Да ли знате која је животињка на снимку који сам послала. Веома ме интересује о чему се ради. Надам се да ћете ви (и ја) сазнати одговор.
Љиљана, Трстеник
Ово је Ocypus olens и припада фамилији Staphylinidae (краткокрилци). То је најкрупнија eвропска стафилинида. Може да угризе и да, ако се осети угроженом, испусти течност која може да опече. Латински назив врсте olens, што значи „смрдљив”, односи се на смрдљиве жлезде на стомаку. Ова буба је у средњем веку повезивана с ђаволом.
Kако је инсектицид ДДТ добио име?
Иван, Јагодина
Када је, сасвим случајно, аустријски хемичар Отмар Зајдлер 1874. године открио нову супстанцу, убрзо је на њу заборавио зато што је мислио да нема практичну примену. Тек је 1939. године Швајцарац Паул Милер схватио да та бела кристална супстанца, хемијски позната као дихлор-дифенил-трихлоретан, може да се употреби као одличан инсектицид. Године 1942. откупљена су права на његову производњу, а на тржишту га је пратила реклама са скраћеницом ДДТ, од почетних слова хемијског назива.
Зашто пси лају на поштаре?
Марко
Ниш
Пси по сваку цену бране простор на коме живе и људе који их воле и хране. Будући да поштари носе униформу која их збуњује, звоне на врата или понегде звонцетом најављују долазак на бициклу, пас то доживљава као напад на своју територију и зато је брани. Уколико се поштар уплаши и почне да бежи, пас је задовољан и следећи пут приредиће му још узбудљивији дочек. Поштари у САД имају приручник из кога уче како да препознају понашање паса, а у Немачкој, где сваког тридесетог поштара уједе пас, представљајучи највећу опасност по ову службу, чак држе и курсеве с темом „како избећи ујед пса”.
Да ли можете да ми напишете нешто о Диогену?
Теодора, Крагујевац
Антички грчки филозоф Диоген, рођен у Синопи око 412. године пре нове ере, припадао је киничкој школи, једној од сократских школа. Киничари су били особени по томе што су одбацивали савремене друштвене вредности и правила, а то су радо и показивали својим необичним понашањем. Диоген је упознао оснивача киничке школе Антистена у Атини, где је и провео већи део живота. Био је приморан да напусти родни град јер је помагао оцу да кује лажни новац.
Његов „дом”, на улицама Атине, било је буре. На овај начин желео је да укаже на то да је сиромаштво једна од највећих људских врлина. Сматрао је да човек треба да живи онако како живе животиње и да се одрекне свих цивилизацијских тековина. Једино тако може да се постигне потпуна слобода и независност. Залагао се и за слободну љубав.
О Диогену су написане бројне анегдоте, које су највећим делом забележене у књизи „Животи и мишљења истакнутих филозофа” грчког историчара Диогена Лаертија. Једна од најпознатијих гласи:
„Александар Велики дође до Диогена да га упозна, и нађе га како се сунча под ведрим небом. Пријатељски га поздрави и рече му да може од њега тражити шта год му треба, а Диоген му одговори: ’Треба ми само то да ми се мало помериш са сунца’.”
Да ли је плазма четврто агрегатно стање?
Михајло
Суботица
Постоје добри разлози да се плазма сматра четвртим агрегатним стањем.
Ако загревамо чврсту материју, она се топи и постаје течна, а потом испари у облику гаса. То су три агрегатна стања.
Ако се настави са загревањем гаса, после неког времена атоми остају без својих електрона.
Мешавина позитивно наелектрисаних атома и негативно наелектрисаних електрона – плазма – значајно се разликује од било ког од три основна агрегатна стања.
Може ли стакло да се сматра течношћу?
Милица, Београд
Стакло је материјал који има и чврста и течна својства. Некима се чини да је стакло течност велике густине, као смола, јер се, рецимо, на старим црквеним прозорима примећује задебљање на дну, као да је стакло цурило стотинама година. Међутим, објашњење је много простије: средњовековни стаклоресци користили су посебан начин за израду прозора. Грумен стакла су топили, изравнали и образовали плочу из које су секли комаде за прозоре. Плоча је била дебља према крајевима, а исечени комади постављани тако да дебљи крај буде с доње стране прозора како би се тежина равномерније распоредила.
Разлика између течног и чврстог агрегатног стања је у томе што молекули у течности могу слободно да пролазе један поред другог. Молекули у стаклу образују аморфну масу, али су заробљени у простору, па стакло задржава облик, што је једно од својстава чврстог агрегатног стања.
Огледи су показали да стакло може да цури, али веома споро. Закључено је да би мало које стакло значајније цурило у распону од чак хиљаду година.
Зашто папричица пали уста, а мента их хлади?
Јована
Београд
Неке хемијске супстанце изазивају нервне реакције везане за осећај врућег, хладног или бола. Такав је случај и с капсаицином, надражујућом материјом у љутој папричици: у додиру са слузокожом она надражује нервне рецепторе Вр1 и Врл-1, који се уобичајено побуђују на температурама од 43 до 52 степена Целзијуса изазивајући осећај мање или веће врелине у зависности од поједене количине. Ако се једе у већим количинама, љутина папричице ствара навику код особа које воле зачињену храну. Међутим, није баш сасвим јасно како ментол из менте изазива осећај хлађења. У нервним влакнима откривен је један пријемник, који се активира на темепратурама нижим од 30 степени, а осетљив је и на присуство ментола. Кад га има у већим количинама, ментол изазива осећај пецкања сличан папричици, те биљку менте не без разлога зову и пиперита (пикантна).
Зашто је напољу увек тише кад падне снег?
ВУКАШИН
Параћин
Разлога за пријатну зимску тишину има више. Први је што се мање људи и возила задржава на улицама, па се самим тим ствара мање буке. Други разлог ваља потражити у неким својствима пахуља. Снег који је тек пао „упија” звуке изнад простора на који је пао и тако смањује околну буку. Кад се образује снежни покривач, звуци из окружења теже се одбијају од њега него од голе земље или воде – зато што се између пахуља налази ваздух који је на неки начин заробљен. Баш он је одговоран за мир и тишину зими, пошто успева да ослаби звучне вибрације које се шире простором.