Драги „Забавниче”,
Јуче сам дошла с факултета кући и мама ме је упозорила, онако с врата, да не гњавим тату јер му је дошла „жута минута”. Сви знамо шта то значи, али ме занима због чега је баш жута минута.
ВЕСНА, Барајево
Жута боја најчешће нам у памет призива Сунце, маслачак, јесење лишће и сматра се бојом која доноси радост и подстицајно делује на човека.
Међутим, она је и симбол љубоморе, кукавичлука, преваре и то у многим језицима, не само нашем. Према Речнику САНУ, нешто је од старости, истрошености пожутело, свело. Или човек пожути због жутице. Међу негативним својствима која се приписују жутој боји ту су и жута штампа и жути картон у фудбалу. Изгледа да су ова непријатна значења одредила и жуту минуту, као тренутак у коме губимо обзире и пристојност и пуштамо жуч на све стране.
Драги „Забавниче”,
Недавно сам чуо да реч „компанија” има неке везе с хлебом? Да ли је то тачно?
ПЕТАР, Крупаја
У ствари – јесте, иако на први поглед не изгледа очигледно. Средишњи корен речи companion, садруг, је pan- из латинског језика, што значи хлеб. (Отуд и наш жаргонски израз за хлеб – пања, и преносно значење да је неко „пања”, човек с којим можемо све да поделимо, почев од хлеба.) Com значи „са”, тако да је компањон, другар, онај с којим делимо хлеб. Стога је и компанија, привредно друштво, облик удруживања у коме се подразумева да су припадници групе одани једни другима.
Веома волим кафу, па ме занима због чега ме она тако окрепи за рад?
НЕША, Београд
Кофеин нас из поспаности, као чаробним штапићем, избацује у стратосферу. Наука пак каже да је ова материја – прљава варалица.
Прво биологија: целодневним радом неурона у нашем телу гомила се аденозин – нуклеозид који има мноштво улога у хемији и физиологији тела. Једна од њих је и успављивање. Наш нервни систем прати количине аденозина у телу, којег је током дана све више, због чега шаље сигнале да успоримо и постанемо поспани.
Прљава варалица кофеин има исту величину и облик као аденозин. Кад испијете шољу омиљене јутарње кафе, пријемници за аденозин у нервном систему не виде разлику. Кад се кофеин прикачи за пријемник, закрчи пролаз већини молекула аденозина. Пошто војска ових молекула остаје испред закључаних врата, кофеин nас држи у будном стању. Спречавајући дејство аденозина, неуропреносници подстичу раст количине допамина, који чини да осећамо нов прилив снаге. И тако кафеин, као неки избацивач, држи уморне молекуле испред врата, а унутра – допаминска журка! Стручњаци тврде да је четири шоље добре кафе највише што нам је потребно да до краја дана спречимо улазак половине аденозина у пријемнике.
Међутим, као и свако друго силеџијство, оно не траје вечно. Аденозин се и даље ствара у нашем телу а нема где да се „прими”. Кад се кофеин ипак мало по мало излучи, сав тај аденозин похрли кроз пријемнике. Пошто је нашем телу потребно више времена да обради прилив толиких нових метаболита, на крају дана умор нас ипак стигне.
Недавно ми је мама ставила некакав „буров облог” око зглоба кад сам пао са бицикла. Шта је то уопште?
СРЂАН, Београд
То је водени раствор алуминијум-ацетата, а некад и других састојака. Продаје се у облику таблета, раствори у води, а потом се газа потопљена у раствор превије на болно место. Има антибактеријско и својство астрингента (материје која стеже, скупља ткиво и згрушава крв). Користи се за низ невоља које нас снађу: убод инсекта, свраб од коприве, од алергијских реакција на сапуне и детерџенте, отоке, алергије и модрице. Међутим, основна намена овог раствора била је лечење упале ува, а нарочито оне изазване гљивицама. Користи се и за потапање стопала како би омекшао урасле нокте. Код отока зглобова изазваних падовима или другим повредама, овај облог смирује нагњечено и упаљено ткиво.
Творац раствора био је пруски очни лекар и војни хирург Карл Аугуст Буров (1809–1874).
Да ли је тачно да су дивље мачке истребљене зато што су препредене, грабљиве звери које нису презале да нападну и човека?
Светлана,
Ниш
Тачно је да су дивље мачке, Felinae silvestris, истребљене из готово свих својих станишта у Европи и западној Азији. Приче о њиховој препредености и грабежљивости пуко су оправдање за одстрел ових животиња. Убијају их само због њиховог скупоценог крзна.
Дивље мачке су бојажљиве и живе као самотњаци. Свака јединка има свој, строго ограничен, простор у шуми. Удружују се само накратко, за време парења. Снажног тела, дугачке и до пола метра, китњастог репа с тамним прстенастим шарама на врху, готово да су неприметне у шумском растињу. Боја њиховог крзна утапа се у околину, а корак им је нечујан. Због тога ове животиње у неким земљама називају и – баршунастим шапицама.
За њих никако не може да се каже да су грабежљиве. Хране се ситним глодаарима, а два миша довољна су им за цео дан. Људе не нападају, а ако су некога и повредиле, то су учиниле искључиво у самоодбрани.
Кад је седамдесетих година века за нама утврђено да је готово 90 одсто дивљих мачака истребљено, ова животињска врста стављена је под међународну заштиту, а продаја њиховог крзна је под строгим надзором.
Драги „Забавниче”,
Недавно сам чуо да реч „компанија” има неке везе с хлебом? Да ли је то тачно?
ПЕТАР, Крупаја
У ствари – јесте, иако на први поглед не изгледа очигледно. Средишњи корен речи companion, садруг, је pan- из латинског језика, што значи хлеб. (Отуд и наш жаргонски израз за хлеб – пања, и преносно значење да је неко „пања”, човек с којим можемо све да поделимо, почев од хлеба.) Com значи „са”, тако да је компањон, другар, онај с којим делимо хлеб. Стога је и компанија, привредно друштво, облик удруживања у коме се подразумева да су припадници групе одани једни другима.
Драги „Забавниче”, можеш ли да напишеш нешто о јапанској јабуци?
ЈЕЛЕНА, Липик
Ова лепа воћка коју трговци код нас зову јапанска јабука, спада у воће из рода Diospyros, а позната је и као каки, шарон, мекана јабука, урма-шљива, тексаски и амерички персимон. Била је позната и старим Грцима, као воће богова, божја крушка или Зевсова ватра (Dios pyros), две семенке (Dio spyros), те је и цео род добио то име. Реч персимон долази из поватана, језика америчких Индијанаца. Јапанска врста каки је најраспрострањенија, а у Кини је зову шизи. У Калифорнију и јужну Европу стигла је почетком 19. века. Најчешће је жутонаранџаста, али је мексичка црна, а светлоцрвена на Филипинима.
Воћка се једе свежа и осушена, и пече као бундева. Од зрелог воћа прави се сирће, а осушене кришке грицкају као занимација за зубе. Koжу је боље ољуштити јер уме да буде жилава и воштаног укуса, али је унутрашњост заиста божанска, мека, слатка и притом пуна добрих влакана и гвожђа. Може да изазове тешкоће у варењу ако није сасвим зрела, а свакако је не треба јести на празан стомак.
Дрво је тврдо (припада породици абоноса) и користи се за израду штапова за голф и билијарских такова. Расте брзо и отпорно је на ћуди непредвидљиве климе, као и на штеточине. Рађа после седам година. Корење је дубоко и одлично за водоплавна подручја. Замислите своју башту с лепим дрветом отежалим од пламених плодова у новембру, у друштву неке старе мушмуле и дуње. Оставите птицама коју воћку преко зиме, биће вам захвалне и на пролеће ће свити гнездо баш код вас.
Занима ме због чега се председнички избори у Сједињеним Америчким Државама, попут ових тек завршених, увек одржавају првог уторка у новембру.
СТЕВАН ПРЕДИЋ
Ниш
Одлука да се председнички избори у Сједињеним Америчким Државама (увек) одржавају првог уторка после првог понедељка у новембру потиче још из времена кад је САД била земља с јако израженим верским осећањима већине становништва, уз то још и изразито земљорадничка. Тако су верници недељу посвећивали одласку у цркву, а средом се обавезно ишло на пијацу. Чак и кад су преваљивали велике раздаљине до бирачких места, Американци су имали времена да у уторак стигну да гласају за будућег председника и да већ у среду буду спремни да на пијаци понуде своја добра. А због чега баш новембар? Зато што је то време кад је жетва већ завршена, мање је обавеза, а људи су с пролећа, лети и у рану јесен забављени пољским радовима. Уз то, не мање важно, почетком новембра још, углавном, нису почели снегови који би могли знатно да умање излазност а тиме и могућност да сви који то желе заокруже свог кандидата за будућу прву личност земље. А због чега после првог понедељка? Зато што уторак може да „падне” 1. новембра и онда то није то.