Да ли је тачно да делфини спавају са једним отвореним оком?
Дејан
Обреновац
С обзиром на то да повремено морају да излазе на површину како би обновили залихе кисеоника, као и због сталног опреза да не постану мета грабљивица, делфини заиста одмарају и спавају само са једним затвореним оком. Тако једна половина мозга добија преко потребан сан, док је друга спремна да реагује на сваку опасност. Активна половина, такође, управља радом дисајних путева као и мишића, неопходим да би се одржала топлота тела. Током 24 часа, обе половине мозга у просеку одспавају по четири сата.
Гледао сам на филму да ће први људи на Марсу покушати да искористе сопствени измет како би ђубрили тло за поврће и житарице. Да ли је то тачно, и да ли је уопште могуће?
МИША из Београда
Једно је сигурно: ако људи успеју да се домогну Марса и населе на њему, један од највећих изазова с којима ће се суочити јесте да себи обезбеде довољно хране и воде да би преживели. Због огромне раздаљине никакви конвоји за снабдевање са Земље неће бити могући. То значи да ако неко жели да поједе хлеб или парадајз на Марсу, мораће тамо и да из направи и узгоји. Ако изузмемо велике тешкоће с наводњавањем и осветљавањем усева (а да притом буду заштићени од штетног зрачења), велика препрека коју би требало савладати јесте и плодно земљиште, односно азот нужан за раст биљака. У људском измету постоји азот, а и бактерије које га разлажу на нитрате које биљке користе. Но, уз те корисне бактерије у измету би се налазиле и све друге штетне бактерије које би посада донела са собом на Марс. Ако би се заражени измет посуо по усевима, штетне бактерије могле би да се размноже и учине биљке штетним по људско здравље. Да би новопечени Марсовци избегли такву страшну судбину, мораће да оставе сопствени измет да се „крчка” неколико месеци са средствима које ће побити штетне бактерије. Због тога ће за првих неколико месеци боравка на Црвеној планети морати да смисле неки резервни пољопривредни план.
Како да очистим упрљану траку у унутрашњем делу панама-шешира?
ПЕТАР, Бешка
Траке од чвршћег сатена или чешће, рипса, у унутрашњости шешира намењене су управо упијању зноја, па их повремено треба очистити од соли која остаје на њима. Траке су обично пришивене само за један крај, што олакшава посао. Узмите раствор алкохолног сирћета и соде-бикарбоне и меком крпицом умоченом у раствор истрљајте траку. Помоћи ће и чинија топле воде са средством за прање рубља или судова. Обавезно исперите траку и осушите шешир на тамном, промајном месту. Ако резултати не буду задовољавајући, верујемо да ће сваки шеширџија бити вољан да замени дотрајалу траку вашег омиљеног шешира.
Узгрeд, панама-шешир пореклом је из Еквадора и прави се уплитањем листова биљке Carludovica palmata а почетком 20. века биo je обавезан део летње мушке гардеробе. Према предању, најбољи панама-шешири толико су густо уплетени да њима може да се захвати вода и толико су меки да савијени могу да се протерају кроз венчани прстен.
Ко је „измислио” радијатор?
ОГЊЕН САВИЋ
Београд
Чувар ''Забавникових'' зимских тајни
За проналазак радијатора везују се имена различитих изумитеља, а све врсте настале су у 19. веку. Боравећи у Русији, Немац Франц Сан Гали (1824–1908) увидео је да би требало побољшати начин на који се загревају просторије. Наиме, богате руске куће имале су уграђене цеви са топлом водом које су загревале просторије, али могли сте да се угрејете само ако им се приближите. Немачки проналазач је зато поређао цеви једну до друге и добио правоугаони уређај који зрачи више топлоте.
Радијатор је у САД изумео Џозеф Нејсон (1815–1872) са једним од својих сарадника. Њихов уређај од ливеног гвожђа грејао је помоћу паре. Занимљиво је да је парно грејање постало толико познато да је америчка влада запослила Нејсоново предузеће да га спроведе у Белој кући.
Још један Американац, Стивен Џ. Голд, направио је радијатор који је половином века постао веома познат и продаван у Сједињеним Америчким Државама. Голдов „душек” био је сачињен од две спојене гвоздене плоче са мноштвом рупица, а верује се да је био широк метар и по и дуг отприлике метар. Спојене плоче имале су дебљину нешто већу од једног центиметра.
Случајно ми се десило да загризем сендвич, а на њему је остало парче алуминијумске фолије. Осетио сам јак бол. Зашто?
МИЛУТИН
Аранђеловац
Сигурно си алуминијумску фолију загризао пломбираним зубом, јер само у том случају човек може да осети бол. Старе смесе којима се пломбирао зуб садржале су и легуру сребра, а познато је да сребро у додиру с алуминијумом изазива благи електрични набој. Зато када човек загризе фолију пломбираним зубом, од струје која се појави, осети оштар, готово паралишући бол.
Данас се углавном користе беле (композитне) пломбе које, осим што природније изгледају, не праве овакве невоље.
Чула сам да се Црно море помиње као место старозаветног потопа. Има ли истине у томе?
МИЛИЦА, Београд
Према једном тексту у часопису „Њу сајентист” (мај 2002), истраживачи су јужно од Босфора открили велику подводну делту и показатеље снажног прилива слатке воде из правца Црног мора, у осмом миленијуму пре наше ере. То је допринело јачању претпоставке о Црном мору као месту са кога је библијски Ноје спасао живи свет. Према овој претпоставци, данашње Црно море настало је тако што се до тада слатководно језеро повлачењем глечера током последњег леденог доба нагло напунило морском водом из Средоземног мора. Заступници ове претпоставке тврде да се потоп догодио око 5.600. године пре наше ере, изазвао сеобе народа са тог простора у Панонску низију и допринео ширењу тамошње неолитске културе по југоисточној Европи и њено мешање с винчанском културом.
Обављена су и истраживања дна, како би се потврдила замисао да ће водена маса Црног мора, у којој нема кисеоника, изнедрити олупине бродова из најстаријих времена, јер организми који се хране дрветом у његовој води не могу да опстану. Већ на дубини од 150 метара Црно море нема довољно кисеоника који би омогућио живот нама познатим облицима биљака и животиња. Оно је првобитно било слатководно језеро, али га је слана вода Средоземног мора претворила у слано, беживотно језеро.
У водама данашње Турске откривени су на дубини од 100 метара љуштуре слатководних пужева, древне обале и потопљене речне долине. Пробе с угљеником С14 показале су да су љуштуре старе око 7.000 година. На истој дубини откривене су и олупине старих бродова, две из времена Римског и једна из доба Византијског царства. На олупинама су нађене амфоре, али се није сазнало шта се у њима превозило.
Када је одигран први тениски меч у Вимблдону?
Милош
Земун
Један од најпознатијих светских тениских турнира који се одржава у Вимблдону, у југозападном делу Лондона, имао је скроман почетак – учествовало је само двадесет тенисера (мушкараца) који су морали да плате по једну гвинеју као приступницу за учешће. Први шампионат на травнатом терену одржан је 1877. године у улици Ворпл Роуд у Вимблдону. Победио је Спенсер Гор и као награду добио дванаест гвинеја и сребрни трофеј. Мод Вотсон освојила је 1884. године прво место у Вимблдону кад су почеле да се такмиче и жене.
Клуб се 1922. године преселио у улицу Черч Роуд, где се налази и данас. Стадион може да прими нешто мало више од тринаест хиљада гледалаца. Турнир је временом стекао светску славу, одржава се сваке године у јуну и траје две недеље. А док траје такмичење, посетиоци поједу око дванаест тона лососа, двадесет три тоне јагода, попије се 285.000 шоља чаја и око тринаест хиљада флаша шампањца.
Највише титула освојила је Мартина Навратилова – девет пута подигла је пехар. У мушкој конкуренцији најбољи су Пит Сампрас и Роџер Федерер, обојица са по седам титула. Новак Ђоковић је три пута освојио Вимблдон, и то 2011, 2014. и 2015. године
Да ли сви океани имају исти салинитет?
ДУШАН
Шабац
Салинитет је количина растворених соли у води и обично се изражава у грамима по литру. Разлике у салинитету океана су незнатне. Атлантски океан у просеку има 36,50 g/l, исто као Индијски, док Тихи океан има 35 g/l. Северни ледени океан и Јужни (Антарктички), који је тек недавно званично проглашен океаном, имају мало нижи салинитет.
Заправо, количина соли у једном океану није иста у свим његовим деловима. Вода је сланија у пределима где има много сунца, јер тада више испарава, па се со таложи. С друге стране, салинитет се смањује под утицајем обилних киша, као и због прилива слатке воде, као, рецимо, на месту где се река Амазон улива у Атлантски океан. Салинитет такође опада на половима, због отапања леда, као и због ниских температура које онемогућавају испаравање воде. Тако је вода на површини Северног леденог океана мање слана од дубљих слојева воде.