Колико је тешка Земљина атмосфера?
Предраг
Гроцка
Земљина атмосфера тешка је приближно пет милијарди милијарди килограма. То је милионити део тежине саме Земље. Тежину атмосфере лако је израчунати јер ваздушни притисак на било којој тачки Земљине површине потиче од тежине ваздушног стуба баш изнад ње. Просечни атмосферски притисак је око 10.000 килограма по квадратном метру. Укупна површина Земље је око 5x10 на четрнаести квадратних метара, па је потребно само помножити ова два броја да би се добио одговор.
Шта попуњава простор у тлу који остаје пошто се извуче нафта?
Верни читалац из Старе Пазове
Налазишта нафте нису класичне подземне пећине које би оставиле шупљину у земљишту пошто се из њих извуче све „црно злато”. Нафта, заправо, цури кроз слојеве порозних стена од пешчара и скупља се на местима на којима је непропусне стене спречавају да продре на површину. Због тога црпљење нафте из подземних налазишта треба посматрати као исисавање течности из сунђера. Кад нафта почне да се излива на површину уз помоћ пумпи, притисак који стварају околне стене тера подземну воду у шупљине.
Што се више нафте црпи из неког налазишта, то се уз њу вади и више воде, све до тренутка кад наставак поступка престане да буде исплатив.
Занима ме каква је река Гамбија.
НАДА
Нови Сад
Гамбија извире у западној Африци, на висоравни Фута Џалон на планини Тамга и улива се, широким естуаром, у Алтантски океан. Током од око 1200 километара протиче кроз три државе – Гвинеју, Сенегал и Гамбију.
Име реке нема посебно значење. На језику народа овог краја реч гамбија значи „река”, али како је за становништво уз естуар одувек била веома важна и држава која је уз њега настала, добила је име Гамбија. Не само плодоносна, река је била и остала главна саобраћајница овог дела Црног континента и његова једина веза са светом. На 20–30 километара широком левкастом ушћу у море нису могли да се граде мостови, а уз разуђену обалу путеви, али питома река својом ширином и мирним током омогућавала је уплив бродова узводно триста километара од ушћа.
Да ли стварно постоји проклетство фараона?
Милица Милић
Крушевац
Ова легенда се развила на основу неких случајности. Рецимо, лорд Карнарвон, који је финансирао потрагу за Тутанкамоновом гробницом, умро је у Каиру од последица заразе, а у то време био је болестан од запаљења плућа. Он је и иначе био слабог здравља и у Египат је долазио због топле и суве климе. Пјер Лосо, египтолог из Лувра, који је такође учествовао у овој потрази, умро је у 96. години, дакле, 43 године после отварања гробнице. Алфред Лукас, који је испитивао ткиво мумије, умро је 27 година после њеног открића, а живот Гистава Лефевра из Каира угасио се 34 године после овог догађаја. А Хауард Картер, који је 1922. године открио гробницу, умро је 1939, седамнаест лета касније.
Упркос машти појединих писаца, проклетство никада није постојало. Напротив, прославило је учеснике.
Да ли би биљке упијале све таласне дужине светлости кад би биле потпуно црне?
ДИЈАНА из Крагујевца
Фотосинтеза није само пасивно упијање Сунчеве енергије. То је сложен биохемијски поступак у којем фотони (светлосне честице) покрећу кључне хемијске реакције. Просто додавање пигмената лишћу да прикупи зелене таласне дужине неће помоћи ако тај пигмент не може да се повеже с постојећом фотосинтезом.
Занимљиво је што је највећи део енергије Сунчеве светлости садржан у зеленом и жутом делу спектра. То отвара ново питање: зашто су се онда биљке тако развиле да користе мање енергетске црвене и плаве фреквенције? Могући одговор гласи да је зелена светлост у ствари прејака. Како се биљни свет развијао у мору и прелазио на копно, није могао да издржи пуну снагу сунца, коју више није ублажавала вода. Зато се развио тако да одбија највећи део светлости.
Шта је туатара?
ИСИДОРА
Краљево
Гуштеролике животиње туатаре живе на само неколико мањих острва Новог Зеланда и једини су преживели представници рода Rhynchocephalia (rhynch – „њушка, кљун”; kephalē –„глава”), који је на врхунцу развоја био пре 220 милиона година, док су још диносауруси ходали Земљом. Због тога их зову и живим фосилима. Иако личе на гуштере, туатаре се разликују од осталих гмизаваца по томе што имају једну кост више у глави, а зуби су им спојени с виличном кости. Расту до 60 центиметара у дужину и могу да живе дуже од 100 година.
Иначе, име „туатара” потиче из језика Маора, староседелачког полинежанског становништва Новог Зеланда и Аустралије, и значи „онај који носи бодље”.
Чуо сам да су у Аустралију морали да донесу балегаре из иностранства јер домаће бубе нису хтеле да једу измет увезених домаћих животиња. Да ли је то истина?
Иван из Апатина
Краве су доведене у Аустралију 1788. године, а тамошњи балегари до тада су били навикнути на измет кенгура. Влажна балега их је одбијала, а истовремено, била је одлична подлога за муве које су њу полагале јаја. Ако се зна да се из једне балеге излегну две хиљаде мува, јасно је с каквом невољом су се суочили становници Аустралије. Због тога су из Европе и Африке почели да увозе балегаре навикнуте на краве и све се решило.
Балегари обликују свеж измет у куглице и котрљају их до својих подземних гнезда, а женке потом положе по једно јаје у сваку куглицу и покрију гнездо земљом.
Зашто анђели имају крила?
Милица Стефановић
Нови Сад
Анђели су све до 5. века приказивани без крила, иако и Стари и Нови завет говоре о анђелима који лете. Када је цар Константин 313. године издао указ којим је окончано прогањање хришћана, у новој званичној вери појавила се и представа паганске крилате богиње победе Викторије, у виду анђела који су отада почели да се приказују с крилима.