Која је брзина мириса?
НЕДЕЉКО
Крагујевац
То зависи од осетљивости нечијег носа и брзине струјања ваздуха. Мирис се састоји од ароматичних молекула које неколико милиона пута у секунди „ћушну” молекули ваздуха који се крећу великом брзином. Тако се ароматични молекули шире на све стране. Неки оду даље и брже од осталих. Довољно је свега неколико секунди да молекули допру с једног на други крај просторије по којој се људи ужурбано крећу. Ако је некоме нос изузетно осетљив на мирисе, како пријатне тако и непријатне, осетиће то одмах. А особа која је мање осетљива на мирисе, у просторији где готово нема струјања ваздуха, сатима неће осетити никакву промену.
Поводом текста објављеног у броју 3496 „Село близанаца” јавио нам се читалац ДУШАН МИЛАДИНОВИЋ из Ниша. Наиме, желео је да нас подсети да овај град не заостаје за индијским селом Кодинијем, бар када је у питању рађање двојки.
Улицу Високог Стевана у Нишу многи називају „генетско чудо” јер у њој и око ње живео је и живи велики број близанаца. Ни у једном другом делу града није забележена ова ретка појава.
Још више зачуђује податак да су се једно време на целој десној, парној страни улице рађали близанци. Као што стручњаци и даље покушавају да нађу објашњење за овај феномен у далекој Индији, тако се и код нас многи питају по чему је Улица Високог Стевана посебна. Неки верују да је у питању генетика, други спомињу утицај подземних вода, састава земљишта, па и самог ваздуха. Који год да је разлог, старији становници препоручују паровима који желе близанце да се обавезно преселе у њихов крај!
Зашто се верује да новчићи бачени у бунар доносе срећу?
ЛАЗАР
Крушевац
Као и већина обичаја, и бацање новчића у бунар потиче из давних времена, тачније из старе Грчке. Познато је да су стари Грци веровали у бројна божанства и сваку природну појаву тумачили вољом богова. Тако су и воду сматрали даром богова, јер је она у тим крајевима била реткост, па самим тим и драгоцена.
Наићи на извор или ископати бунар била је права срећа. Због тога су их одржавали с посебном пажњом и, у страху да се не би замерили божанству које би могло да их пресуши, у знак захвалности бацали у њих новчиће плаћајући тако његову неизмерну милост.
Иако је то веровање давно заборављено, остао је обичај да се новчићи бацају у воду за срећу.