Који је био најдужи рат с најмање жртава?
ЈОВИЦА ПЕРИЋ,
Велико Градиште
Град Хуескар на југу Шпаније, у провинцији Гранада, има близу осам хиљада становника и данас не одскаче од других малих места на Пиринејском полуострву. Тако би вероватно било током читаве његове историје да му се није догодило да објави рат Данској!
За време Шпанског рата за независност (1808–1814) у коме су се Шпанија, Португал и Велика Британија сукобиле с Француском на чијем је челу био Наполеон Бонапарта, град Хуескар је, као шпанска област, објавио рат Данској, у то време Наполеоновом савезнику. Како је мрски непријатељ био далеко на северу, а објава рата у Хуескару (очигледно) била само чин подршке у сукобу који је већ почео, све се брзо заборавило. Тако је било до почетка осамдесетих година 20. века, кад су историчари у архивама Хуескара пронашли необичан документ. Како је рат, званично, још трајао, градске власти одлучиле су да потпишу примирје с „непријатељем”, а државу са севера Европе је на свечаном склапању мира представљао дански амбасадор у Шпанији. Све се одиграло 11. новембра 1981. године и тако је после 172 године склопљен мир!
Ово је најдужи сукоб у историји током кога није убијен или повређен ниједан човек, јер никад није испаљен ни метак. Хуескар је 1982. године постао град–побратим са данским Колдингом, а занимљиво је да су заставе овог шпанског градића и државе Данске готово истоветне.
Одакле потиче назив наше галаксије Млечни пут?
ЈОВАНА ВЕЉКОВИЋ,
Зајечар
Спирална галаксија у којој се налази и Сунчев систем са Земљом позната је под називом Млечни пут. У нашој галаксији налази се приближно 300 милијарди звезда, а овај број би у будућности могао и да се повећа.
Назив који данас користимо потиче из латинског језика. Древни Латини називали су галаксију Via Lactaea, што се и дословно преводи са Млечни пут. Ипак, Римљани су назив позајмили од Грка, који су користили име galaxias kyklos, што значи „млечни круг”.
Један мит из тог времена каже да је Млечни пут настао тако што се по небу излило млеко из груди богиње Хере која је, не знајући, дојила Херакла, Зевсовог сина са смртницом Алкменом. Зевс га је кришом довео до Хере док је спавала. Кад се пробудила, од изненађења се тргнула и млеко је исцурело.
Овоземаљски разлог за име можемо наћи ако негде изван домета градског осветљења посматрамо ноћно небо. Беличаста трака која се простире преко тамног неба заиста мало подсећа на просуто млеко...
Који је најјефтини начин да се обиђе цео свет?
СЊЕЖАНА,
Модрича
Пешке или бициклом „око света” био би сигурно најјефтинији начин за највећу пустоловину на нашој планети. Међутим, ово би такође било и физички веома напорно, али и опасно. Постоји, ипак, једна могућност која нам се чини најприхватљивијом када је реч о цени.
Последњих година све више бродских превозника нуди могућност да путујете с теретом од једне до друге луке, или чак да кренете на пут око света тако што ћете изнајмити неки од бродских контејнера у којима се преноси различита роба. Три оброка дневно, контејнери се чисте једном недељно, а путници морају сами да перу одећу. Боравак кошта око 110 евра на дан.
Добра страна оваквог начина путовања јесте то што цена и није толико велика кад се узме у обзир да добијате смештај и храну, а лоше су, отприлике, све остало. Контејнери се углавном налазе на палубама и температура (нарочито ако је напољу вруће или хладно) није нимало пријатна. Кад се томе дода да пут преко целе планете (уз успутна заустављања) траје и по неколико месеци... Ако још патите и од морске болести, ово сигурно није за вас.
Међутим, ако ништа од овога не видите као тешкоћу, ето прилике да, кад сакупите новац, видите свет путујући „преко седам мора”... у контејнеру
Зашто је снег, кад напада, беле боје иако су пахуље провидне?
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ,
Мошорин
Да бисмо знали шта узрокује боју снежног покривача, важно је напоменути да боје које ми видимо зависе од светлости, сунчеве или неке друге. Управо је светлост та која, у зависности од тога да ли се одбија кроз неко тело или пролази кроз њега, одређује какве ће боје бити све око нас.
Снежне пахуље су, опште је познато, смрзнута вода. Због тога, као и вода у течном стању, немају боју, већ су провидне, односно не одбијају светлост, него је пропуштају. Стога свака појединачна снежна пахуљица не може да има ниједну боју.
Ово стање се сасвим промени кад пахуље нападају у великим количинама и образују снежни покривач. Тада светлост, због велике количине, не може да прође, већ почиње да се одбија од пахуља и шаље одраз који наше око препознаје као белу боју.
Ретко може да се деси да снег буде плаве боје, а то се дешава такође због светлости. Уколико је снег гушћи, светлост неће моћи да продре дубоко у њега и тада ћемо видети „нормалан”, бели снег. Уколико су пахуље веће, а снег мање густине, може да се деси да видимо плавичасту боју зимског покривача.
Да ли су слепи мишеви заиста слепи?
ИВОНА П,
Стара Пазова
Слепи миш је животиња којој се неоправдано приписује много лоших особина, а у стварности може да буде врло корисна за човека и најчешће гледа своја посла, а нас, људе, не дира. Једна од предсрасуда у вези с овим летећим сисарима јесте да су слепи, на шта упућује и име које за њих постоји у нашем народу.
Постоји више од 1.100 врста слепих мишева и деле се на две велике групе. Припадници подреда великих љиљака (Megachiroptera) углавном се хране биљкама, њиховим плодом, цветом или поленом. Други подред, мали љиљци (Microchiroptera), храни се инсектима, ситним сисарима, жабама, а понекад чак и рибама. Припадници овог другог подреда најчешће храну траже ноћу, при кретању им више од очију помаже сонарни систем, односно произоводе високофреквентне таласе који се одбијају од објеката у њиховој околини и враћају им се. Тако слепи мишеви стварају „мапе” које им помажу да се крећу.
Први подред храни се током дана и користи очи које их, иако нису развијене, сасвим добро служе и њима виде без тешкоћа. Дакле, иако им име говори друкчије, „дневни” слепи мишеви виде сасвим добро. Током еволуције неке врсте почеле су да се ослањају више на свој сонарни систем али, без обзира то, вид их ваљано служи.
Због чега је важно да спавамо баш осам сати?
СРЕТЕН,
Лајковац
Сан је веома важан за наше здравље, а довољно спавања нам, поред одмора, омогућава да будемо усредсређени на све задатке који нас чекају. Стручњаци који се баве сном стално упозоравају да не треба да скраћујемо осам сати предвиђених за одмор, а разлога за то има више.
Недостатак сна утиче на то како решавамо тешкоће на послу – чак са 60 одсто мање њих успевамо да се изборимо кад се нисмо наспавали. Што се тиче памћења, после ноћи без сна способни смо да памтимо и 40 одсто мање него што бисмо могли. Поред свега овога недостатак сна смањује и отпорност на бол.
Уколико не спавамо довољно то утиче и на наш изглед, не каже се тек тако да сан утиче на лепоту. Уочена је веза између сна и младоликог изгледа. Разлог томе је што се, због неспавања, увећава количина хормона кортизола. Он уништава молекуле колагена који нашу кожу чини глатком. Такође може да дође и до пуцања капилара.
Важно је напоменути и да прескочених осам сати сна током једне ноћи не могу да се надокнаде ако наредне ноћи спавате дуже. Уколико створимо лошу навику спавања, скратимо сан па га онда знатно продужимо, резултати ће бити исти као и да уопште нисмо спавали.
Зашто крекери имају рупе?
МИЛАН МИЛАНОВИЋ,
Београд
Иако на први поглед може да делује да овај слани кекс има рупице због неких естетских разлога, то није случај. Рупице на крекерима имају своју сврху.
Овај кекс прави се од различитих врста брашна које се умеси с водом, а остали састојци могу да се ставе по жељи. Смесу пре печења ваља стањити оклагијом у одговарајући облик. Затим на ред долази бушење рупа без којих крекери не би били то што јесу.
Рупице спречавају да тесто расте за време печења. Оне су ту да се не би стварали „ваздушни џепови” који би подигли тесто и тако би се изгубио облик кекса. Захваљујући рупама овај кекс веома је хрксав; да није њих крекери би били нешто сасвим друго.
Међутим, није тако лако избушити ове рупе. Да би се постигло да кекс не буде превише сув и да сва топлота не побегне, рупице не смеју да буду сувише близу. С друге стране, не смеју да буду ни сувише далеко, јер ће се онда створити већ поменути „ваздушни џепови”.
Зашто се запослени у неким јапанским предузећима сваке године пењу на врх планине Фуџи?
МИЛАН,
Брус
„Дентсу”, токијско предузеће које се бави односима с јавношћу и рекламирањем, поред свакодневних обавеза гаји и једану занимљив обичај. Сваког јула њихови нови запослени, као и тек устоличени директори, заједно се пењу на врх планине Фуџи. Реч је о највишој планини у Јапану (3.776 метара изнад мора) и још активном вулкану! Ова планина је, иначе, симбол ове нама далеке земље, а њен снежни врх често може да се види на фотографијама из Јапана, као и у телевизијским емисијама.
Обред пењања на врх Фуџија у „Дентсуу” траје већ 90 година. Први пут запослени су обули планинарске ципеле још 1925. године и од тада ништа не може да их спречи да сваког јула упражњавају ову необичну активност. Према њиховим речима, све чине да би ојачали дух заједништва у свом колективу. Сваке године труде се да покоре највиши јапански врх који за њих има и велику симболичку вредност. Када то учине, сигурни су да је могуће учинити и било шта друго.
Једини који не морају да се пењу на Фуџи јесу запослени који, из разних разлога, нису способни за велике физичке напоре.