Како је могуће да људи гранчицом пронађу воду?
Теа
Зрењанин
Гранчица позната као рашље део је обичаја и народне мудрости широм света, међутим не постоје научни докази да је ова алатка заиста успешна. Ако посматрамо некога искусног у проналажењу воде рашљама, то може да нам делује као право чудо. Рашљар том задатку приступа исто као и геолог: добро се упознаје с тереном. Неко искусан може да препозна где се вода крије на мањој дубини испод површине земље, рецимо, по томе што је на једном месту растиње богатије. Хидрогеолози могу да утврде да се вода налази испод земље по магнетном пољу које стварају јонизоване минералне соли у води. Али људско тело није осетљиво на ово поље. Француски физичар Ив Рокар спровео је 1997. године истраживање под претпоставком да преко јона гвожђа који се концентришу у људском телу кад се покреће људи могу да осете магнетно поље подземних вода. Оглед је показао да су неки људи тачно погађали да је вода присутна, а други не. Међутим, ово истраживање је укључивало мали број испитаника, и нико није успео да понови његове резултате.
Која је брзина мириса?
Ана
Београд
То зависи од осетљивости нечијег носа и брзине струјања ваздуха. Мирис се састоји од ароматичних молекула које неколико милиона пута у секунди „ћушну” молекули ваздуха који се крећу великом брзином. Тако се ароматични молекули шире на све стране. Неки оду даље и брже од осталих. Довољно је свега неколико секунди да молекули допру с једног на други крај просторије по којој се људи ужурбано крећу. Ако је некоме нос изузетно осетљив на мирисе, како пријатне, тако и непријатне, осетиће то одмах. А особа која је мање осетљива на мирисе, у просторији где готово нема струјања ваздуха, неће сатима осетити никакву промену.
Од када људи знају за маслац?
Милица
Ниш
Маслац је један од најстаријих и најраспрострањенијих састојака људске исхране. Занимљиво је да се у старим временима у неким деловима света није употребљавао за исхрану. На пример, у Индији су га приносили као жртву боговима. Ни стари Грци, а ни Римљани, нису га јели већ су га користили као лек, нарочито за ране на кожи, а чађ, нагоретину од маслаца, као лек за очи. Поред тога, њим су мазали тело и косу и – како говоре стари списи – учинак је био изванредан. Била је то савршена крема.
Пре више од три века у Шпанији маслац је могао да се нађе искључиво у апотекама. Јели су га малобројни, односно они који су схватили да у кулинарству заузима посебно место. У неким старим куварским књигама, осим маслиновог уља, помиње се и маслац. Иначе, маслац су први почели да производе у данашњој Скандинавији.
Маслац је веома хранљив и лако се вари. Ипак, у желуцу остаје довољно дуго и даје телу снагу за физички и умни напор. Прави се на следећи начин: са свежег млека скине се павлака, односно кајмак. Павлака се пастеризује да би се уништиле бактерије, а затим бућка како би се сакупиле капљице из којих се издваја млаћеница, безмасни део павлаке. У још неумућени маслац сипе се вода и бућка како би из њега изашли последњи остаци млаћенице. Када се вода оцеди, маслац је готов. На крају се пропусти кроз пресу да би био без грумуљица. Тада се пакује и хлади.
Напишите нешто о Курилским острвима.
АЛЕКСАНДРА
Ниш
Курилска острва (године 1945. припала су Совјетском Савезу, данас Русији, а дотле су била у поседу Јапана) раздвајају Охотско море и Тихи океан. Простиру се у дужини од 1.210 километара од полуострва Камчатка до јапанског острва Хокаидо. У архипелагу је 36 острва већих површина, 20 мањих и мноштво стена. Њихова укупна површина износи 15.600 квадратних километара. Јапанци их називају Чишима рето, односно „хиљаду острва”, указујући тако на њихово мноштво.
Сва су вулканског порекла. На њима је 160 вулкана, од којих 40 још ради. Из њихових кратера избијају дим и водена пара која се у хладном ваздуху брзо згушњава и претвара у облаке. На језику Аина, староседелаца ових острва, кури значи „облак, магла”, док на руском језику куритсја значи „пушити се, димити се”, па би, у преводу, то била „острва која се пуше”.
Руси су острво Шумпу угледали први пут 1697. године, али су се искрцали и проучили најсевернија острва Курилског архипелага тек 1711. године, када тамо није било Јапанаца. Картирање и проучавање архипелага настављено је без јапанског протеста до 1800. године. Тад Јапанци на острво Итуруп шаљу педесет војника који руше руске крстове, белег руског поседа, и 1802. године насељавају јужна острва. Пред Други светски рат овде је живело 17.000 Јапанаца, док су Аини пресељени на острво Шикотан. На „Генералној карти Руског царства” из 1745. године сва Курилска острва су у његовим границама. На тој карти називи острва су руски: Красногорск, Столобовој, Кривој, Брат, Сестра... Садашње називе дали су углавном Аини. Кунашир, најјужније острво архипелага, на њиховом језику значи „црно острво”. Итуруп или Еторофу, највеће у архипелагу, значи „медуза”, острво Уруп на нашем језику означава рибу. Руси и Јапанци и данас се споре око тог подручја.
Колико риба може да стане у кљун пеликана?
Марија Дугалић
Барем десетак, односно око два килограма рибе. Позамашни кљун белог пеликана дугачак је око 40 центиметара и има врх у облику куке како би лакше ухватио слузави плен. Доњи део кљуна има веома растегљиву мембрану која служи као мрежа за хватање рибе.
Када лови у мору или токовима великих река, пеликан држи кљун отворен и пушта да риба уђе заједно с водом. Унутра може да стане 11,5 литара воде коју избаци пре него што прогута рибу. Када је кљун затворен, мембрана се скупља како би пеликан на миру могао да прогута плен.
Зашто нам је теже да видимо сопствене грешке у писању?
Косана
Суботица
Често се цитира библијска мудрост о трну и балвану, али обневиделост на сопствене грешке у писању више има везе с тим како људски мозак обрађује податке. При писању, било руком или преко тастатуре, наш мозак обликује мисли и претаче их у реченице, што захтева више „процесорске моћи” па је више усредсређен на мисли него на физички чин писања или куцања. Пишемо с лакоћом зато што је мозак већ савладао ту вештину, и може да је пусти да делује такорећи самостално, без јачег надзора. Кад после писања погледамо текст, биће нам теже да уочимо ситне грешке и пермутације слова зато што нам је текст већ познат – знали смо га и пре него што је записан. Читаоци као и професионални читачи – коректори, лектори и уредници – имају предност у откривању словних грешака јер им је наш текст сасвим нов. Кад ми напишемо „то је нов тескт” наш мозак предвиђа сваку следећу реч и лако нам је да превидимо грешку. То не значи да писац не може сам да открије словне грешке у свом тексту, само мора да чита спорије и позорније.
Од чега се састоји слонова кост?
Тихомир, Батајница
Хемијско објашњење гласи да је слоновача калцијум-фосфат који се кристалише у минерал познат као апатит. У њен састав улазе још и мало калцијум-карбоната (кречњака) и неких беланчевина које служе као везивно ткиво. Слонови користе кљове да би се бранили, а у појединим случајевима и да нападну. Кљове су некада биле нормални секутићи, али су се временом развиле у најзапаженије обележје слона. Ми можемо да видимо само један њихов део. Код одраслих мужјака оне су дугачке два-три метра.
Шта се налази у млечним производима на којима је означено да имају нула одсто млечне масти? Чиме је млечна маст надокнађена?
НЕНАД
Београд
У свежем млеку има око 4,5 одсто млечне масти. Наравно, зависно од краве, тај постотак може да буде и већи. Током производње ради се такозвана стандардизација, свођење масти на одређену количину. Млечна маст се одваја, односно смањује. Одузимањем масти повећава се удео осталих састојака – пре свега воде, затим беланчевина, лактозе, минерала. У млеку које садржи нула одсто млечне масти има више воде него у оном маснијем.