Зашто се мирис прегорелог тоста дуго задржава у просторији?
ВЕСНА АНЧИЋ
Спаљивањем органиских материја добијају се једињења која се називају полициклични ароматични угљоводоници. Она су веома отровна, тако да се код људи развила велика чулна осетљивост на њих.
Чини се да тост најбоље шири мирис зато што је сув и нема нимало масти која би заробила честице дима. Такође, тост се чешће припрема у отвореном тостеру или роштиљу него у микроталасној или обичној пећници. Честице дима довољно су мале да се брзо рашире по просторији и увуку у тканину завеса, у платно слика и у зидове.
Зашто се лешници у кутији житарица обично налазе на врху?
ЗОРАН
Ниш
Људи су размишљали о овом очигледном кршењу закона гравитације још од 1930. године, а научници су сматрали да се одговор налази у геометрији. Наиме, лешници су, иако тежи од других састојака, обично и крупнији од њих. Због тога други састојци могу да се подвуку у простор испод лешника кад се кутија или кеса протресу.
С друге стране, детаљно испитивање ове појаве показало је да важну улогу игра и трење састојака с бочним зидовима кутије, што покреће кретање састојака усмереног ка дну кад се кутија тресе. Због тога што је ситнијим састојцима лакше да се пробију до зидова кутије, ова појава имаће већи утицај на њих, а то оставља крупније састојке на врху.
Које врсте мачака су живеле у древном Египту?
ФИЛИП из Земуна
Афричка дивља и мочварна мачка две су врсте које се најчешће повезују са старим Египтом. На неким зидним сликама, међутим, могу се видети и врсте које подсећају на абисинску и египатску мау мачку. Ове врсте су знатно веће од домаћих какве познајемо и веома су веште грабљивице: лове глодаре и, чак, змије.
Египћани су били веома привржени мачкама, које су живеле у њиховом окружењу, сматрајући их вишим бићима, па не чуди што су поједина божанства приказивали с мачјим обележјима. Мумифицирали су, неретко, и своје омиљене љубимце, о чему смо већ писали у „Забалнику”.
Шта је то игапо?
ИРЕНА
Нови Сад
У бразилској Амазонији, уз речне обале, на подручјима која су преко целе године влажна или поплављена, развила се мешовита шума игапо. Висина стабала овде достиже двадесетак метара, а крошње различитог дрвећа надвијају се над водом. При повлачењу воде после поплава нестају велики делови игапа. Подлокане обале се руше, а у воду падају стабла која река односи. Шума непрестано нестаје и изнова израста.
Ширина игапа уз веће реке достиже 30 до 40 километара.
Када су Европљани открили комплекс храмова Ангкор Ват у Камбоџи?
СВЕТЛАНА
Крагујевац
Комплекс који се налази на месту старе престонице Кмерског царства, Ангкора, заузима два квадратна километра и највећа је верска грађевина на свету. Саграђен је у доба краља Сурјавармана Другог почетком 12. века као државни храм. Кроз целу своју историју задржао је верску намену. Првобитно је био хиндуистичка богомоља посвећена Вишнуу, а касније је постао будистички. После 16. столећа дуго је био је запуштен, али никад није био потпуно напуштен.
Од Европљана га је први посетио португалски монах Антонио да Мадалена 1586. године. Међутим, храм је дошао на глас на Западу тек у 19. веку после путописа француског истраживача Анрија Муоа, који га је 1861. године упоредио са Соломоновим храмом у Јерусалиму и сматрао га величанственијим од свих грађевина античког Рима и Грчке.
На којој температури ври вода на Монт Евересту?
МИЛАН
Ниш
Тачка кључања сваке течности зависи од притиска којем је та течност изложена. Грубо говорећи, уколико притисак није превисок, онда молекулима течности не треба превише топлотне енергије да би се издвојили.
На овом планинском врху атмосферски притисак достиже једва четвртину оног који влада на површини мора. Због тога је тачка кључања тамо нижа за читавих 37 степени – износи 63 степена Целзијуса.
Шта тврдо дрво чини тврдим, а меко меким?
ЈОВАНА
Кикинда
Дрвећу које производи густу смолу уместо течног биљног сока потребни су много шири флоемски проводни снопићи (ткиво које грађом подсећа на вене) да би је проносило кроз стабло. То оставља мање простора за целулозу и лигнин, једињења чије присуство дрвету обезбеђује чврстоћу. Зимзелени четинари који расту у северној Европи припадају групи меког дрвећа, па се због тога сви четинари називају меким (иако није увек баш тако).
Да ли је тачно да неке звезде у космосу избацују воду?
ЛЕЛА из Вршца
Инфрацрвени телескоп „Хершелова свемирска опсерваторија” пронашао је 2011. године веома чудан природни механизам у сазвежђу Персеј. У гасовитом звезданом систему који кружи око једне веома младе звезде (њен старост процењује се на свега 100.000 година) уочени су трагови великих количина молекула воде. Научници су пратили где је ова вода најнагомиланија и дошли су до невероватног открића – воду избацује сама звезда!
Загрејани до огромних температура, молекули воде се одашиљу брзином од 200.000 километара на сат у хладни међузвездани простор. Та вода зауставља се у облацима смрзнутих кристала тек на удаљености од пет хиљада астрономских јединица (која означава удаљеност Земље од Сунца и дугачка је око 150 милиона километара).
Астрономи сматрају да су овакве појаве могуће само у изузетно раним стадијумима развоја звезда и да не трају дуго.