Ако је тачно да мачји бркови имају ширину њеног тела, да ли се продуже ако се мачка угоји?
ЗОРАН ДРАГОВИЋ
Не. Нема непосредних научних доказа, али ветеринари који су мерили бркове различитих врста открили су да бркови подгојених мачака нису ништа дужи од оних које имају друге мачке. Мачићи имају бркове много дуже од ширине тела.
У основи бркова налазе се врло осетљиви нервни завршеци и мачке их користе да осећају облике и површине предмета, да процене раздаљину, па чак и да опажају ваздушна струјања. Оне не виде добро оно што им је близу, тако да се у великој мери ослањају на бркове када желе да препознају предмете у непосредној близини. (Старије јединке и оне које имају тешкоће с видом још више се ослањају на бркове.)
Они лагано расту, а на крају опадну, тако да мачка читавог живота учи да се прилагођава таквим променама. Сама дужина бркова није од пресудног значаја.
Да ли је истина да неке врсте паука живе у заједници са жабама?
НЕНАД из Футога
Истина је. У питању је једна врста из породице ускоустих жаба (Chiasmocleis ventrimaculata) која живи у Јужној Америци: у шумама и мочварама Боливије, Бразила, Еквадора, Колумбије и Перуа. Колумбијске тарантуле (Xenesthis immanis) често се удружују с овом врстом водоземаца и живе у заједници која почива на обостраној користи.
Њихов договор је следећи: тарантула штити жабу од других животиња и обезбеђује јој храну. Шта остане од пауковог оброка, жаба слободно поједе. С друге стране, њена обавеза је да штити тарантулина јаја од мрава. За јужноамеричке мраве ово је права посластица, а жаба мора будно да мотри како би на свет дошло још много малих тарантула.
Шта је то „бела поплава”?
Лела Вујовић
Ниш
Зими се често на рекама, због ниских температура, ствара ледена кора која постаје препрека за пловидбу и проток воде. Постоји више врста леда на рекама: ведрац – лед на мирној води, снежник настаје кад се температура површинске воде приближи нултом степену са истовременим дуготрајним снежним падавинама, поднац – лед на дну корита реке (спрудови леда) и ледене санте које настају везивањем леда у покрету. Кад пловећи лед наиђе на препреку у реци, он се нагомилава, при чему следеће санта (торлаши) подилази испод већ створеног леденог чепа. Ледена брана зауставља проток воде, узводно се ствара висок водостај, вода се прелива и пробија насипе, ставарајући око реке „белу поплаву”.
Како крокодили могу дуго да издрже без хране?
Светлана Микић
Суботица
Крокодили, као хладнокрвне животиње, имају веома спор метаболизам и мали мозак коме није потребна стална температура да би нормално радио. То значи да, за разлику од сисара којима припада и људска врста, не морају да троше енергију на одржавање сталне телесне температуре. Они припадају ектотермним животињама, што значи да топлоту могу да примају из околине у којој живе. Уз то, ове животиње могу и да успоре рад срца на свега један до два откуцаја у минуту.
Стомаци крокодила веома су кисела средина која им омогућава да сваре кости, љуштуре, па чак и рогове, и да на тај начин добију што више енергије од плена који су уловили. После доброг оброка, ови гмизавци могу да ускладиште огромну количину енергије. Иако многи крокодили једу само педесет пута годишње, ипак су у стању да преживе и читаву годину а да не поједу ништа.
Колико пљувачке произведемо током живота?
ТАРА
Врање
Пљувачка је производ лучења пљувачних жлезда. Она се у највећој мери рециклира, уместо да се ствара, и то тако што је стално гутамо, након чега је организам упија. Проток износи отприлике 30 милилитара на сат – нешто више током јела, нешто мање у сну. То значи да бисмо њоме сваког дана могли да напунимо једну литарску боцу, односно да бисмо за 76–77 година напунили 20.000 њих .
Да ли у облацима има било каквог облика живота?
Дарко Милић
Врање
Да. Сваке године ваздушне струје узнесу пут облака око два милиона тона бактерија, заједно са 55 милиона тона спора гљива и неутврђеном количином алги. Научници сматрају да ови микрископски облици живота имају значајну улогу када су временски услови у питању, и то тако што утичу да се водена пара од које се облаци састоје чешће претвара у кишу него што би то био случај у некој беживотној атмосфери.
Какав је то напитак „водњика”?
Драгана Пантић
Смедерево
Водњика је један од ретких освежавајућих напитака које смо сачували од словенских предака. Производи се готово искључиво у кућној радиности. За прављење водњике потребно је што више врста дивљег воћа: јабуке, крушке, оскорушe, дрењине, шипак, клека, боровница итд. Све то се лепо опере, па послаже по дну бурета. Преко се налије вода до врха, а обично је размера десет литара воде на килограм воћа. Није згорег ни притиснути воће неким каменом, да не би испливало на површину. Буре се затвори и остави да „самује” на собној температури око месец дана. За то време воће обави врење, а кад течност почне да рези, готово је. Обично се водњика разблажује водом, а утврђено је да садржи велику количину здравих састојака.
Од које биљке се добија јутано платно?
Миша
Београд
Јута или јутано платно, код нас познато и као јутовац и индијски лан, добија се из стабљика биљака Corchorus capsularis и Corchorus olitorius. Реч је о сродним једногодишњим зељастим биљкама, пореклом из Азије и Африке, које се узгајају у топлим и тропским пределима, у влажној клими с температуром ваздуха од 27 до 31 степен Целзијуса. Биљка израсте од два до четири метра. Листови су копљасти, дужине од пет до петнаест центиметара, наизменично постављени по стабљици. Цветови су жути и ситни, а плодови отровни. Попут оних од лана и конопље, влакна јуте се користе за производњу грубог предива од којег се шије одећа, али и џакови, а употребљава се и за ткање тепиха. У земљама попут Индије, Бангладеша, Пакистана, добар део становништва живи од прераде јуте. У крајевима где се ова биљка узгаја, свеже или кувано лишће служи и у исхрани.