Зашто женско срце куца брже од мушког?
ДРАГАН
Београд
Женско срце мање је од срца мушкарца, па је потребно да брже ради како би пумпало довољну количину крви у тело. У просеку, пулс мушкарца износи између 70 и 72 откуцаја у минути, док се код жена креће између 78 и 82. Новија истраживања научника из Канаде показала су да овакав ритам вероватно има везе и са лучењем женског хормона естрогена, који утиче на то да неке функције у телу „лепшег пола” буду брже него код мушкараца. „Прековремени” рад срца један је од разлога зашто жене пре осете умор након неке физичке активности.
Зашто швајцарски сир има рупе?
МИЛАН
Београд
Рупе у сиру мехури су угљен-диоксида које током ферментације произведу бактерије Probionibacter shermani. Међу произвођачима сира ове рупе зову се „очи” и њихова величина прописана је законом. Амерички прехрамбени прописи, на пример, захтевају да рупе имају промер између 1,75 и 2,06 центиметара. Бактеријска ферментација доприноси укусу сира. У швајцарским сиревима те бактерије су мртве када роба стигне до купца. Међутим, физичар Лен Фишер причао је анегдоту која му се десила с једним немачким сиром. Након што је појео неколико комадића, показали су му остатак сира под микроскопом – врвео је живим бактеријама које се ту додају због укуса.
Да ли је тачно да мед не може да се поквари?
ЛИДИЈА, Пожаревац
Овај пчелињи производ заиста је намирница најотпорнија на спољашње утицаје. Приликом ископавања гробница у Египту археолози су проналазили ћупове с медом старим неколико хиљада година, који је изгледао потпуно свеж. Тајна је у његовом хемијском саставу – највећим делом састоји се од природног шећера који садрже веома мали постотак воде. Да би се развили микроорганизми који кваре храну, потребна им је влага. То значи да мед никако није повољна средина за њихов развој. Мед садржи и хемијско једињење хидроген-пероксид, додатну заштиту од бактерија. Осим меда, и бели шећер и сушени пиринач имају веома дуг рок трајања.
Како електрична јегуља производи струју?
МЛАДЕН ЈАНКОВИЋ, Неготин
Електрична јегуља која живи у водама Јужне Америке (у сливовима река Ориноко и Амазон), временом је развила способност да струјом омами плен, што јој даје довољно времена да га прогута и утоли глад. Реп ове змијолике животиње најдужи је део тела у коме се налазе електрични органи. У њима је смештено између пет и шест хиљада електричних плочица које могу да произведу напон јачине од 300 до 600 волти, довољан да онеспособи и човека. Ове органе користе и као помоћ приликом кретања и општења са другим електричним јегуљама. Ове нимало безазлене животиње могу да нарасту до два и по метра и да теже двадесетак килограма.
Да ли је тачно да црна чиопа проведе цео живот у ваздуху?
Нина
Суботица
Невероватно, али истинито – младе чиопе могу прве две или три године живота да проведу искључиво у ваздуху. Хране се летећим инсектима, узимају воду у лету изнад језера или река, чак и спавају лебдећи на ветру. Ако црна чиопа (изгледом врло слична ласти, али припада истој породици као колибри) слети на земљу, неће моћи да узлети зато што су јој ноге прекратке, а крила уска и дугачка. Ако нађете неповређену црну чиопу која се приземљила, можете да јој помогнете да узлети тако што ћете је однети до неког високог прозора и ставити на длан. Она не полеће увис, већ скаче и у слободном паду добија брзину потребну за лет.
Била сам недавно на Сицилији и јела колаче који личе на шаум-ролне. Каква је разлика међу њима?
САЊА, Београд
Каноло је један од најпознатијих слаткиша у Средоземљу. Реч потиче од грчког назива за трску (kanna), али је његово посластичарско порекло арапско. Широм исламског света, од Андалузије до Ирака, јело се пржено тесто у облику цеви, с воћним пуњењем. Први записи о том слаткишу појавили су се у Емирату Сицилије (831–1072), нарочито у Палерму и Месини. Када је нормански плаћеник Робер I ослободио Сицилију, и колач се променио – уместо кора за питу коришћено је лиснато тесто, пуњено слатким кремом од млека, јаја и шећера, уз додатак тамошњег чувеног сира рикоте и корице лимуна или наранџе са Сицилије.
Шаум-ролна, познатија и омиљенија код нас, изгледа исто као каноли. И она је направљена од лиснатог теста, али је у средини чврсто улупан снег од беланаца и шећера – шаум. Потиче из средњоевропске посластичарске школе.
Да ли је истина да половина хране која се произведе у САД заврши непоједена, у ђубрету?
ЂУРЂА
Крушевац
Према проценама, негде између трећине и половине свих намирница произведених у САД уместо у стомаку, заврши у канти за ђубре, а управо бачена храна чини највећи део отпада на америчким депонијама. Четворочлана америчка породица годишње, према подацима америчког Министарства за пољопривреду, баци око 20 милиона калорија, вредних у просеку 1.500 долара. Због тога је 2015. покренут пројекат овог министарства са циљем да се до 2030. године ове бројке преполове.
Са сличним потешкоћама суочавају се и многе европске земље. Тако Немачка има пројекат који, као и онај амерички, до 2030. године треба да допринесе ефикаснијем коришћењу хране кроз едукацију, боље повезивање произвођача хране и оних којима је потребна, а делимично и кроз мењање тога шта тачно значи одредница „најбоље употребити до”(нем. Mindesthaltbarkeitsdatum, скраћено MDH).
У Србији нема много статистика на ову тему, мада се на основу једног пилот-истраживања Центра за унапређење животне средине процењује да годишње бацимо око 250 хиљада тона хране.
Могу ли бактерије да изгубе отпорност коју су стекле на антибиотике?
ДРАГАНА
Београд
Велика невоља савремене медицине јесте управо то што се поједине болести, деценијама успешно лечене антибиотицима, сада полако „враћају” јер бактерије-узрочници полако развијају отпорност на ове лекове. Овај процес заправо је вид еволуције. Под претњом антибиотика, бактерије мутирају и увећавају способности преживљавања.
Добра вест је да, као што су је стекле, бактерије могу и да изгубе своју отпорност и врате се у првобитно стање „рањивости” услед „престанка опасности”. Међутим, овај обратни процес одвија се спорије од стварања отпорности, тако да нас, по свој прилици, неће спасти од болести које је све теже лечити антибиотицима. Главни начин борбе с овом пошасти зато је и даље ограничавање изложености бактерија антибиотицима, а то значи да их ваља користити само кад је то баш неопходно.