За читање и уживање - Индијанска легенда

И СТАРАЦ ПОНОВО СТВОРИ СВЕТ

Пре много година паде велика киша на земљу. Потоци и реке преплавише своје обале. Диже се вода у језерима и разли се по копну. Дизаше се све више и више. Људи и животиње одоше у висока брда да се не би подавили. Ипак, киша настави да пада, а вода се све више и више дизаше све док не прекри чак и планине. Старац се попе на врх највише планине. Он беше једини човек који се спасе. Беше врло моћан, те спречи воду од даљег подизања.

Старац се осврну око себе. У почетку, ниједно друго биће не запази, ни човека, ни животињу. Тада, док посматраше, угледа једну главу која се појави на таласима и која се пробијаше кроз воду. Лагано, животиња доплива до Старца, попе се на обалу и стаде поред њега. Беше то Дабар.

„Јесмо ли једина преживела створења на земљи?”, упита Дабар.

Заједно, Старац и Дабар посматраху воду. Ускоро, лагано им се приближи друга животиња. Беше то Видра, исцрпљена од дуготрајног пливања. Она седе да предахне поред Старца и Дабра.

Сада њих троје посматраху воду. После неког времена, спазише птицу која јахаше на врховима таласа пробијајући се кроз њих. Беше то Патка која ускоро стиже у плићак. Попе се до сувог места на врху планине. Слабашним „квак, квак” им се јави, па седе и она да предахне. Ови беху врло срећни што је виде.

Још једном, они сви седоше и стадоше да посматрају воду. Ускоро, друга животиња стиже до обале и успентра се на врх планине.

„Је ли ово Пацов?!”, повикаше остали. „Ти си храбра животињица кад успе да се спасеш ове дубоке воде.”

Пацов се спусти покрај њих, али не прозбори ни речи.

Дуго Старац и његових четворо пријатеља седеше осматрајући. Ни једно друго биће, нити животиња им се не придружи. Чекаху стрпљиво да се вода спусти. Дан за даном чекаху, али вода и даље држаше земљу испод себе.

„Кад бих имао блата, и најмању трунку, могао бих мало суве земље да створим. Пођи, Дабре, и види можеш ли извући мало блата”, рече Старац.

Дабар зарони до дна воде. Осталих четворо осматраху. Након дуго времена, Дабар се појави, али беше мртав.

„Пођи ти, Видро”, реће Старац.

Видра зарони до дна воде. Остало троје осматраху. Након дуго времена, Видра се појави, али беше мртва.

„Патко, мораш покушати да нађеш мало блата својим опнастим ногама”, рече Старац.

Патка зарони до дна воде. Остало двоје осматраху. Након дуго времена, она се појави. Не беше мртва, али не могаше да говори.

„Ово нам је последња шанса. Пођи ти, Пацове”, рече Старац. И тако Пацов зарони у воду. Старац беше сам. Он чекаше и осматраше. Најзад угледа Пацова. Пацов изађе из воде, али не могаше да говори.

Старац му хитро приђе и нађе мало драгоцена блата у његовим канџама.

„Браво, храбри мали Пацове”, рече. „Сад ћу поново да створим земљу.”

Он стави блата на длан руке, па поче да дува. Оно полагано поче да расте. Поче да бива све веће и веће. Рашири се над водом. Рашири се у воду. И створи земљу коју данас гледамо.

Старац створи биље да расте на копну. Даде поново живот Дабру и Видри и створи сва жива бића

Број: 3720 2023.