Поглед изнутра

ШТА НАМ ТЕЛО ПОРУЧУЈЕ

Звукови које производи наш организам заправо говоре о томе у каквом су стању поједини његови делови

Цоктање

Звукови које прави пљувачка настају због померања језика и других мишића у усној дупљи. Ретко када је цоктање довољно гласно да га остали чују, али догађа се да пљувачне жлезде излуче велику количину течности коју морамо да прогутамо – човек у просеку произведе око литар пљувачке дневно. Она нам помаже да смекшамо храну и припремимо је за спуштање у желудац, а спречава и пропадање зуба тако што их чисти и штити од бактерија. Кад нам усна дупља не би била влажна, остали бисмо без зуба за шест месеци.

Кашаљ

Звук кашљања настаје због ширења глотиде услед брзог проласка ваздуха истиснутог из плућа. Глотида је део говорног апарата и повезана је с гласним жицама, отворена је при дисању, а затвара се кад гутамо.

Крчање црева

Може да буде непријатно, али оно значи да желудац и црева добро раде. Звук настаје због перисталтике, покрета цревног канала изазваних грчењем мишића у зидовима црева. Овакво померање поспешује разлагање хранљивих материја, јер помаже храни да се натопи желудачним соковима. Крчање се најбоље чује кад смо гладни, јер у празном стомаку нема хране која би пригушила звук.

Шкргутање, цвокотање

Цвокотање и шкргутање зубима настаје услед невољног покретања мишића вилице. Цвокотање може да се јави као реакција на хладноћу или високу телесну температуру. Бруксизам је медицински назив за шкргутање, које се најчешће дешава у сну и може да изазове оштећење зуба уколико се често понавља. Иако није познат узрок бруксизма, обично га приписују стресу.

Пуцкетање прстију

Звук настаје због тога што су зглобови изнутра влажни, пуни течности. Нагли покрети могу да смање притисак у зглобовима и тако се у течности стварају гасови пуни балончића који пуцају производећи познати звук. Има људи који намерно изазивају пуцкање зглобова искрећући и савијајући прсте након чега тврде да се осећају боље. Од тога заправо нема никакве користи, штавише, неки лекари тврде да се зглобови тако троше.

Говор

Настаје тако што ваздух истиснут из плућа прелази преко гласних жица. Гласне жице су налик оргуљама сачињеним од хрскавичавог ткива спојеног с лигаментима и мишићима који трепере и тако производе звук. Фреквенција, која може да буде између 80 и 400 вибрација у секунди, одређује тон гласа.

Кијање

Оно је последица низа догађаја у телу и може да буде веома снажно – брзина којом ваздух излази из носа и уста достиже 160 километара на час. Звук производи изненадно померање меканих делова ждрела, гркљана, носа и уста, али томе треба додати и пролазак ваздуха преко гласних жица, као и нагло избацивање слузи из носне дупље. Кијање (корисно за избацивање непожељних честица) рефлексна је реакција коју можемо само делимично да контролишемо и изазвана је упалом или надражајем дисајних органа због неке заразе, алергије или присуства страног тела. Међутим, кијање може да изазове и изненадна појава јаке светлости.

Шиштање

Кад смо прехлађени, пролазак ваздуха кроз слуз нагомилану у горњим дисајним путевима прави шиштаве и гргутаве звукове. Гласно дисање може да буде заморно, али чини значајан корак ка оздрављењу. Поред липида и беланчевина, слуз садржи антитела и ензиме који се боре против вируса и бактерија. Жлезде уобичајено луче између 20 и 100 милилитара течности дневно, али се ова количина повећава уколико су нам дисајни органи упаљени због алергије или болести.

Штуцање

Рекорд држи Американац Чарлс Озборн – почео је да штуца 1920, а престао је 1990. године, неколико месеци пре него што је умро у 98. години. Наравно, Чарлс се навикао на звучно поскакивање, које настаје неконтролисаним грчењем дијафрагме, мишића који користимо да раширимо плућа и удахнемо ваздух. Кад се дијафрагма изненада скупи (најчешће због претераног ширења желуца, али постоје и други узроци), мало ваздуха уђе у грло и усмери се према плућима. Чувени „хик” производи глотис, који се нагло затвори при проласку ваздуха.

Подригивање

Не вреди порицати – свакоме се некад омакло да подригне за столом. Има људи којима је ово забавно, па се такмиче у томе ко је гласнији „подригивач”. Рекорд држи Пол Хан, чије подригивање достиже јачину од 107,1 децибела (готово као моторна тестера). Пол је пре десетак година покушао да стекне славу наступом у британској верзији такмичења „Ја имам таленат”. Судије нису имале разумевања за његов подригивачки дар, па је отпао након првог наступа.Подригујемо због превише ваздуха у пробавним органима, који унесемо заједно с храном. Продорни звук производи треперење желудачног зида, једњака и грла.

Хркање

Настаје због подрхтавања доњих делова усне дупље, пре свега непца и корена језика. Сваки четврти човек хрче по целу ноћ, а барем половина одраслих особа то ради с времена на време. Пометња настаје због лошег дисања, које постаје још горе током сна, кад се опуштају мишићи који окружују дисајне путеве.

Шкљоцање вилица

Вилица не би требало да производи било какав звук док жваћемо, а ако почне да шкљоца, то може да буде због упале, грчења мишића или неправилних костију. Оно најчешће престане само од себе, али ако се стање погорша, може да буде болно, па чак и да нам се закочи вилица. Лечи се лековима против упале, протезом или хируршким захватом.

Пуштање гасова

Од свих звукова које производи људско тело највише се плашимо оног који настаје проласком мешавине гасова кроз анални отвор. Испуштање гасова често није тако звучно као што мислимо. Гасови садрже азот, водоник, угљен-диоксид, кисеоник и метан. Непријатан мирис настаје због присуства сумпора.

Број: 3596 2020.
Аутор: М. Б.