месеца затвора. Вандали су наставили да пале украс, а неки су имали и другачије замисли. Један студент је 1976. године јарца ударио колима, а 2010. године група студената покушала је да га украде и хеликоптером пренесе у Стокхолм!
   Амерички посетилац из Кливленда 2001. године одлежао је 18 дана у затвору и одређена је свота коју мора да плати као одштету јер је оптужен да је био један од изазивача пожара на тргу. Суд му је одузео цигарете и упаљач, уз објашњење „да не уме да га користи”. Педесетједногодишњак је био потпуно збуњен јер је био уверен да је учествовао у потпуно законитом обичају „спаљивања јарца”. Незнање му је било олакшавајућа околност, па су га на крају пустили да се врати кући без плаћања казне.
   Током свих претходних година трајала је борба власти и изгредника. Близина ватрогасне станице много пута је помогла да се јарац у пламену угаси пре него што у потпуности изгори дрвени оквир. Било је покушаја да се пожар онемогући тако што је слама прскана спрејом отпорним на ватру. Међутим, спреј није био отпоран на росу, па би се врло брзо скинуо. Још једно неуспело решење било је да се слама натопи водом, која би се затим заледила и одолевала пламену. И поред тога, јарац је спаљен, о чему сведочи и сачувана фотографија.

Постављене су и веб-камере како би се пратило кретање људи на тргу и на време приметио могући изгредник. Па и за то су они који су пркосили закону имали решење. Хакери су 2004. године успели да онеспособе веб-камере, па се уместо слика са трга на екрану појавила порука којом су охрабривали народ да изађе на улицу и запали јарца.
  Један огорчени градски званичник 2013. године позвао је грађане да се уразуме:
   „Свесни смо тога да је наш јарац постао славан само зато што готово сваки пут буде запаљен. Било би одлично када се то овога пута не би десило. То би привукло највише пажње јер би било потпуно неочекивано.”
   Нису га послушали. Неко је решио да га запали 21. децембра.
   Следећа сезона била је по мученог јарца успешна. Камере су радиле 24 часа, постављено је обезбеђење, прометна такси станица померена је ближе јарцу и коришћен је бољи спреј за заштиту сламе. Заустављено је неколико покушаја уништавања и то је један од ретких празника који је јарац „преживео”.
   И поред свега, Јевле не одустаје од постављања божићног украса сваке године, крајем новембра или почетком децембра. За њега се сваки пут довозе камиони сламе из оближњег села. „Скелет” се прави од 1.200 метара боровог дрвета, везује се 12.000 чворова, утроши око 1.600 метара канапа. Потребно је око 1.000 сати рада да би био завршен, а само неколико минута да потпуно изгори.

Божићни јарац временом је стекао обожаваоце широм света. Има свог представника за јавност, као и налог на „Твитеру” (@Gavlebocken). У Шведској и неким другим европским земљама многи се кладе колико ће дуго издржати. Ове године постављен је на тргу 2. децембра. Сви очекују шта ће овог пута да се догоди.