Занима ме да ли је тачно да мој омиљени лик из детињства Вини Пу има звезду на холивудском Булевару славних?
УНА, Земун

Вини Пу, лик створен у машти британског писца Алана Александера Милна (1882–1956), заиста је добио звезду у Холивуду. Милн је измишљао догодовштине плишаног меде и причао их Кристоферу, свом сину, рођеном 1920. године. Те пустоловине, 1926. године преточене у књигу, заувек су промениле ток стваралаштва писаца за децу.
Млинова дечја поезија и проза касније су послужиле као мотив за многобројне цртане филмове и телевизијске серије у продукцији Волта Дизнија. Вини Пу оживљен је као цртани јунак 1966. године, а 2006. године добио је звезду на холивудском плочнику и званичну потврду да је примљен у друштво славних.
Зашто су глумици Сари Бернар одсекли ногу?
НИКОЛА МОМЧИЛОВИЋ
Београд
Једна од највећих француских глумица свих времена, позната и као „божанствена Сара”, наступала је у улози Тоске 1905. године у Рио де Жанеиру. Том приликом је, у завршној сцени, повредила колено након скока.
Нажалост, упркос труду најпознатијих лекара тог времена, Сари Бернар повреда никада до краја није излечена. Ткиво је почела да нагриза гангрена, па јој је нога одстрањена 1915. године. Чим се опоравила наставила је каријеру користећи у наступима протезу и бирала је улоге које су јој дозвољавале да се не креће много и да седи.
Зашто жабе крекећу?
МИЛИЦА
Београд
Жабе се убрајају у водоземце, а биолози кажу да су од свих својих сродника највеселије. Од живота не траже много – неколико залогаја мушица, барицу и влажну ноћ. То им је довољно да би биле срећне и задовољне. Људима не наносе никакву штету и не би имали шта да им замере да није тог непријатног крекетања, које је њихова песма радости. Жабе тако свима желе да ставе до знања да се добро осећају и нису криве што их људско ухо не разуме.
Способност да крекећу омогућавају им велика, врећаста плућа, добро развијене, широке гласне жице и посебни грлени мехури и шупљине у телу. Захваљујући њима, испуштају снажне и звонке гласове. Ипак, свака пева на свој начин. Њихов пој пун је гласовних промена. Једна врста жабе муче као говедо, друга промукло крешти, трећа цврчи. Крекетање неких жаба у средњој Африци подсећа на ударце бата о бубањ, звук струне баса, затим гајди, ударац чекића о лим или звук звона.
А из крекетања жаба може да се сазна какво нас време очекује: ако постану прегласне, приближава се киша.
Ко је била леди Пеџет?
ЈЕЛИЦА, Сомбор
Енглеска племкиња Луиз Маргарет Лејла Вемис Пеџет (1891–1958) током Првог балканског рата са енглеским лекарима отворила је војну болницу у Београду. У Првом светском рату била је шеф мисије Потпорног фонда у Скопљу и један од оснивача Српског потпорног фонда. Војну болницу у Скопљу основала је 1915. године.
Када је српска војска почела повлачење преко Албаније, леди Пеџет је наставила да ради и под бугарском окупацијом. Још неколико месеци лечила је српске рањенике, давала намирнице гладном становништву, сузбијала епидемију тифуса, склањала избеглице у болницу. Средином фебруара 1916. године напустила је Скопље и преко Софије отишла у Лондон.

Да ли је стидљивост наследна?
ЗОРАН
Пирот
По свему судећи, јесте. За стидљивост су криви гени означени као 5-HTTLPR који утичу на присуство једног од најзначајнијих неуропреносника у мозгу, серотонина. У одређеним условима он изазива низ реакција у нашем телу које званична медицина сврстава у стидљивост.
Одувек се сумњало да је стидљивост бар делимично наследна, али не треба занемарити ни утицај околине – начин васпитања, односе у школи, атмосферу на радном месту и слично.
Од чега потиче прах на крилима мољца?
СТЕВАН
Зрењанин

Мољци, као и лептири, припадају реду лепидоптера. Прах на њиховим крилима потиче од сићушних љуспица насталих од измењених длачица. Љуспице садрже пигмент и омогућавају стварање шара преламањем светла кроз сложене, микроскопски мале опне у грађи крила. Истраживање на америчком Универзитету Принстон показало је да постоји разлика у грађи љуспица зависно од њиховог положаја на крилу, али независно од боје. Ако ове љуспице и помажу током лета, њихов допринос је занемарљив. Међутим, крила лептира и мољаца веома су крхка. Ако бисмо покушали да са њих скинемо прах, оштетили бисмо им и сама крила.
Како је настао израз „седам мора”?
ИГОР ЈАНКОВИЋ

Овај израз појављивао се у многим древним списима пре него што су га преузели Грци и Римљани. У антици су сва позната водена пространства дељена на седам мора. У грчкој и западној култури она су се временом мењала, у зависности од дела света и историјског раздобља. Ипак, овај израз најчешће се користио за једанаест водених површина: Јадранско море, Егејско, Арабијско, Каспијско, Црно море, Индијски океан, Ирско море, Средоземно, Северно, Персијски залив и Црвено море.
Од 19. века појам „седам мора” тицао се седам светских океана: Северни и Јужни Тихи океан, Северни и Јужни Атлантик, Индијски океан, Јужни океан и Северни ледени океан.
Које европско острво се назива „Острво лепоте”?
ДРАГАН
Земун

Због раскошне природе и многобројних природних богатстава, овај назив носи Корзика, средоземно острво које припада Француској. Површине од око 8.700 квадратних километара, средоземне климе, Корзика је брдовита, са највишим врхом Монте Чинто (2.710 метара), али и пуна зеленила – шума, маслињака, пашњака, винограда, воћњака, шикара. На острву се налази и национални парк – уточиште за хиљаде ретких животиња.
Најпосећенија места су главни град Ајачо (или Ажаксио), у коме је рођен Наполеон I Бонапарта (1769–1821), и лука Бастија.