Зашто нам се прочисте уши кад дувамо кроз зачепљен нос?
МИЛЕНКО
Београд
Осећај зачепљених ушију јавља се када се ваздушни притисак иза бубне опне (средњег уха) разликује од спољашњег ваздушног притиска. Под уобичајеним околностима то се не дешава јер ваздух долази одспоља до средњег уха каналом који се зове Еустахијева труба. Она је углавном затворена, али зевањем и гутањем отвара се довољно да се изједначе унутрашњи и спољашњи притисак. Истурање браде и забацивање потиљка такође помаже.
Ако се овај канал зачепи, на пример, кад назебемо, разлика у притиску постепено се повећава. То истеже бубне опне и заглушује нас. Невоље настају и приликом велике промене у спољашњем притиску, што се дешава током слетања авиона, вожње низ планину или спуштања подморнице. Да би се изједначио притисак који ће отворити Еустахијеву трубу, треба прстима стиснути нос и „дувати упразно”. Ову појаву први је испитивао италијански научник Антонио Валсалва још почетком 18. века, па се она по њему назива „Валсалвино решење”.
У „Забавнику” бр. 3724, на страни 55 у тексту о пауку скакачу, прочитао сам да их упоређују с пауновима, па ме занима има ли паунова у Аустралији?
ПОЗДРАВ
Живота Шашић
Род птица који припада породици Phasianidae има две врсте: индијски (плави) паун и зелени паун. У дивљини је најчешћи индијски паун. Његово природно станиште је Индијски потконтинент, односно шумски предели Шри Ланке. У јужној Азији настањен је углавном испод надморске висине од 1.800 метара. Друга врста, зелени паун, рапрострањена је на ширем подручју које укључује југоисточну Азију, Мјанмар, Кину, Лаос, Тајланд, Вијетнам, Кампучију, Малезију и острво Јаву.
Због своје лепоте паунови су одувек привлачили људе из свих делова света, па су ове птице почеле да се појављују и на другим континентима. Тако је индијски паун, поред свог природног станишта, нови дом пронашао у САД, Аустралији, Мексику, Хондурасу, Колумбији, Гвајани, Суринаму, Бразилу, Уругвају, Аргентини, Јужној Африци, Португалији, Мадагаскару, Маурицијусу, Индонезији, Папуи Новој Гвинеји. Њиховом ширењу допринело је то што су у стању да се прилагоде различитим климатским условима.
Чула сам да су Астеци имали посебно објашњење за настанак земљотреса. Да ли је то тачно?
Милан
Сомбор
Земљотресе је, према астечкој легенди, изазвало моћно чудовиште по имену Коатлику. Једног дана, Коатлику је отворила велике крокодилске чељусти и прогутала сва жива бића на Земљи. Онда је заронила у море. Богови Ветар и Сенка долетели су с небеса да је натерају да избљује сва бића која је прогутала. Претворивши се у морске змије, богови су допливали до тајног морског склоништа Коатлику. Сенка се увијала испред ње, док ју је Ветар дизао на површину. На површини су богови успели да је натерају да испљуне сва бића. За казну, њене крокодилске зубе бацили су у море. Ти зуби су се претворили у шиљате стене. Безуба Коатлику остала је у морском затвору где је повремено гунђала због незадовољства. Управо то гунђање, према предању, изазивало је земљотресе који долазе из мора.
Која то риба, како се каже, „пуца” на своју храну?
МИЛИЦА
Ниш
Од свих начина на које рибе прибављају храну најчуднији је онај који примењује риба стрелац из Индије (лат. Toxotes jaculatrix). Она се храни инсектима који живе дуж обала река и језера. Кад види инсекта који лети изнад воде или стоји на грани близу површине, она полако доплива до жртве и пажљиво подигне уста до саме површине, а затим једном једином капљицом воде избаченом из уста с непогрешивом тачношћу погађа инсекта, који пада пред њу.
Рибе стрелци тако погађају плен и на раздаљини од метар до метар и по.
Шта је лецитин?
САЊА
Сурчин
Лецитин је липоид, органска материја биљног и животињског порекла, налик на маст. То је супстанца која се састоји од хидрофилних фосфатида и липофилних масних киселина. Савршен је емулгатор, односно распршивач који омогућава спајање две неспојиве течности, попут воде и масти у стабилну мешавину ,или чврстих материја и течности. Највише га има у соји, жуманцету и у људском телу.
Има широку примену у прехрамбеној индустрији, али још више у фармакологији и дијетологији. За те потребе издваја се из зрневља соје, која садржи око један одсто лецитина.
На готово свакој налепници неког прехрамбеног или дијететског производа или лека у попису састојака налази се и лецитин. Неизбежан је састојак свих намирница које се растварају у води или некој другој течности. Као лек, он смањује холестерол у крви, делује против гојазности и исушивања коже.
Користи се чак и у текстилној индустрији, где се додаје влакнима како би тканина била пријатнија за ношење.
Какве су то „крилате мачке“?
Драгана
Зајечар
„Крилате мачке” су домаће мачке које пате од ретког генетског поремећаја коже који се назива мачија кожна астенија. Због овог поремећаја кожа постаје веома растегљива тако да се, кад се мачка олиже или очеше о неки предмет, развлачи и поприма облик крила. Понекад у овим „крилима” може да се налази и мишићно ткиво, па мачка може да их покреће горе-доле. Највећи забележени распон „крила”, 58 центиметара, имала је једна мачка у Шведској, 1949. године.
Зашто пчела угине пошто некога убоде?
ГОРДАНА
Ваљево
Пчеле радилице, које чине најбројнију групу у пчелињем друштву, развиле су жаоке да би њима убадале друге пчеле или инсекте. Само кад убоду дебљу кожу, на пример, неког сисара, пчеле се раздвоје од жаоке. У покушају да се ослободи, пчела одвоји део свог стомака и угине неколико минута након тога.
Матица и готово све остале врсте пчела и оса имају глатке жаоке и способност да убоду више пута.
Волео бих да знам нешто о брзом ходању.
СТЕВАН
Београд
Ходање се сматра уводном дисциплином савременог спорта, а настало је око 1700. године у Енглеској. Брзо или спортско ходање данас је, осим у тој земљи, нарочито развијено у Шведској, Финској, Швајцарској и Италији.
Техника спортског ходања знатно се разликује од оне која се примењује код трчања, јер ходач мора непрекидно да додирује земљу једном или обема ногама. Кад стопало дотакне тло, нога нимало не сме да буде савијена у колену. За ту једницу ходања узима се један циклус који се састоји од два повезана корака.
Такмичења у спортском ходању одржавају се на пет, десет, петнаест, двадесет, двадесет пет, тридесет и педесет километара. У програмима Олимпијских игара, светских и европских атлетских првенстава, надметања ходача одржавају се само на двадесет и педесет километара.