Шта је писац хтео да каже

БЕСМИСЛЕНЕ БЕСМИСЛИЦЕ

Најбескориснији енглески речник у историји првобитно је замишљен као озбиљна стручна литература, а данас се чита као хумористичко дело

Шта може да крене по злу када неко почне да пише књигу на језику који не разуме баш најбоље? Па, готово све. Истина, ретко ко би се уопште одлучио на тако сулуд корак. Португалцу Педру Каролину, изгледа, уопште није сметало што нема појма о предмету којим је одлучио да се бави. Приступио му је храбро, одлучно и готово без икаквог знања. Његова намера била је племенита – желео је да напише португалско-енглески фразеолошки речник који ће олакшати посао свакоме ко учи овај језик. Уместо тога, створио је литерарну катастрофу.
   Књига први пут објављена у Паризу 1855. године до данас је остала позната као „Енглески како она говораше” (English as She Is Spoke). Предговор аутора написан на енглеском толико је неразумљив да једва може да се разазна шта је хтео да каже. Уз мало муке ипак се наслућује да је у питању објашењење шта је желео да постигне овим делом. Према тврдњама Каролина, њен богат садржај прави је избор за Португалце и Бразилце (нарочито младе) који уче овај страни језик, али њену вредност подједнако могу да препознају припадници осталих нација како би научили португалски.

Вук у мору

   Невоља је била у томе што Педро Каролино није знао енглески, прву и основну ствар коју је морао да савлада како би на себе преузео тако сложен задатак. Верује се да је његова књига настала уз помоћ португалско-француског и француско-енглеског речника: први је користио да би превео речи с португалског на француски, а онда, уз помоћ другог, с француског на енглески. Тако је настала права збрка речи и реченица од којих поједине ни највећи познаваоци језика нису могли да протумаче. Писац је за сваки случај потписао и Хозеа да Фонсеку, аутора португалско-француског речника који је користио као један од приручника, вероватно да би његова књига будућим читаоцима деловала уверљивије и стручније. Готово је сигурно да Фонсека није имао никаву улогу у њеном настајању и да није дао одобрење да се наводи његово име.
   У књизи постоји неколико поглавља: „Корисне речи”, „Познате фразе”, „Познати дијалози”, „Позната писма”, „Анегдоте”, „Идиоми и пословице”. У сваком од њих има на десетине примера како не треба да се говори енглески јер су потпуно бесмислени. Рецимо, у „Познатим фразама” могу се да се прочитају следеће реченице које, нада се аутор, португалском путнику могу да послуже када се нађе у друштву Енглеза: „Пљунуо је у мој капут”, „Узми тог дечака и ишибај га превише”, „Осуши ово вино”, „Оно никад не сме да се смеје од несреће”, „Збуњен сам све твоје учтивости”, „Ово мастило је бело”, „У колико сати једи га?“„Грешиш себе тешко”…
   Оваквих примера пуна је књига. На свакој насумично отвореној страници могу да се виде сумануте реченице. Тако део једног дијалога гласи:
   – Да ли је твој господар код куће?
   – Јесте, господине
  
– Да ли је устало?
   – Не, господине, спава још. Идем да направим да устане.
   У „Познатим речима” међу становницима мора спомињу се рибе, ракови и остали морски плодови, али и: вук и јеж! Можда највећа неправда учињена је великим књижевним именима као што су Расин, Боало, Монтескје, Волтер, чија су писма са француског преведена на чудовишно лош енглески. Ономе ко чита речник више делује као да учествује у игри погађања него што учи било шта корисно.

Одбрана Марка Твена

   Јасно је зашто књига није била омиљена међу младим Португалцима, као што се Каролино понадао. Никада није ни штампана у Португалији, али је зато окупила већу публику 133 године касније у Бразилу, где је продавана као хумористички наслов. Занимљиво је да је прво енглеско издање из 1883.године изашло с предговором писца Џејмса Милингтона, а америчко је, касније исте године, представио Марк Твен.
   Твен је у предговору написао да прослављена мала књига фраза неће умрети докле год постоји енглески језик, те да се њена несвесна комичност и наивност могу мерити са узвишеношћу једног Шекспира. На неки начин књига је савршена јер нико не би могао успешно да је опонаша. Нико не може да се понада да створи нешто слично њој, и управо то јој обезбеђује бесмртност.
   Иако је у питању један од најмањих језичких приручника на свету, додаје Твен, ретко која књига привукла је толику пажњу светске јавности. Твен отворено стаје у одбрану њеног творца, истичући да је настала из најбоље намере и да је писац поштен човек који је искрено веровао да је створио нешто од велике вредности за свој народ и будућа поколења.
   Нису сви делили његово мишљење. Када је рецензија речника изашла у „Харвард  магазину” истакнуто је да часопис није имао намеру да увреди интелигенцију читалаца тиме што је објавио пасусе из Каролинове књиге и да они „говоре сами за себе”.
   И поред тога што се сматра најбесмисленијим језичким приручником у историји „Енглески како она говораше” временом је постала омиљени наслов љубитеља доброг хумора. Имала је више издања, последње 2004. године.

Број: 3525 2019.
Аутор: С. Лазић