Застаклене муње

Може ли гром који удари у песак стварно да створи стакло?

ГОРДАНА

Београд

Да. То се дешава када гром удари силицијум-диоксидни или кварцни песак. Том приликом се температура лако попне на више od 1800 степени Целзијуса, због чега се топе зрна песка. Истопљена зрна стварају, такорећи, цеви које се простиру и до неколико метара под земљом и прате путању грома. Те цеви се називају фулгурити или „окамењени громови”. Споља су груби због неистопљених зрна која су се слепила на површини, али су изнутра глатки и стакласти.

Број: 3796 2024.

Гледање насуво

Зашто нам се очи суше?

ВИОЛЕТА

Горњи Милановац

Очи прекрива танак слој течности који им површину чини потпуно глатком, спречавајући сметње у виду, а излучују је рожњача и сузне жлезде. Када се не лучи довољно суза или ако се не трепће довољно, настаје поремећај који се назива синдром сувог ока – стручно, ксероофталмија. Трептање је веома важно због тога што сузе саме од себе не могу довољно брзо да се размажу по изложеном делу очне јабучице, те би се услед испаравања око потпуно осушило, и то за веома кратко време.
Вожња, читање или гледање у екран рачунара умањују учесталост трептања, те не би требало предуго упражњавати ништа од наведеног. Количина суза опада с годинама, а томе некад доприноси и дуготрајно ношење сочива и операције ока.

Број: 3795 2024.

Не да сну на очи

Зашто нам је теже да заспимо када смо узбуђени?

ЛАЗАР РАНКОВИЋ

Београд

Када узбуђено размишљамо о свему што ће нас сутрадан задесити, управо нас усредсређеност на то размишљање и одржава у будном стању. Док лежимо у кревету уморни, али не и поспани, често мозгамо и о томе колико ћемо бити исцрпљени сутра баш зато што не можемо да заспимо. И тако, мислећи о сопственој несаници, све више се усредсређујемо на њу! Мозак је све живљи и све нам се мање спава.
Услед узнемирености, брига и узбуђења тело лучи више адреналина и кортизола, а ти хормони убрзавају рад срца, што нас још више разбуђује.

Број: 3795 2024.

Котрљајуће камење

Шта се десило с несталим камењем из Стоунхенџа?

УРОШ КОСТИЋ

Београд

Нико са сигурношћу не може да тврди да је у Стоунхенџу уопште било још камења. То што спољни круг није потпун могло би да значи да је некада било других великих стена постављених тако да чине савршен круг, али су археолошки докази за то неубедљиви. С друге стране, можда су древни градитељи овог здања желели да тај део има баш облик полумесеца или су пак намеравали да направе кружницу, али им је понестало камења, па су одустали.
Познато је, наравно, да је неколико стена уклоњено. Камен за који се сматра да је био жртвеник нестао је убрзо након што га је 1620. године описао Иниго Џоунс, тада најпознатији енглески архитекта. Нађен је тек 2007. године у оближњем селу – и то преполовљен.

Број: 3794 2024.

Једним оком погледује, другим оком намигује

Занима ме да ли људи подједнако користе оба ока?

РАНКО

Голубац

Научници су утврдили да она рука коју људи више употребљавају утиче и да се и други органи с те стране више користе. Тако дешњаци, рецимо, чешће жваћу на десној страни вилице. Али што се тиче очију, то је посебан случај.
Ту обе половине мозга анализирају визуелно поље сваког ока. Десна половина прима податке из леве половине видног поља, док лева половина то чини из десне половине видног поља оба ока. На овај начин мозак прима четири посебне групе података. Међутим, и поред овакве поделе посла, код људи се јавља тежња да се у одређеним приликама више служе једним оком када, рецимо, користе фото-апарат, када нишане, када предмете посматрају кроз микроскоп или телескоп.

Број: 3796 2024.

Пали-гаси на ваздух

Када гледам у ноћно небо, звезде као да трепере. Занима ме како се то догађа.

НАТАЛИЈА

Власотинце

Осим Сунца, остале звезде су толико далеко од наше планете да нам, чак и када их посматрамо кроз телескоп, изгледају као светлуцаве тачкице. Тада у ствари силовита кретања ваздуха у атмосфери преламају светлост, па нам изгледа као да долази из различитих праваца. Зато и изгледа као да звезда трепери, односно да јој се степен осветљености и положај на ноћном небу мењају.

Број: 3795 2024.

Ритам за ритам

Да ли уз музику стварно трчимо брже?

ПРЕДРАГ из Сенте

Да. Много је доказа да тело на ритам музике реагује одговарајућим кораком, откуцајима срца и начином дисања. У истраживању спроведеном 2010. године, тајно је мењан ритам песама за по десет одсто и утврђено је да бициклисти који слушају музику снажније притискају педале кад је ритам убрзан, иако нису приметили никакву промену у музици.

Број: 3794 2024.

У инат гравитацији

Шта је то рокун?

ДЕЈАН ПЕТРИЋ
Крагујевац

Реч је настала сливањем именица rocket (енг. ’ракета’) и balloon (енг. ’балон’) и означава свемирску летелицу на течно гориво која се не лансира с тла, већ из атмосфере.
Инжењери, као што знамо, увек морају у прорачуне да уврсте и количину горива коју ракета треба да ускладишти како би људску посаду, тешку опрему и сателите пренела у свемир. Прилично велика количина горива троши се при покушајима да се савлада сила Земљине теже након што се летелица вине. Зато је закључено да би далеко исплативије било пренети ракету балоном високо у атмосферу и тек тамо покренути моторе. Тако је настала летелица звана „рокун”.

Број: 3794 2024.