Чији ујед код инсеката је најболнији?
МИРОСЛАВ, Лозница
Амерички пустолов Којот Питерсон осетио је на својој кожи (добровољно) уједе разних инсеката и опасних животиња, али ништа није могло да га припреми за сусрет са такозваним метак-мравом (paraponera clavata). Запутио се у прашуме Костарике да би га пронашао, јер је чуо да убод овог инсекта ретко који човек може да издржи. Снимак како му метак-мрав убада руку завршио је на Питерсоновом Јутјуб каналу. Бол је био толико јак да је одмах пао на земљу и грчио се, а онда описао како осећа таласе врелине, као да га неко убада жарачима.
Метак-мрав није случајно добио ово име, јер бол који његов отров изазива многи упоређују са оним од хица из ватреног оружја. Називају га још и „мрав 24 часа” јер је толико времена потребно да бол нестане. Његов ујед није смртоносан, али може да остави душевне последице.
Зашто је тешко наћи детелину с четири листа?
НАТАША
Земун
Због генске неправилности детелина с три листа добила је и четврти листић. Будући да овај поремећај није чест, налажење четвороструког листића уистину је ретка појава. Зато је и настало веровање да је онај ко је нађе прави срећник.
Да од оваквог догађаја не бисте много очекивали, ваља рећи да постоје и друге биљне врсте, на пример Oxalis tetraphylla, које имају сличан лист, али из четири дела, а цвет се потпуно разликује од обичне детелине. Веровање да детелина с четири листа доноси срећу потиче још од пре наше ере, а од средњег века верује се да је срећан не само онај ко нађе листић, већ и онај коме се дарује. Наиме, по легенди, сваки листић је један животни квалитет: први – добар глас који неко за собом оставља, други – богатство, трећи – добро здравље и четврти – искрена љубав.
Ко је измислио млеко у праху?
НЕНАД
Београд
Први европски патент на технологију прављења млека у праху заштитио је 1855. године Енглез Томас Шип Гримвејд. Он је прах продавао у боцама и, пошто је закључио уговор с војском, његово млеко у праху постало је део војничког следовања, а било је омиљено и међу путницима.
Међутим, како тврди Тим Скоренко у својој књизи „Измишљено у Русији: Историја руске проналазачке мисли од Петра Првог до Николаја Другог”, посвећеној руским проналасцима и проналазачима, млеко у праху настало је много раније, и то у Сибиру, у граду Нерчинску.
Нерчинск је био сразмерно богат град јер је био окружен рудницима сребра и олова, у којима су углавном радили затвореници послати у Сибир на издржавање робије. Осим њих, почев од 1763. године, овамо су прогонили и проститутке заражене сифилисом. Сав овај народ живео је у великој немаштини, у лошим хигијенским условима и у свему је оскудевао, па и у основној здравственој нези. На цео огромни Нерчински округ долазио је само један лекар, нешто касније – три.
На место једног од њих дошао је 1792. године Петербуржанин Осип Кричевски. У условима у којима је млеко било, с једне стране, најхранљивија намирница, али с друге, и једна од најкварљивијих, Кричевски је почео да изводи огледе с циљем да му продужи рок трајања. Године 1802. објавио је белешку с описом технологије прављења млека у праху, засноване на испаравању воде из њега.
Како то често бива, чиновник који се исувише жустро борио за побољшање услова својих пацијената, и који је неуморно радио на усавршавању лекарске праксе, постао је трн у оку администрације фабрике која је болесне затворенике беспоштедно нагонила на рад. Отпуштен је, али његов изум наставио да се користи у Нерчинску. Никада се није распространио нити је имао комерцијалног успеха. Кричевски о томе, по свему судећи, није ни размишљао. За њега је то било само једно у низу побољшања и новина који су његовим штићеницима бар мало олакшавали свакодневицу.
Да ли је могуће зауставити светло?
САЊА
Београд
Ма колико изгледало невероватно, светлосни зрак може потпуно да се заустави. То су први постигли професорка Лене Хау и стручњаци Универзитета Харвард 2001. године. Успоравање светлости одувек је било могуће – брзина светла кроз стакло приближно је за трећину мања него кроз вакуум. Али професорка Хау и њени сарадници установили су да брзина ласерског светла може битно да се успори проласком кроз гас хладних атома натријума које обасјава други ласер подешен на различиту фреквенцију. У одређеним условима постигли су заустављање појединачних светлосних импулса. Том приликом они се сабијају као хармоника јер предња страна наиђе на гасовити натријум и успори, док се остатак светла иза и даље креће истом брзином.
Зашто се човек често пробуди пре него што му зазвони будилник?
СОЊА
Београд
Познато је да се телесна температура људског тела снижава током сна. Најнижу тачку достиже око четири сата ујутро, да би после тог времена почела полако да расте. Али, са повишењем температуре тела и човек почиње да се буди. Око шест, седам сати ујутро, иако није потпуно будан, свестан је свега што се око њега догађа. Трза се на сваки шум. Неки будилници пре звоњења огласе се тихим звуком који полубудан човек чује, иако се тога после не сећа. Понекад је разлог буђења и сâмо ишчекивање да будилник зазвони.
Зашто Крушевљани имају надимак „чарапани”?
ТАЊА
Нови Сад
Мештани Крушевца и околине познати су у народу по надимку „чарапани”. О томе како су га стекли нема писаних трагова, постоје само предања. Ипак, ниједно не указује на погрдност.
По једном, Крушевљани су га стекли јунаштвом у Првом српском устанку. Прича се да су се 26. јануара 1806. године, за време битке за Крушевац, босоноги, само у чарапама, тихо привукли турским положајима и изненадили непријатеља.
По другом предању, чарапе не само да су штитиле народ од хладноће, већ и од уједа змија. Дугачке, чврсто исплетене од оштре вуне, добро су грејале, а наводно и савршено штитиле од змијских зуба који нису могли да их прогризу.
Да ли постоје наочаре за сунце за псе?
МИРА
Ниш
Као и људима, и псима је понекад потребна заштита од сунца, воде, јаког ветра и честица које могу да им упадну у очи. Зато на тржишту постоје наочаре дизајниране баш за њих. Праве се у разним облицима и бојама, најчешће од лагане пластике, са заштитним слојем против ултраљубичастог зрачења. Обично имају облик као наочаре које носе спортисти, са заобљеним оквиром и растегљивом траком која се везује на потиљку и која може да се подешава. Ради удобнијег ношења, неки произвођачи са унутрашње стране стављају сунђерасту пену.
Како се прави ватромет?
ДУШАН
Београд
Ватрометна ракета сачињена је од папирних пакетића испуњених барутом и екплозивним звездицама. Барут – сумпор, калијум-нитрат и угљена прашина – погодан је за коришћење јер су му зрна порозна. Због тога сагорева брзо при малом притиску, што је савршено за ватромет. Звездице се праве од различитих хемијских састојака за експлозије различитих боја. Бакар, на пример, даје плаву боју, а стронцијум и литијум црвену. Хемикалије се смештају у засебне пакетиће дуж ракетице како би се добио низ разнобојних експлозија. До распрскавања долази кад фитиљ који гори запали експлозивни набој у сваком пакету. За савремене ватромете користи се још и сабијени ваздух, те електронски тајмер (одбројавање уназад) који детонирају експлозивни набој, али, у основи, ватромет је одвајкада исти.