По цртаним и другим филмовима виђао сам кутије са скраћеницом „ACME”. Никад ми није било јасно шта то значи.
МИЛОШ ВАСИЋ
Сурчин
Реч је грчког порекла и значи врхунац, савршенство, а у медицини – кризу, то јест, врхунац болести. У жаргону је ова скраћеница прихваћена са значењем: (A)merican (C)ompany (M)aking (E)verything – америчко предузеће производи све. То значење потекло је од Руба Голдберга и Хита Робинсона, твораца чувеног цртаног филма о којоту који стално покушава да стигне и улови птицу-тркачицу. Када којот наручи неко ново, наизглед смртоносно оружје за које се најчешће испостави да не ради баш најбоље, оно увек стигне у кутији на којој је великим словима исписано „ACME”.
Да ли је Ајнштајн икада у нечему погрешио?
ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
Чачак
Пословица каже да жив човек греши. Тако и Алберт Ајнштајн (1879–1955). А да иронија буде већа, две највеће заблуде једног од вероватно најсјајнијих умова савременог света тичу се двеју кључних области модерне физике: закона који управљају субатомским честицама (квантна теорија) и оних који владају у васиони (космологија).
Ајнштајну се, наиме, чинило да је основна претпоставка на којој почива савремена квантна теорија – она по којој је немогуће без остатка одредити све вредности неке субатомске честице у датом тренутку – само плод неспособности људи да одгонетну законитости које владају на квантном нивоу. Огледи изведени осамдесетих година двадесетог века показали су, међутим, да се преварио. Законитости које је по њему само требало установити заправо и не постоје, а енергија, ма колика била, ипак није безгранично дељива.
Његов други несхватљиво велики промашај тиче се пропуштене прилике да објави једно од најдраматичнијих научних открића од постанка света – сазнање да се васиона шири. У време када је Ајнштајн разрађивао своју теорију релативности веровало се да је васиона непроменљива и заувек дата. Иако су га властити прорачуни упућивали на могућност да се она шири, Ајнштајн је резултате до којих је дошао свесно „наштимовао” како би се уклопили у преовлађујуће уверење о непроменљивој природи свемира, не либећи се да успут жестоко критикује све који би се дрзнули да заступају супротно становиште.
Када су накнадна истраживања ипак потврдила да се васиона шири, и сам Ајнштајн признао је да је реч о највећем промашају у његовој иначе блиставој научној каријери.
Занима ме откуд Банаћанима надимак Лале.
ЂОРЂЕ Т.
Чачак
Назив „Лале” који се данас усталио као надимак за Банаћане и, шире, Војвођане, потиче од једне старије, заједничке именице у српском језику – „лала”, што је назив од милоште за момка, драгог, брата, старијег мушкарца у кући, оца... Ова реч нам је преко турског дошла из персијског језика, где има слично значење.
Занимљиво је да смо и назив за цвеће лала, то јест тулипан (Tulipa gesneriana), такође позајмили из турског, у који је он доспео опет из персијског, мада је неизвесно да ли је у питању иста реч. Неки научници сматрају да јесте, и да је до преноса значења са цвета на човека дошло због велике симболичке вредности коју цвет лале има у персијској култури (па би стога у овој култури велика похвала била момка „лепог као цвет” упоредити с лалом). Други пак верују да су у питању две речи, од којих она за човека није изворно персијска, већ потиче из санскрита.
Чуо сам да азијски народи лоше подносе алкохол. Да ли је то тачно?
ЈОВАН КРИВЕЉОВИЋ
Пирот
Да, народи с подручја Азије брже се и лакше опијају од алкохолних пића. Томе доприноси смањено присуство једне врсте ензима који раствара алкохол неутралишући га у јетри. Количина тог ензима је променљива од народа до народа, али и од појединца до појединца. Врло лако се опија 15 до 20 одсто Европљана, чим се лате неке „жестине”. На Истоку, у Јапану на пример, тај проценат је много већи: чак 90 одсто људи малакса, почиње да црвени, да им се врти у глави, да се зноје и, напослетку, да повраћају кад се послуже неком врстом „ватрене водице”
Можете ли да ми одговорите да ли постоје неке разлике између гугутке и грлице?
САЊА БОСОВИЋ
Прокупље
Постоје велике разлике између гугутке и грлице. Основна је у њиховом изгледу. Грлица има леђа и рамена са округлим црно-риђим мрљама, врат јој је црвенкаст, а трбух бео. Живи широм Европе, Северне Африке и у Малој Азији, до Памира. Зими се сели у тропске пределе Африке.
Гугутка или кумрија, како се другачије назива, по величини и облику тела слична је грлици, али леђа и рамена су без мрких мрља, боје песка, као и остало перје по телу.
Глас гугутке битно се разликује од гласа грлице. Кад гуче, боја њеног гласа слична је кукању кукавице. Она је, за разлику од грлице, станарица.
Грлица се најчешће гнезди у плодним долинама, где има много дрвећа и текуће воде, а гугутка у низијама и долинама, најчешће у насељима с воћњацима и баштама.
Недавно сам гледао телевизијску емисију у којој се помиње неки рт у Северној Америци који зову „гробљем бродова”. Како нисам видео почетак, не знам о чему се ради. Можеш ли да ми помогнеш?
МИРОСЛАВ МИЛОВАНОВИЋ
Београд
Реч је о рту који се зове Хатерс и лежи на атлантској обали САД, на месту где се јужни крак хладне Лабрадорске струје укршта с топлом Голфском струјом. Рт је изложен снажним ветровима, а окружен је водом са севера, истока, југа и југозапада. Ветрови ураганске снаге појављују се изненада, па су пешчани плићаци (простиру се од обале до 20 километара) у прошлости били огромна опасност за пловидбу једрењака.
О томе сведоче остаци многих потонулих и разбијених бродова који се и данас налазе у близини рта Хатерс. Имајући то у виду, амерички државник Александар Хамилтон (1757–1804) овај рт својевремено је назвао „гробљем бродова”, односно „гробљем Атлантика”. Савремени уређаји за навигацију знатно су смањили опасност пловидбе око рта Хатерса, али за зао глас који га прати чули су готово сви поморци.
Каква је то сликарска техника гваш?
МИЛУН
Ужице
Гваш (француски gouache – густ) сликарска је техника код које се боје не разређују водом, већ се мешају с белом бојом, а за подлогу на којој се слика везују се раствором гумиарабике у води. Боја се наноси у густим намазима који потпуно прекривају подлогу на којој се слика. Светлији тонови добијају се мешањем с већом количином беле боје. Старију наслагу гваша можемо да прекријемо новом наслагом. По свом изгледу, гваш је сличан темпери.
То је стари начин сликања који је и данас чест. У средњем веку користио се за украшавање (илуминирање) рукописних књига.
Већ неко време размишљам када су људи почели да уз име користе презиме. Знаш ли ти одговор?
НИКОЛА
Крагујевац
Иако је данас презиме нешто са чиме се рађамо, саставни део идентитета неке особе, у давним временима људи су по рођењу добијали само име, а презимена није било.
Једна од легенди каже да је презимена први почео да употребљава цар Фу Сји, још 2852. године пре нове ере. Његова администрација узела је овакав систем именовања људи због лакшег прикупљања података за различите евиденције и ради лакшег пописа становништва.
У почетку су се у Кини презимена одређивала по женској линији (матроними), да би овај начин био промењен за време династије Шанг (1600–1046. године пре нове ере), те су се презимена наслеђивала од оца.
У античкој Грчкој нису постојала презимена у данашњем смислу. На име се додавао назив места из којег дата особа долази, а за време Римског царства постојао је посебан систем давања имена. Наиме, свака особа је имала три имена. Прво су бирали родитељи, друго је означавало род из којег потиче нека особа, док је треће служило је као надимак, како би се разликовали они који су неким случајем имали исто прво и друго име.
Први народ који је у Европи почео да користи породична презимена која су се преносила с колена на колено су Ирци, који су то учинили у 10. веку.
Највеће ширење презимена у Европи десило се у 17. веку, а након тога је захватило и друге крајеве света.