Занима ме кад су почели да се воде бродски дневници.
Данијел, Краљево
Први прави бродски дневник водио је Кристифор Колумбо 1492. године док је бродом Санта Марија путовао преко Атлантског океана. Пре њега заповедници бродова нису имали посебну бележницу у коју би уписивали све догађаје на броду и око њега, већ само опште написе на посебним листовима. Колумбо је био први морепловац-заповедник брода који је, поред правог, водио и лажни бродски дневник.
Наиме, посади је на почетку путовања рекао да ће у пловидби на запад угледати копно после 1296 километара, док је у прави бродски дневник уредно уписивао стварно пређени пут. Међутим, како није било копна на видику, Колумбо је уплашеној и готово побуњеној посади показао лажни бродски дневник с уписаним умањеним пређеним путем, умирујући морнаре да ће копно угледати за десетак дана, што се и догодило.
Kако се прави пиће кашири, за које сам чула да га радо пију Индијанци у Амазонији?
Маја Митић
За Индијанце у Амазонији кашири је најцењеније пиће и зато га често нуде гостима. Али, готово да нема белца коме није позлило кад је сазнао како се кашири спрема.
У делу „Зачуђујући Амазон” амерички природњак и дечији писац Вилард Прајс (1887–1983) то је овако описао: „Жене жваћу печени слатки кромпир (батат), али те залогаје не прогутају, већ испљуну у велику зделу. Задатак пљувачке је веома важан: она постиче врење. Пошто стоји два дана, кашири постаје јако алкохолно пиће. Тада му се додају сокови палминих плодова, ананаса и шећерне трске и тако се служи. Странац који одбије пиће не вређа само своје домаћине већ ставља на коцку и сопствени живот”.
Како знамо колика је температура у средишту Сунца?
Милица
Београд
Температура у средишту Сунца није, наравно, могла непосредно да се измери, али јесте да се посредно израчуна – помоћу такозване хидростатичке равнотеже. Ова законитост тврди да притисак управљен ка унутра, настао као последица Сунчеве гравитације, мора да буде уједначен с притиском који настаје услед ширења врелих гасова из његове утробе (водоник и хелијум, највише). У противном, Сунце би се или ширило или скупљало, што није случај. Пошто знамо колико је Сунце велико и густо, можемо да израчунамо притисак настао услед гравитације. Он је готово 300 милијарди пута већи од атмосферског притиска на Земљи. Како је температура управно пропорционална притиску, израчунато је да у Сунчевом језгру износи око 15 милиона степени Целзијуса, што је око 2500 пута више од температуре на његовој површини.
Каква је разлика између белог и жутог злата?
Вук
Суботица
Чисто двадесетчетворокаратно злато препознатљиве је топле жућкасте боје због начина на који светлост утиче на електроне у атомима злата. Чим се примети другачија нијанса, јасно је да је злато помешано с неким другим металом, што се најчешће чини да би оно постало чвршће. Тако је, на пример, осамнаестокаратно злато обично помешано с бакром и, један или два пута, мање савитљиво и растегљиво од чистог злата.
Бело злато углавном је мешавина с паладијумом, мада се меша и са сребром, али онда је јефтиније. Некада се злато мешало с никлом, но данас се то ретко ради јер се показало да тако добијено бело злато код десетак одсто особа које га носе изазива алергије. Бело злато претежно је јефиније од жутог, али зато је накит од платине, који сигурно лепше изгледа од оног урађеног од белог злата, и до педесет одсто скупљи.
Да ли, осим јагодица на прстима, постоје и други отисци који су јединствени за сваког човека?
Јован, Ваљево
Јагодице на прстима, длан, али и табани остављају трагове који су јединствени и непроменљиви код сваке особе. Наиме, кожу на длановима, прстима и табанима чине „папиларни таласи”, бразде видљиве и голим оком. Оне стварају јединствене шаре састављене од спирала, острваца, рачви и кривина. Видљиви већ на фетусу, ови знаци остају током целог живота мењајући само величину како растемо.
Препознавање човека на основу отисака табана ипак није толико уобичајено зато што се на те трагове у истрагама ретко наилази. Много су чешћи трагови прстију или длана, који се проучавају још од 1700. године.
Постоје, затим, и отисци чија јединственост није научно доказана и прихваћена, али се користе. На пример, усне, које такође имају особене наборе и остављају траг на чаши. Отисци ушију користе се за утврђивање идентитета у англосаксонским земљама и Швајцарској. Могуће је открити човека и захваљујући загрижају – траговима зуба (посебно ако имају неку неправилност), али и изгледу дужице ока, такође јединствене.
Који сисар окоти највише младунаца?
КАТАРИНА, Ваљево
Највероватније је то безрепи четојеж (Tenrec ecaudatus) с Мадагаскара, иако то зависи од начина на који меримо резултате. Сисари могу да имају различит број младих, али важи правило да највећи број одоговара броју брадавица – просечан подмладак обично износи половину броја брадавица.
На родном Мадагаскару безрепи четојежи (који имају 21–29 брадавица) имају просечан окот од 15 младунаца, а може да их буде чак 32 код јединки које живе у дивљини. Многобројно потомство има и голи пацов (Heterocephalus glaber).
Каква је разлика међу оружјем које се користи у мачевању?
Душан
Ниш
Основно оружје које се користи у мачевању је флорет. Дуги енглески мач био је сувише тежак и заменио га је лакши „мали” или „дворски” мач, настао у Француској. Ова врста мача добила је име од француске речи fleur, што значи цвет, јер је сечиво било спојено кожном гардом (штитником за руку) у облику цвета. Оружје је имало оштрицу на врху само зато да противник не би могао да га ухвати руком. Сада је прописана величина флорета – сечиво мора да буде дугачко 90 центиметара, а ручка не сме да буде дужа од 15 центиметара. У такмичењу флоретом противници могу да освоје поен само бодом (не и сечењем), тако што врх овог мача притисну на одело противника, а електрични уређај означи да је дошло до прекида струјног кола. Апарат неће означити туш (бод) ако мачевалац убоде противника ван трупа.
У спортском мачевању употребљава се и мач, сличан флорету, али има јаче сечиво и већу гарду за руку. У борби мачевима бод може да се зада на било ком месту на телу, а сечење није дозвољено.
Сабља или секући мач је оружје којим погодак може да се задобије и бодењем и сечењем. Важећа површина је цео горњи део тела – труп, глава и руке.
Зашто супермаркети не користе природно светло преко дана?
Смиља
Нови Сад
Постоји неколико веома практичних разлога. Због изложености сунчевој светлости у топлијим месецима било би теже одржавати нижу температуру у одељку за свеже воће и поврће, чак и ако је оно наткривено и тако заштићено од директног зрачења. Паковање би избледело на сунцу, због чега би било мање привлачно за куповину. Радње би могле да реше ове непожељне утицаје, али цена стакала која би блокирала зрачење није занемарљива. Међутим, у игри су и побуде које су више пословне природе. Циљ продавца, наравно, јесте да прода што више. Супермаркет одржава увек једнако вештачко светло како би купац помало изгубио осећај за проток времена. Што смо дуже у радњи, то су веће шансе да ће нам пажњу привући нешто што нисмо намеравали да купимо. Многи психолози се баве психологијом куповине и помажу продавцима да уреде радњу тако да одређени рафови привлаче око, на неким местима се намерно праве теснаци који ће успорити пролазак купаца и томе слично.