Вампир који је волео камење

ЧУДО У САВАМАЛИ

Петнаестак дана су се престонички новинари утркивали ко ће први објавити вест да се дошло главе човеку који је изабрао необичан начин да се обрачуна с комшилуком и добрано намучио градску жандармерију...

Тај 22. август 1923. године био је један од оних лењих летњих дана у престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ни Савамала није била изузетак. Тако су и житељи кућица у дворишту Босанске 61 проводили мирно по подне. А онда је почела киша. Камења.
   У двориште је изненада долетело неколико повећих каменица и ударило у прозорска стакла. Велика ларма, па су становници излетели на прозоре и у двориште. Нигде никога! Тек што су се вратили у куће, почела је нова киша камења. Сад су се већ растрчали по дворишту и околини да би ухватили мангупа. А од мангупа поново ни трага.
   Предвече је постало озбиљније. Камење је непрестано падало и прозори су пуцали један за другим. Станари су решили да потраже помоћ полиције. Стигли су из савамалског кварта и утврдили да су прозори заиста поразбијани, али да нема ничег другог сумњивог.
   Полицајци су наставили својим послом. Испоставило се да невидљиви зликовац или шаљивџија није био далеко. Чим су они из кварта замакли за угао, камење је поново полетело.
    Само, сада су станари приметили да долази из оближње рупе. Отуда нико није вирио и ништа се није видело, осим гомиле камења и цигала, преостале од зидања оближње зграде.

Улица без прозора

   Један шофер одважио се да сиђе у рупу, не би ли шаљивџију шчепао за врат. Како је крочио у рупу, то је нешто завитлало ваздухом, док га је по руци ударио оштар предмет и добрано расекао. Потом га је неко тако ударио у кук да је само зајаукао и побегао из рупе. После се клео да није видео живог створа у рупи и да не зна шта га је напало. Нека аветиња, сигурно. А станари су сложно закључили да ту нису чиста посла, да је нечије проклетство пало на двориште. Као, вампири се свете за нечији стари грех!
   Нешто касније, прилике су се знатно погоршале. Камење је падало све брже, као да су невидљиве силе бомбардовале двориште. Сви прозори претворени су у срчу, док су се станари крили где год су могли. Стигла је и полиција, а преко три стотине радозналаца окупило се на улици.
   Полицајци су неколико пута улазили у двориште и тог тренутка паљба би престала, а они нису могли да нађу никакав траг одакле је долетало камење. Чим би се повукли, камење је падало већом силином. Једном жандару каменица је пролетела тик поред главе. И тако до вечери. Када је паљба престала, станари су се одважили да се врате у домове и утврде штету. Страдало је преко тридесет прозора, док је двориште било пуно стакла и камења. Два жандара стајала су пред капијом, док су тројица отишла да претраже околна дворишта и уџерице. Поново нису никога нашли. Дотични вампир је, изгледа, отишао на спавање.
   Сутрадан је двориште освануло као током опсаде. Сви прозори, или оно што је од њих остало, били су заковани даскама. А тамо где је недостајало дасака трпао је ко је шта стигао. Од јоргана до столова и столица. Сви су се забаракадирали. Жандари су помно осматрали, а на улици се поново окупљала светина.

Рупа у зиду

   И поред свих стражара, вампир је око поднева наставио с паљбом. Додуше, знатно мање него дан раније. Тек неколико каменица, као да је желео да подсети станаре да је још ту. Можда је и жандар с пушком на готовс утицао на веселника да престане с бомбардовањем. Или нека стручна баба, коју је један станар довукао. Она је од црквењака узела освећену водицу, крст и босиљак, па тако наоружана прошла кроз двориште. Прскала је сваки ћошак освећеном водом, прекшрштавала крстом и непрестано говорила:
   – Ако је ђаво, да Бог дâ да побегне. Ако је човек, да се ухвати!
   Природно, појавило се још неколико „лекара за вампире”. Нису желели да пропусте прилику. Они су непобитно утврдили да је ту умро неко ко није опојан, те да се сада јавља и баца камењем. Неки чича је препоручивао да умилостиве вампира. Требало би да се закоље прасе, испече на ражњу, да се донесе двадесет хлебова и неколико килограма сира, па да се доведу три свештеника који ће да читају опело том незнанцу.
   Све је било мирно до предвече. А онда је вампир наставио, без обзира на појачано присуство жандармерије. Поново је алармиран кварт, па је изашло још жандара, детективи, писари, чак и начелник кварта.
   Детективе су распоредили по околним двориштима и рушевинама. Неко се досетио да је то олакшавало вампиру да бомбардује. Шипражје и разваљена поткровља била су пуна службених лица. Само двориште поседнули су жандарми. На таван куће на броју 63 постављен је детектив а таван закључан. Свеједно, камење је и даље падало.
   Старешина кварта први је спазио одакле стиже претња. На тавану суседне куће, оне на броју 63, нису затекли никога, осим детектива у ћошку. С тог тавана је могло да се прође до следећег, а ни тамо није било никога. Тек онда су уочили рупу у зиду. Начелник се клео да је видео белу руку која баца камен кроз ту рупу. Само, све је било замандаљено. Вампир није имао куда. За сваки случај, послали су по појачање. Новопридошли су претресали чак и ширу околину, укључућуји и грађевину из Ломине улице. Поново без икаквог успеха и трага.

И старешина на положају

   Станари су били слични погорелцима. Једва су се вратили касно те ноћи. Жандари су на једвите јаде обуздавали гомилу која се окупила на улици. Они су се разишли када су схватили да је вампир поново отишао на починак. Ноћ је била мирна.
   Сутрадан, вампир као да се разгоропадио. Није му сметало ни присуство жандарма. Једноме од њих, који је нешто раније стигао с бугарске границе, каменчина је пролетела неколико центиметара од главе. Вајкао се да је горе него на граници. Ако већ није погинуо од комита, има да страда усред престонице.
   Ствар је постала озбиљна. Толико да је сам шеф Јавне безбедности, Поповић, дошао у уклету кућу. На све стране су постављане заседе, доведено је још детектива, али од вампира ни трага ни гласа. А радозналци су долазили као на корзо. Толико их је било да је вод жандармерије блокирао целу Босанску улицу. Сада је цео крај био у опсадном стању.
   Кроз град су колале најфантастичније гласине, а томе су се прикључили готово сви градски листови. Говорило се да је ухваћен вампир, да је то неки радник, па га је светина линчовала. Потом да су ухваћена двојица, па тројица. А камење је и даље падало.
   Вампир, наизглед, као да се мало смирио. Ноћ је била уобичајено мирна, а сутрадан је изостала уобичајен пљусак каменица. Неко је то објаснио страхом вампира од детектива, који су заменили исцрпљене жандарме. Станари су избацивали камење из дворишта. Неко је избројао више од хиљаду комада. Занимање светине није опадало. У једном тренутку сјатило се неколико стотина људи. Нису их омели ни киша, ни кордон. Пробили су га и пред двориштем чекали да посведоче новој киши камења.
   И поред тог затишја, полиција је предузела нове мере. Забранили су новинарима улаз у двориште и кућу. Ако већ не могу да ухвате вампира, нема шта ни да се пише о њему. Тако су се новинари обрели у маси света. И бележили да ту није било само простијег света и деце. Отмена публика долазила је аутомобилима, а неко је приметио чак и неколико министара. Дошли људи да виде шта се дешава у држави.

Камењем на камење

   Ако новинари нису могли у двориште, разни ловци на вампире јесу. Тако је један старији Рус, бивши полицајац, мерио дебљину разбијеног стакла. Природно, разне гатаре и врачаре нудиле су своје услуге. Али, један дебељушкасти ловац на вампире превазишао је све. Он је дуго загледао срчу, мерио зидове, да би на крају дошао до генијалног закључка да камење долази из једне шупе у дворишту. Није га поколебало ни то што су сви тврдили да стиже однекуд одозго. А када је следећи камен треснуо, ловац се устремио на шупу. Како је била закључана, грунуо је кроз прозор. Зачула се дрека:
   – Ево га, дајте овамо полицајце с оружјем!
   Кад су ови развалили врата и навалили унутра, видели су ловца на вампире како скаче сам по шупи и као да рукама граби мрак. Кад је долетела следећа каменица, скочио је на кров шупе. Па на таван повише ње. Потом се као мајмун успентрао на кров, па на оџак, онда на други кров. Одатле се већ скотрљао у двориште. За дивно чудо, није се изломио, али је одустао од лова.
   Како се прича о вампиру није скидала са страница новина, то су се јављали разни душебрижници и стручњаци из удаљених градова. Један Врањанац је препоручивао да Општина београдска стално упосли вампирџију. Кад се већ троше толики милиони на којешта, један вампирџија више или мање не прави неку разлику. Неки из Бијељине препоручивали су да се на вампира удари камењем. Тако су се завршавале неке вампирске епопеје по Босни.
   Данима се свет забављао такозваним вампиром из Савамале. И таман кад су мученици из Босанске улице помислили да су га се решили, пошто је настало дводневно затишје, незнанац се поново огласио. Овог пута писмом. И то директору биоскопа „Касина”, који је неки филм рекламирао као занимљивији од вампира из Босанске улице. Биће да га је то изнервирало, па је запретио да ће, ако се за 3 дана, 3 сата и 33 минута филм не скине с репертоара, освета бити страшна. А баш на месту тог биоскопа вампира је својевремено, још у живом стању, искасапио неки турски војник. Неких стотину и педесет година раније. А припретио је и да га никада неће ухватити, све док му не очитају тринаест молитви, и то и српски и турски свештеници, јер је он Турчин. Природно, полиција је одбацила претње, а и писмо је било некако полуписмено, чак и за век и по мртвог Турчина.

Остварена претња

   Они из Босанске улице као да су се навикли да живе усред ванредног стања. Гледали су да се не приближавају прозорима, чак ни забаракадираним. Наглас су оптуживали оне из суседне куће да је вампир неко од њих. Жели да их истера и будзашто купи цело двориште. А сумњу је додатно подгрејало и то што је вампир мировао када је у кући на броју 63 била свадба. Па још када је коловођа на свадби узвикнуо:
   – Идемо пред вампирску кућу да играмо!
   Они мученици из суседног дворишта одвратили су да имају цигле и каменице, ако ништа друго, па ће тако да растерају комшијске вампире. Или друге немани.
   Сутрадан је поново било мирно, макар донекле. Станари су то приписали свадби, вампири морају да се одморе и наспавају. Тек увече је почела паљба. У пролазу се затекла и једна војна патрола. Чувши треску и лупу, подофицир је командовао војницима:
   – Нож на пушку!
   Улетели су у двориште, у нади да ће њима да пође за руком оно што толиким полицајцима није. Нису помогли ни бајонети, вампир је поново ишчезао. Стигли су и нови радозналци, чак и неке делегације из унутрашњости. Тих дана у Београду је одржаван велики сусрет питомаца које је образовало друштво „Привредник”, па су они готово организовано походили Босанску улицу. Сви су се надали да ће бити на лицу места баш кад вампир долија. Било је предлога да се нечиста сила уцени. Кад већ држава може да расписује уцене за комите и хајдуке, што не би и за вампира?
   Неколико дана у септембру било је потпуно мирно. Нечиста сила као да се уморила или макар дигла руке. А онда је у листу „Време” освануо наслов „Крај вампира из куће број 61”.
   Вероватно уморан од јурњаве за вампиром, старешина кварта дошао је у кућу на броју 63 и станарима запретио да ће све да их расели ако иједан камен више падне у суседно двориште. А да би још потцртао претњу, жандарми су неколико младића из куће одвели у кварт. Били су то они најсумњивији. Читав дан су били у притвору. За дивно чудо, камење није падало баш тог дана. Четворицу су одмах протерали из куће и из града, док су остали сваки боговетни дан држани у кварту, на бескрајним саслушавањима. А онда је један детектив, још у заседи, нешто приметио.
   Наиме, два камена пала су из једног стана суседне зграде. Детектив је нахрупио тамо. Затекао је тринаестогодишњу служавку. Она је потврдила да је бацила камење, али само оно које је нашла у газдином стану. Полицајац је преврнуо цео стан и пронашао пуну собу камења. А када се власник стана вратио с посла, биће да га је изненадило гунгула полицајаца који су га чекали и спровели у кварт. Случај вампира успешно је закључен. Човек-вампир изабрао је чудан начин да се обрачуна и расели комшије. Сад је он био расељен, тамо до апсане.
   Убрзо су се појавиле вести да се по разним крајевима државе појављују све нови и нови вампири. И сви са истим методом. Готово да је почела епидемија вампиризма. Биће да је свуда било неких комшијских размирица.