Да ли је тачно да је познату песмицу из стрипа „Три прасета” написао бивши директор „Политике”, Владислав Рибникар?
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ
Чачак
Још 1936. године стрипови Волта Дизнија појављивали су се на страницама „Политике”. Преводили су их, или боље рећи препричавали, тадашњи најпознатији новинари „Политике” попут Дуде Тимотијевића, који је наденуо имена Паји Патку, Шиљи, Хромом Даби... Ако је он дао имена, песмицу из стрипа, касније и цртаног филма „Три прасета” испевао је тадашњи директор „Политике” Владислав Рибникар. То је она позната песмица: „Ко се боји вука још, три за грош, три за грош Вука се не бојим ја, тра-ла-ла, тра-ла-ла”.
Прочитах у „Забавнику” да скраћеница „SOS” нема неко одређено значење. Мене су на факултету за поморство учили да „SOS” значи „Save Оur Souls”. На „Википедији” сам такође то прочитао. Има ли истине у овоме?
АЉОША
Иако се данас популарно доживљава као скраћеница, то јест акроним од различитих енглеских израза („Save Оur Souls” односно „спасите наше душе” само је један од њих, а постоје и варијанте „Save Our Ship” – „спасите наш брод”, и „Send Out Succour” – „пошаљите помоћ”), поменути данас општеважећи сигнал за позив у помоћ уопште није био намењен писању нити изговарању и није имао језичко значење.
Наиме, овај сигнал потиче из области радија и телеграфије и замишљен је као једноставан, лако разазнатљив звучни сигнал који се састоји од деветочлане комбинације звукова: три кратка звука („пиштања”), затим три дуга, па опет три кратка. Уведен је најпре у Немачкој 1905. године као сигнал који одашиљу бродови у невољи, а међународно је признат 1906. године.
Замишљен је као такозвани процедурални знак у Морзеовом коду, што значи да није у питању комбинација више слова, већ један нерашчлањив знак који нема везе са словима нити језиком. Визуелно изражено Морзеовом азбуком, којом су се преносиле поруке преко телеграфа, то изгледа овако: · · · – – – · · ·. Међутим, како у Морзеовој азбуци (у којој се дуги звук обележава цртом, а кратки тачком) у међународној употреби три тачке значи слово „С”, а три црте слово „О”, сигнал је постао познат као „СОС” сигнал, делимично и да би се лакше памтио. Одатле се већ кренуло са разноврсним тумачењима његовог (испрва непостојећег) значења као скраћенице. Разлика остаје у томе што, када би неко желео да пошаље сигнал за помоћ, послао би поменуте кратке и дуге звукове заједно, без „размака”, односно паузе, а уколико би желео да напросто пошаље спој поменута три слова, морао би да их одвоји одговарајућом паузом.
Да ли је квас енергетски напитак од ког се постаје зависан као и од других енергетских напитака? Да ли знаш неки рецепт за сп
рављање кваса?
Душан Дојчиновић
Квас је руски народни напитак који се добија врењем ражи и јечма. Сам поступак справљања који подразумева намакање зрна, клијање, парење и млевење није много замршен, а може и да се справља у кућним условима, уз помоћ сувог хлеба. Будући да је настао млечнокиселим врењем, сматра се да на организам има исто благотворно дејство као кефир или кисело млеко – чисти желудац и поспешује пробаву. Због своје хранљивости и велике количине витамина Б, магнезијума и аминокиселина неретко се описује као „здрави енергетски напитак“, али тешко да по свом „енергетском” дејству може да се упореди са газираним пићима пуним кофеина и шећера. Не постоје никакви докази да изазива зависност. Садржи и малу количину алкохола, између 0,7 и 2,2 одсто. Осим у Русији, квас се пије и у Летонији, Литванији, Украјини, Белорусији, Пољској, Казахстану, Јерменији, па и у Србији.
Ко је смислио први непромочиви капут?
НЕША, Београд
Био је то шкотски хемичар Чарлс Мекинтош (1766–1843). Вршио је огледе с различитим материјалима који остају после сагоревања угља и 1823. године уочио да један од споредних производа сагоревања катрана, нафта (запаљив, течни угљоводоник), отапа природну гуму (каучук). Тканину за капуте намазао је раствореном индијском гумом, али је производ био лепљив и смрдљив. Лепљивост је решио тако што је растопљену гуму намазао између две тканине. Поступак вулканизације гуме омогућио му је да се материјал боље одупире разликама у температури (први капути знали су да се у пролеће отопе). Војска је прва схватила корист од кишних кабаница, а потом и сви други, па је кишни капут добио и назив по свом проналазачу, „мекинтош”.
Недавно сам јела изврсну цезар салату. Да ли знаш одакле потиче њен назив?
ЈЕЛЕНА, Београд
Цезар салата дело је Чезареа Кардинија, направљено у хотелу „Цезар” у Тихуани, Мексико. Сиромашни Италијан Чезаре стигао је почетком 20. века у САД и почео да ради као кувар. Убрзо је имао свој ресторан, а потом се, због прохибиције, закона о забрани производње, промета и точења алкохола у САД (која је трајала од 1920. до 1933. године!), преселио у Тихуану у Мексику и стигао до хотела „Цезар”, баш по својој мери. Тако је и чувену салату (прелив је заштитио 1948. године) назвао исто, да не квари срећан след догађаја.
Првобитну цезар салату чинила је нацепкана зелена салата с нарочитим преливом: маслиново уље, со, бибер, бели лук, сок лимуна или лимете, вустер сос, уз додатак ровитог јајета, наструганог пармезана и крутона (препечене коцкице хлеба). Касније су у салату ушетали печена пилетина или риба, капари, инћуни и пржена сланиница. Царски, нема шта.
Може ли на основу понашања врабаца да се закључи какво нам време предстоји?
ПРЕДРАГ
Нови Београд
Може. Те свуда присутне мале птице за лепог времена увек су живахне и понекад ратоборне. А кад приметимо да ти исти врапци постају троми и накострешени, тада можемо да очекујемо кишу. Лети се они, такође пред кишу, купају у прашини и песку. Врапци то чине зато што врућина и велика влажност ваздуха оживљавају разне кожне паразите, па они оваквим „купањем” настоје да их се ослободе.
Уколико врапци живну и зацвркућу током дужег невремена, тада можемо да очекујемо разведравање. Ако се пак у јесен, предвече, мноштво њих окупи у још густом лишћу на дрвећу и бучно цвркуће, можемо да очекујемо лепо и сунчано време. Ове птице лете у већим збијеним јатима кад је суво и лепо, а мања јата образују пред појаву јаког ветра.
Често се догађа да врапци који живе у разним отворима испод кровова кућа одједном почну да сакупљају перје и паперје из оближњих кокошарника и вуку га у своја склоништа. Изгледа као да се спремају да свију гнезда, али није то у питању. Врапци, у ствари, тако утовљавају своје зимске станове пред долазак јаког мраза.
Ако врапци зими седе на дрвећу или зградама и мирују, значи да ће бити снега без ветра. Под стреху или у гомиле суварака они се склањају пред почетак вејавице или мраза.
Зашто се и бомбоне и неки лекови зову дражеје?
ДУШАН, Београд
Због тога што је посластичар у старом Риму, извесни Јулије Драгатус, почео да прави слаткиш – бадеме обложене медом – које је назвао dragati, а отмене госпође служиле их на венчањима и приликом рођења деце. Када је пеђер постао доступнији, у 15. веку, почео је да се користи уместо меда.
Са Истока су нам стигли не само бадеми него и шећер (укључујући и његов назив у већини европских језика, који потиче из санскрита) – гајио се на Индијском потконтиненту, а крсташи су га донели у Европу у 12. веку. Венеција је готово три века имала монопол на производњу и продају шећера. Пошто је био скуп, сматрао се и чаробним леком. Један апотекар у Вердену почео је да умотава лекове у шећер у 13. веку, како би их људи лакше прогутали. Назвао их је дражеје (dragees).
Од старог Рима наовамо ушеђерени бадеми обавезан су део венчања у земљама Средоземља – и горки и слатки – као симболи доброг и лошег у животу. Чоколадне дражеје (с изненађењем унутра) настале су због потреба америчке војске – као брз начин да се надокнади снага и још згоднији за паковање и превоз до фронта. „М&М” се касније преобукао у различите боје, али је и даље чоколадна дражеја. Дакле, старовремски dragati стекли су и медицинску употребу, само што ове данашње морамо да гутнемо уместо да погрицкамо шећер и бадем.
Од чега се праве ружеви за усне?
СТЕЛА,
Борча
Састав кармина, или ружа за усне, вероватно је најсложенији међу бројним козметичким производима. То је нека врста воштаног гела који садржи уља, масноће, пигменте (они кармину дају боју), конзервансе, ароме, антиоксиданте, силиконе... У течном стању стављају се у калупе, а користе се углавном када се стегну (мада има и течних кармина). Да би руж уснама давао што јачи сјај, често се као један од састојака користи рицинусово уље.