ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ЗАЛЕТИ ПЕГАВОГ ТОРПЕДА

Прво што је видео биле су чељусти. И то близу. Превише. Једва је имао времена да се тргне. Они са чамца брзо су га пребацили преко ивице. Одмах за њим изронио је леопард.

Горан Елме, Швеђанин настањен у Француској, већи део живота провео је под водом. Од раних двехиљадитих један је од најпознатијих ронилаца на свету. Тешко да је постојало неко од привлачнијих места за роњење а да се он није нашао испод површине. Истраживао је, фотографисао за најпознатије светске часописе. Готово да је све то почело да га замара. Заправо, постајало му је досадно. Вероватно је доживео све шта је могао. Зато је покушавао да нађе ново одредиште.
   Чуо је за ронилачке експедиције на Антарктику. Морао је да буде део тога. Тако се крајем прве деценије овог века обрео на броду који је пловио ка Острву снова. А ово романтично име острво је добило због водопада и мале пећине. Додуше, били су  уочљиви само током лета, а Елме се нашао на острву на почетку зиме. Од дотичних призора није било ничега, само белина снега и лед који је сјактао.
   Брод је морао да пристане уз острво, тек би понекад неко од посаде крочио на копно. Заправо, на лед. Рониоци су у почетку били очајни. Нигде није било места за зарон.  Разбијали су лед да направе отворе. Већ после неколико сати, рупе не би било. И тако сваког дана.

Елмеу ништа од тога није сметало. Био је први пут на Антарктику и намерио је да ужива у свакој секунди. Зарањао је како је стигао, често и сам. Пратили су га другови на чамцу, али је испод воде био сам. Правио је фотографије живог света. Мислио је да ту нема шта да га изненади. Радио је с моржевима на Гренланду, а вероватно ништа што може да види у водама Антарктика не може да буде опасније. Фоке су мање и нису насртљиве. Ништа лоше не може да се догоди.
   Мало-помало одважио се да чамцем отплови далеко од брода. Натоварио би га опремом за подводно фотографисање, испловио с двојицом другова и зарањао без икаквог страха.
   Приликом једног зарона видео је неколико пингвина. Учинило му се да ће од тог призора испасти одлична фотографија. Само што је наместио апарат, пингвини су нестали. Уместо њих видео је некакву сенку. Повелику. Неколико секунди касније, једва је распознао тачке на крзну. Био је то морски леопард. И приближавао му се брзо, отворених чељусти. За неколико тренутака био је тако близу да је Елме готово могао да му преброји зубе. Колико су оштри знао је из литературе, као и то да се ка њему управо залетела грабљивица од преко две стотине килограма. Виђао их је раније, али увек на леду. Деловали су тромо. У води је била сасвим друга прича. А и ово није била литература.
   Елме није размишљао ни тренутак. Кренуо је у брзи изрон, колико год му је тешка опрема дозвољавала. Никада у животу није тако брзо пливао. Осврнуо се. Леопард му се и даље приближавао. Заличио му је на пегави торпедо. Огромни пегави торпедо. Био је близу површине. Готово да је искочио на чамац. Секунд касније изронио је и леопард. Елме га је посматрао. Животиња му се није учинила лепа, као фоке. Напротив. Деловала је некако зло.
   Чамац се убрзо заљуљао. Леопард је насртао на оплату. Гризао је пластику. Један од људи из чамца зграбио је весло. Млатио је по води око главе животиње која није престајала да кидише. Још неколико јачих удараца и завршиће у води. Човек је веслом нациљао у главу животиње. Елме га је спречио. Секунд касније, леопард је нестао у дубини.

Када су се коначно нашли на броду, Елме није могао да дође себи. С пријатељима је искапио две флаше вискија да би се колико-толико смирио. Тек касније је дохватио књиге. Намеравао је да се детаљно обавести о уобичајеном понашању морског леопарда. И тамо је стајало да ова грабљивица хоће да насрне и на човека, поготово када га сретне у води.
   Сутрадан се Елме одлучио на нови зарон. Био је знатно опрезнији. Неколико минута кружили су чамцем око места за зарањање. Рачунали су да ће мотор да уплаши леопарда, ако је случајно поново на истом месту. Док је Елме намештао опрему, остали са чамца млатили су веслима по површини воде. Убрзо је ронилац искочио преко ивице чамца.
   Када је био на неколико метара дубине, бојажљиво је осматрао околину. Нигде ничега. Покушавао је да уочи било какве назнаке неке животиње, нешто што би могао да сними. Готово да се опустио. Заронио је још неколико метара.
   Угледао је грдосију. Јурила је ка њему. Он се дао у бег. Чинило му се да израња још брже него претходног пута. Осетио је како делови опреме остају за њим. Нема везе, глава на раменима много му је дража од светала за подводно снимање.
    Поново се обрео на чамцу. Посада га је чекала са спремним веслима. Ништа нису питали, знали су и сами шта је у питању. Пегава глава која је изронила и поново насрнула на чамац дала им је за право. Један је решио да весла нису довољно делотворна. Дограбио је пушку, репетирао је и нанишанио. У последњем тренутку, делић секунде пре пуцња, Елме је одгурнуо цев. Куршум је завршио ко зна где. Леопард је нестао.
    Посада је предлагала да се врате на брод. Елме није дозвољавао. Жели још једном да зарони, леопард је вероватно већ далеко. За сваки случај, држаће се површине. Ухватио се за ивицу чамца и главу загњурио под површину.

Прво што је видео биле су чељусти. И то близу. Превише. Једва је имао времена да се тргне. Они са чамца брзо су га пребацили преко ивице. Одмах за њим изронио је леопард. Видели су чељусти. Елме више није желео да искушава срећу.
    На броду је размишљао да ли да зарони још једном. Можда на неком другом месту? Сутрадан се поново обрео на чамцу. Бојажљиво је осматрао површину. Нигде трага од било какве претње. Потом се бацио у воду. Зарањао је полако, осматрао. Одједном, ниоткуда се појавила сенка. Секунд касније, разабрао је леопарда. Решио је да овог пута не бежи. Везан је конопцем, један трзај довољан је да га извуче на чамац. Желео је да се суочи с нападачем. Опипао је нож и решио да га остави у футроли.
   Леопард је био све ближе. Елме га је пажљиво гледао. Трудио се да не прави нагле покрете. За разлику од претходних пута, спазио је да животиња нема отворене чељусти.
   Када се довољно примакла рониоцу, као да је застала и осматрала га. Као да процењује да ли јој изгледа претеће. Онда се леопард још мало примакао. И даље затворених чељусти, знатно спорије. Пливао је око Елмеа, у све мањим круговима. Он је тек онда схватио. Па, леопард се игра. Као да га намерно плаши. Дохватио је камеру, уперио је право према њушци животиње. Неколико секунди касније, леопард је нестао.
   Овог пута, Елме је полако изронио. Чак се насмејао онима на чамцу, који су наоружани ишчекивали претњу. Убудуће је могао да рони много мирније.