Чула сам да постоји дебата о примарним бојама. Неки тврде да су оне црвена, плава и жута, а други тврде да су то магента, цијан и жута. Ко је у праву?
Милош, Крушевац
Да бисмо на ово питање правилно одговорили морамо дефинисати значење основних боја. У сликарству црвена, плава и жута важе за основне, јер се не могу добити мешањем било којих других боја. Ако причамо о физичкој појави светлости, примарне боје су црвена, плава и зелена због рецептора у нашим очима. У штампи се користи систем цијан, магента, жута (CMY), јер од њих добијамо црвену и плаву.
Постоје две различите теорије – адитивни и суптрактивни системи – једна се односи на обојено светло, а друга на материјалне боје, попут оних које користе сликари или оних на точку боја. Мешање адитивних боја је мешање обојеног светла да би се добио нови пигмент. Када је реч о суптрактивном мешању, пигменти одузимају боје од белог извора светлости да би произвели нове боје. Примарне боје суптрактивног мешања су секундарне боје адитивног мешања, и обрнуто. Зато су цијан, магента и жута технички примарне материјалне боје. Плава, црвена и зелена су примарне боје у оптици.
Зашто смо онда у основној школи учили да су основне боје црвена, плава и жута? Најбољи одговор би био зато што су то речи које су једноставније од цијан и магента, чак толико да много језика уопште нема називе за њих.
Шта се деси са дигиталним фајловима када их обришемо?
Ана, Прокупље
Коришћење рачунара је постало свакодневица и зато је важно да знамо како да правилно управљамо датотекама. Када се датотека, тј. фајл, избрише са рачунара, почиње низ догађаја који одређују њену будућност. Прво, датотека се налази у фолдеру Канта за отпатке (Виндоус) или у Канти за смеће (Еплов Мек ОС), пружајући кориснику другу шансу у случају ненамерног брисања. Након потврде да се брисање може наставити, чини нам се да датотека потпуно нестане са рачунара. Заправо, систем дадотеку не обрише одмах, већ означи њен простор као доступан. Овај простор остаје непромењен све док га не попуне нови подаци. Потенцијална обнова обрисаних датотека је могућа коришћењем посебних програма, које углавном користе професионални информатичари. Када желимо да се уверимо да је обрисана датотека заиста заувек изгубљена, можемо искористити методу сигурног брисања: нарочитим софтвером више пута пунимо доступно поље потпуно насумичним подацима, чинећи повратак првобитне датотеке готово немогућим. Разумевање овог животног циклуса избрисаних датотека је кључно за ефикасно управљање подацима на рачунару и укупној безбедности корисника у дигиталном добу.
Који је први тип слова (фонт) и ко га је први користио?
Владимир из Апатина
Први створен фонт често се повезује са радом Јохана Гутенберга, изумитеља штампарске пресе, на „Гутенберговој Библији”, средином 15. века. Овај фонт се обично назива „Гутенбергова текстура”, али и „Црна слова”. 
То је врста готице. Осмишљен је посебно за употребу у Гутенберговој штампарији, која је радила с тешким дрвеним блоковима с урезаним словима, која су се печатирањем оцртавала на табаке. „Гутенбергову текстуру” одликују слова сложеног, китњастог и густог изгледа, са оштрим, угаоним наставцима (серифима). Овај тип слова био је изузетно омиљен у средњовековној Европи и Гутенберг га је одабрао јер је омогућавао економично коришћење простора и мастила. Иако је „Гутенбергова текстура” један од најранијих познатих фонтова, она није била практична за копирање и смањивање. Концепт фонтова, како их данас разумемо, развијао се временом. Различити фонтови су се појавили вековима после Гутенберга и његовог револуционарног рада, што је довело до богате типографске разноликости, коју данас имамо на располагању.
Шта означава орао на грбу Мексика?
Немања, Бањалука
Орлови су кроз историју хералдике служили као обележје за бројне народе и цивилизације, почев од старе Грчке и Римског царства, па до средњоамеричких култура Астека и Маја. За Астеке, који су насељавали већи део данашњег Мексика, орао је био симбол Сунца, а његово оштро црно перје означава Сунчеве зраке. И дан-данас, на грбу Мексика налази се орао који на кактусу надомак језера прождире змију; овај приказ се уједно везује и за мит о постанку астечке цивилизације. Маје су имале двоглавог орла, чија је једна страна означавала добро, а друга зло.
Ко је направио најмању торбу на свету?
Сања
Ваљево
Последњих неколико година тежимо да носимо све мање торбице – у њих једва стаје телефон, а некад и најмањи руж. Ипак, уметнички колектив MSCHF је отишао предалеко – у њихову торбицу не може да стане ни зрно соли! Наиме, они су направили су микроскопску торбицу, надахнуту познатом торбом „Луј Витон”. Димензије торбе, са знаком LV на средини, су 657x222x700 микрометара, те она може да прође и кроз рупицу на игли! И то није крај! Толико је мала да се не може видети голим оком. Зато, приликом куповине, уз њу добијете и микроскоп, како бисте могли да посматрате њене детаље. Торбица је продата на аукцији за невероватних 15.000 долара! Наравно, њен настанак и продаја изазвали су праву пометњу на друштвеним мрежама. Коментари су били различити: од тога да је изузетно занимљива и да је права новина у модном свету, до тога да је бесмислена и да је направљена „реда ради”. Дизајнери су рекли да је она смео одговор на све мања дизајнерска решења торби, којима циљ није практичност, већ само реклама произвођача.
Како су настале чувене аркаде у италијанском граду Болоњи?
Игор, Суботица
Свако ко је посетио Болоњу могао је да примети бројне аркаде дуж готово свих улица, укупне дужине 62 километра, које су заједно са бројним торњевима симбол овог града. Управо због тога су 2021. године ове аркаде придодате Унесковој културној баштини. Њихово порекло се везује за настанак Универзитета 1088. године, када у град почињу да долазе студенти и учењаци из Италије и других земаља. Пошто је требало проширити стамбени и трговински простор у граду, аркаде су биле идеално архитектонско решење јер су омогућавале проширење горњег дела зграда, док су истовремено остављале простор и за трговину и занате у граду. Биле су и заштита од сунца и временских непогода. Најдуже су аркаде са луковима које воде до Цркве Светог Луке, на врху брда изнад Болоње.
Да ли је истина да се мачји урин користио у сликарству?
Предраг из Београда
Било да сте заљубљеник у уметност или пак обичан лаик, сигурно сте бар једном чули за светски познату слику „Пољубац”. Густав Климт, творац тог дела, био је велики љубитељ мачака. У сваком тренутку, у његовом атељеу било их је од осам до десет. Уметник им је допуштао да се слободно крећу и одомаће, али ипак је тражио нешто као накнаду. Наиме, он је веровао да је мачји урин најбољи фиксатор слика, те га је користио у свом стваралаштву. Иако наука није потврдила тачност тог податка, његова дела су до данас остала у савршеном стању.
Како изгледају снови слепих људи?
Кристина, Ниш
У већини случајева, слепи људи немају визуелне снове, односно не могу да сањају у виду слика. Код оних који су слепи од рођења, то је разумљиво, с обзиром да таквих слика и нема у њиховој стварности.
Али право питање је: како би, рецимо, слепа особа сањала ватромет? Пошто слепи људи често сањају у виду тачкица и светала, уз помоћ звука који се са земље пење у ваздух, они би и ватромет сањали као тачкице и светла који се пењу.
С друге стране, особе које су накнадно изгубиле вид имају приступ визуелним сновима. Они настају из сећања, могу да буду у виду различитих боја и облика, али су често нејасни, замагљени. Због такве врсте снова, научно је доказано да слепи људи чешће имају ноћне море него људи са видом.