ПЕТКОВДАН 27. септембар 2019.

ЕА-24

На данашњи дан 1822. године Жан Франсоа Шамполион објављује да је растумачио текст са камена из Розете

Најпосећенији предмет у Британском музеју и данас је Камен из Розете (Рашида), стела из Египта којим је крајем другог века пре наше ере владао Птолемеј Пети Епифан. Открио ју је 15. јула 1799. године војник Пјер Франсоа Бушар приликом Наполеоновог освајања Египта. Стручњаци који су пратили војни поход одмах су установили да су на камену три натписа – први хијероглифски, други демотски и трећи старогрчки, вероватно исте верзије једног текста – укидање различитих пореза и упутства за подизање статуа у храмовима. Стела је однета у Каиро, где су направљене литографске копије текста и послате у Париз. Научници су могли да се баце на посао и реше загонетку хијероглифа.
   У међувремену је британска војска (уз помоћ османских снага у Египту) до септембра 1801. године преузела Александрију, а одатле и већи део Египта, укључујући све археолошке налазе и уметничке предмете, цртеже, планове, белешке, биолошке узорке. Већ следеће године посетиоци Британског музеја могли су да се диве предметима однетим из једне од најстаријих цивилизација на свету.
   Стела је исклесана од тамошњег камена гранодиорита, тамносиве боје с ружичастом жилом у горњем левом углу. Тешка је око 760 килограма, нешто виша од метра, и била је кључни предмет за дешифровање хијероглифа и повод свеопште египтоманије у Европи с почетка 19. века. Превод грчког дела текста објављен је већ 1803. године, али је Жан Франсоа Шамполион (179–1832) тек 1822. године објавио тумачење хијероглифа и тиме постао оснивач савремене египтологије.

Британски научници такође су допринели овом великом послу – лекар Томас Јанг први је уочио да хијероглифско писмо има значајне сличности са демотским, које је за преписе страних имена користило фонетске знакове. До 1814. године потпуно је превео демотски текст и саставио списак од 86 демотских речи. Шамполион је, међутим, открио да је египатско писмо засновано на здруживању фонетских (звучних) и идеограмских (сликовних) знакова. Овај свестрани научник савладао је већ до двадесете године десетак језика – латински, старогрчки, хебрејски, санскрит, амхарски, авестански, арапски, сиријски, халдејски, персијски, етиопски, кинески и коптски. То му је помогло да одгонетне прва имена у тексту – Клеопатра, Арсиноја, Птолoмеј, Александрија.

Стела је део већег комада камена и била је знатно оштећена када је нађена, тако да ниједан од три текста није потпун, а највећу штету претрпео је управо текст са хијероглифима – видљиво је само четрнаест редова, оштећених с обе стране. Најочуванији је део на демотском писму (32 реда), а део са старогрчким текстом садржи 54 реда, од којих 27 потпуно очуваних. Посао је отежавало и то што је употреба хијероглифског писма потпуно престала 391. године када је Теодосије Први укинуо све паганске обреде у Римском царству и затворио све нехришћанске храмове.

Од 2003. године археолог Захи Хавас, тада генерални секретар Врховног савета Египта за старине, затражио је да се стела врати у Египат. Британски музеј, као знак пажње, поклонио је Египту тачну реплику Камена из Розете, од плексигласа. Освајачи, као и увек, полажу само њима знано право на присвајање и приказивање предмета „међународног културног значаја”, како верује и водећи египтолог Уједињеног Краљевства Џон Реј. Камен је и данас у Британском музеју, с инвентарским бројем „ЕА-24” (ЕА – египатски антиквитети), од 2004. године у заштитној кутији јер су га посетиоци стално пипкали.