Шта је права робија

БРАК ИЛИ РАЗВОД?

Претпоставља се да је брачни затвор у Бијертану, у Румунији, измислио један  лутерански епископ у 16. веку

Између Сибијуа и Сигишоаре у Румунији налази се варошица Бијертан. Данас је  мало место, а својевремено, кад се звало Биртхелм, било је седиште епископије и важна тачка у одбрани Трансилваније. Захваљујући томе, у овом селу налази се главна атракција за посетиоце – велика стара црква из 15. века, са утврђеним зидовима и девет кула. У оквиру овог утврђења, у једној згради, смештен је необичан затвор. Веома је мали, само за двоје, и у њега се улазило искључиво добровољно. Био је то брачни затвор, под окриљем цркве.
    Угарски краљ Геза Други је око 1150. године позвао немачке народе да се населе у пределу који Мађари зову Ердељ, а који је угарској круни увек био важан. Тако би Немци бранили ово подручје и развили га економски, као вешти рудари и ковачи (из истих разлога их је наш краљ Урош позвао из Трансилваније у Србију,  век касније). Премда се немачки народ насељен по Трансилванији по обичају зове Сасима, они су већином били из Франконије и данашњих земаља Бенелукса.

Њихово име за Трансилванију било је Siebenbürgen – „седмограђе”, по седам значајних немачких утврђених градова. Пошто је тевтонски витешки одред протеран из Угарске у 13. веку, Саси су били одбрана Трансилваније од упада народа из средишње Азије. Исту улогу добили су од угарске круне када су нови нападачи били османски Турци. Тада је црква у Бијертану постала тврђава. Средином 16. века епископија је, заједно са Сасима, прешла у лутерански протестантизам. Како је једино црква имала власт да означи почетак брака, она је једина могла и да га раскине. За развод у овој епископији супружници су морали да се обрате епископу и затраже му да их разведе.
    Без сумње, ниједна хришћанска црква није олако приступала раскиду брака. Не зна се кад је брачни затвор у Бијертану ушао у употребу, али се претпоставља да га је „измислио” један од ранијих лутеранских епископа у 16. веку. Који год да је високи свештеник то смислио, хтео је да брачним не-друговима забибери чорбу. Посвађани супружници могли би да добију развод, али под једним условом: ако издрже шестонедељну изолацију у брачном затвору.
    Затвор се састојао од једне мање собе у старинској кући у утврђењу, наоко предвиђене за једну особу. Једини кревет у њој је био мали, с једним јастуком и једним покривачем. Одећа се одлагала у један сандук, а за јело и друге потребе постојао је само један сто, с једном столицом. Није ни требало више јер су доступни били само један тањир и прибор за једно. Није се могло изаћи. Храна и пиће достављани су споља. Треба ли напоменути да мокри чвор није постојао ни у машти?
   Али услови за развод брака били су јасни. Ако супружници затраже да изађу из затвора пре истека шесте недеље, морају да остану у браку. Робија је морала да траје најмање две седмице, и брачни другови би морали да постигну споразум, уз помоћ свештеника.

Као начин да се супружници истински помире, с гледишта савремене психологије, бијертански брачни затвор био је потпуни промашај. Црква се могла похвалити да се у три столећа постојања затвора у целој епископији развео само један пар, али мало је вероватно да су помирени супружници били ишта милији једно другом после „робије”. Оно што их је терало да опозову захтев за развод пре је била тешка изолација, која би узбуркала воде чак и најмирнијег и најскладнијег брака. Други разлог је несумњиво био економски: шест недеља је било веома дуго време за доколицу људима који су се превасходно бавили пољопривредом.
   Трансилванијски Саси већином су напустили Румунију у другој половини прошлог века. Али црква у Бијертану и њен брачни затвор и даље су ту. Врло лако се улази у затвор: и даље добровољно, али сада с улазницом и водичем.