ПЕТКОВДАН

7. јануар 2022.

На данашњи дан највећи део православних хришћана слави Божић

Надамо се да сте лепо дочекали сва она звона у црквама која славе долазак Сина Божјег међу људе. У древна времена ропства Јевреја под царем Иродом Месију су очекивали и други народи. Данас је Витлејем ограђен од Јерусалима бетонским зидом. Упркос вишевековном расколу међу хришћанима, још од 1054. године, када су се римокатолици и православни међусобно екскомуницирали из литургијске заједнице, а у 16. веку једни усвојили календар Гргура Тринаестог а други задржали јулијански, упркос ратовима међу народима, ходочасници из читавог света походе и данас ова два света града.
   У нас се на Божић облачи најсвечаније одело и одлази на јутрење у цркву. Пре ломљења чеснице и заједничког ручка прослављен је и Бадњи дан, када најстарији и најмлађи мушкарац у кући рано устану и оду у шуму по бадњак. Први ивер који домаћин, окренут ка Витлејему, одлуби од дрвета, помно се чува – парченце иде у карлицу за скупљање што дебљег кајмака с млека, на кошнице да нико пчелама не науди, потопи се у воду за лечење болесних, а један део породици доноси мир и благостање. На дан Божића стиже и положајник – симболички представљајући Мудраце који су пратили звезду с Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење – да честита Божић и проџара варнице на огњишту.

Деца већ жељно ишчекују Божић Бату/Светог Николу/Деда Мраза, како када и како где. Хришћански светац Свети Никола Мирликијски добио је у неким ранијим вековима задатак да 24. децембра/7. јануара, или на свој дан, 6/19. децембра, остави сиромашној деци новчић или слаткиш у чизмама или чарапама поред огњишта или прозора. Свети Никола, који је тајно разделио све своје имање сиромашнима, надахнуо је дане даривања у хришћанском свету, а слави се од четвртог века. Код нас је овај „Бата” постарији, а налазимо га у збирци народних песама Вука Стефановића Караџића:

Божић, Божић бата

На обоја врата,

Носи „киту злата”

Да позлати врата

и обоја побоја.

Божић Бата варљиво звучи младолико јер смо заборавили да он долази батом, кораком, уз прапорце. Он честита долазак Нове године и доноси дарове – орахе, јабуке, слаткише, новчиће. Огрнут је крзненим капутом, око врата му је звонце, око струка прапорци или клепетуше, о рамену торба са даровима за децу. Из овог лика касније се развио лик Деда Мраза.
   Тај Деда Мраз, дебељушкаст и љубак, и сав у црвеном, творевина је „Кока коле”, направљена за бољу продају ове шећерне водице, прво за Нову годину већ за сваки празник, а потом и за сваки дан...

И тако се враћамо овдашњем Божић Бати, симболу наше дужности, хришћанске или само људске, да помогнемо онима који немају и којима је помоћ потребна: незбринутој деци и сирочади, бескућницима, болеснима и усамљенима. Житије Светог Николе казује да је, он својим тајним доброчинством спасао три девојчице чији бездушни, нагло осиромашени отац, хтеде да их прода у робље. Да би их спасао, свети Никола је ноћу, кријући се од света, кроз прозор куће у којој су живеле убацио свежањ дуката у њихове чизмице. По другој верзији, дукате је убацио кроз димњак а они упадоше у чарапице које су девојчице ту оставиле да се ноћу осуше.
   Светог Николу су неки народи, свако према својим прехришћанским веровањима, здружили са боговима старих Словена и старих Германа, Одином и злим старцем Мразом који је отимао неваљалу децу. У сваком случају, он и данас долази баш кад га очекују.

 

Према сведочењу старешине Руске цркве у Београду Василија Тарасјева, руска бајка о јелки и њеном кићењу гласи овако:

Божићна јелка

   Када се родио Христос, звезда са неба је водила мудраце са Истока, показујући им пут све до пећине у којој се налазила Богородица са Христом.
   Изнад пећине у којој је Христос рођен расла су три дрвета – бор, кедар и јела. Њих је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне.
  Кедар је затресао своје гране и пред пећину су пале иглице препуне дивног мириса.
  Бор је спустио најлепше шишарке.

  Сирота јела је горко плакала, јер она није имала мирисног уља у иглицама, нити шишарке. Јелине сузе је видела звезда, па се сажалила. Због њене велике жеље да дарује Христа није дозволила да остане тужна у тој ноћи.
   Послала је једну малену звездицу да се спусти на врх јеле. Тада је она засјала звезданом светлошћу и, дубоко се клањајући, спустила звездицу пред пећину где је у јаслама на слами лежао Христос.

Број: 3648 2022.
Аутор: Н. Мрђеновић